петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Судбина невине жртве

Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 10.09.2007. у 18:23
Милутин Јевтовић (у средини), на специјалном курсу за официре у Крагујевцу 1940. (Фото-албум Олге Танасковић)

Чачак - Веће Окружног суда у Чачку рехабилитовало је Милутина Јевтовића (1913), учитеља из Доње Трепче и резервног поручника, којег су партизани погубили крајем октобра 1944. године. Као припадник четничког покрета "није починио никакав злочин у рату нити кога убио, већ су га Немци тешко ранили у борбама за ослобођење Чачка, а партизани стрељали без икаквог разлога и пресуде", образложио је Суд своје решење о враћању права покојном, донето прошле седмице.
Захтев за то поднела је Милутинова ћерка, Олга Танасковић из Београда, којој су биле тек две године кад јој је отац стрељан.

Он је, описује кћи, учитељевао у свом селу код Чачка све до мобилизације 1943. године, кад је узет под оружје у четнике Секуле Тешића, за писара и ћату. Кад је та јединица била разбијена на Јеловој гори вратио се кући, али је следеће године мобилисан у Први јуришни корпус капетана Предрага Раковића, који се борио за ослобођење Чачка у садејству са партизанима и Црвеном армијом.

Јевтовић је 23. октобра 1944. године, на рампи у Љубићу, био тешко рањен у борби против Немаца, у обе руке и ноге, и остао одузет. Лечен је у пољској болници у Брђанима где су га заробили борци 17. крајишке дивизије, којом је командовао потпуковник Марко Месић, одвели у Горњи Милановац и, без пресуде и разлога, стрељали на данашњем Брду мира.

"Он није никога повредио нити убио, већ је тешко рањен од окупатора, борећи се за слободу своје земље", написала је ћерка.

Годину касније (10. октобра 1945), Срески народни суд у Љубићу прогласио је Милутина за народног непријатеља ("Искључиво из политичких и идеолошких разлога", закључује данашњи суд) и конфисковао сву имовину: три парцеле у Доњој Трепчи (1,49 ха) и једну црну краву. Суд партизанске власти истовремено је одредио: "После смрти или преудаје Анђелије, мајке пок. Милутина, предаће се управи народних добара на слободно располагање и две парцеле у КО Мојсиње (1,58 ха)".

Одлучујући о поступку рехабилитације, веће Окружног суда (Радослав Петровић, Милета Масларевић, Милан Ћурчић) имало је пред собом записник Среског суда у Чачку из 1958. године, са сведочењем о Милутиновом случају. Ту су речи Богдана Бојовића, коме је Јевтовић јуна 1944. био командир чете, али је овај (Бојовић) ускоро пребегао у партизане. Затим Радована Ћусловића, па Милутинове жене Босиљке ("Милутин је био добар и поштен човек, невина жртва револуције"). Драгослав Урошевић, припадник НОП-а, изјавио је тада да се Милутин залагао за заједничку борбу четника и партизана против окупатора.

Касније су ратни хроничари овог краја, и неки учесници тих догађаја, доводили у рођачку веза потпуковника Марка Месића и данашњег шефа хрватске државе Стјепана Месића. Једна актуелна хрватска интернет страница (www.vojska.net) на следећи начин то демантује: "Српска пропаганда именује Марка Месића као брата или стрица Стјепана Месића, за што нема никаквих доказа".

Иначе, посмртне остатке Милутина Јевтовића родбина је кришом пренела Милановца у Трепчу.

- Мој деда по мајци, Бојо Јовановић, официр који је био у ропству, распитао се после рата и ступио у везу са човеком у Милановцу који је закопао мог оца. Он је деди дао изрешетану капу и показао место, па су наши ноћу пренели Милутинове кости на гробље у Доњу Трепчу и сахранили их поред његовог оца да не би копали нови гроб јер би се онда открило. Не знам које године је то било, али сигурно пре 1954. кад је умро деда Бојо - каже за "Политику" Олга Танасковић.

Њена мајка, Милутинова супруга Босиљка, преудала се после рата. Међутим, уз пуну сагласност другог мужа, године 2002. подигла је у Трепчи заједничку гробницу и споменик Милутину и себи, и сахрањени су ту једно поред другог пре две године, кад је Босиљка умрла. Милутинова удовица дала је још да се на спомен уклеше епитаф:

"Страдао си невин за слободу/ ти си понос нама и народу./ Да се такав злочин не понови/ да твој пример служи домовини/ опомена нек′ потомству буде/ кад су ′људи′ убијали људе/".


Коментари0
48ce0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља