недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Врући џез с јаким емоцијама

Аутор: Ана Јовановићпонедељак, 19.02.2018. у 08:01
Нема боље свирке од - живе свирке (Фото Ненад Неговановић)

Брзи темпо и дубоке емоције повели су посетиоце клуба „Полет” у Цетињској улици кроз најпознатије деонице Ђанга Рајнхарда, једног од најзначајнијих гитариста свих времена. Контрабас, гитара и кларинет у савршеном споју оживели су звуке циганског џеза и намамиле љубитеље овог музичког правца на плес. Миљеници „Полетове” публике, Андрија Војводић (контрабас), Александар Билбија (гитара) и Никола Милорадовић (кларинет) бриљирали су на сцени староградског клуба.

Џез музика и цигански темперамент су давних дана креирали нераскидиву везу. Музички трио одсвирао је специјалан репертоар, а поред њих и публике било је места једино за брз ритам и позитивну енергију. Ђускајући по тактовима „врућег џеза” најбољих деоница Ђанговог џипси универзума, тридесетдвогодишња Елена Никић уживала је у доброј атмосфери с другарицама.

– Нема боље свирке од – живе свирке. Нарочито када је у питању џез музика. Повратком бројних фестивала некако се вратила и та популарност овог правца која је раније била у сенци неке „кич” музике. Данас имамо десетак џез и блуз смотри. Посетила су нас најеминентнија имена из света џеза, а ја сам се потрудила да испратим што више концерата – истиче Никићева и додаје да туристи и те како имају где да чују добру музику. У Добрачиној улици, на Тргу Николе Пашића, у Булевару деспота Стефана, на Савском кеју постоје клубови у којима џезери готово свакодневно могу уживати у звуцима омиљених извођача.

Можда највећи џез музичари јесу били афроамеричког порекла, али и белци га подједнако добро изводе. Уметници, али и слушаоци, сложни су у једном – џез не може да слуша било ко. За неке тежак, за друге нејасан, али има и оних који љубав према њему гаје породично и даље је преносе на поколења.

– Уз оца сам заволео џез и блуз. Као мали кришом сам извлачио из очеве колекције плоча Луја Армстронга и чекао да останем сам како бих га гласно пустио. Грђен сам јер ми се дешавало да изгребем плоче, па сам користио сваку прилику да слушам и имитирам познате џезере. Отац је свирао саксофон, а син сада свира трубу. Ја сам прескочио музичко усавршавање, али сам остао верни обожавалац – каже педесетпетогодишњи Владимир Ковачевић, који је одлучио да седмицу иза себе крунише квалитетном џипси џез свирком.

А прича о џезу почела је давно, открићем америчког континента и поробљавањем афричког народа који је радио на плантажама широм Америке. Око 11.000.000 милиона црнаца са собом из домовине понело је своју културу и традицију, због чега се и сматра да су сами корени џеза у афричкој традиционалној музици.

Као специфичан музички правац, џез је званично настао крајем 19. века у Њу Орлеансу, а после пада америчке берзе 1929. година и периода познатог као Велика депресија, дошло је време да се заустави расизам. И управо је на том путу била џез музика која је у ово време потпуно променила америчку културу, уводећи свинг који је био широко прихваћен међу белцима.

Битну улогу у популаризацији џез музике имао је Луј Армстронг, чија је импровизација утицала на многе великане џеза попут Каб Каловеја, Дизи Гилеспија, Бинг Крозбија, а његов стил извођења проширио се на вокалисте попут Еле Фицџералд и Били Холидеј.


Коментари3
50001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Шта ће Србима та дивљачка бука? Као потомку ПРОФЕСИОНАЛНИХ музичара, више ми одговара БАРОК него РОК!
Milos Mamula
Dokaz da stvarno kidate dzez je kad beogradska publika pocne da se dere posle vaseg soloa. Do toga se tesko dolazi jer morate nezavisno od publike da dodjete do tog nivoa. Ne smete da dopustite da Vam ona oblikuje svest o sopstvenoj vrednosti. Beogradska publika ne podrzava slusanje i aplauzom ( ovde ne racunam zaljubljenike ) muzicare u usponu koji slabije odsviraju, koji jos ne znaju to najbolje da izvedu, koji jos nisu postali Charlie Parker i Coltrane. I zaista je tako, dzez muzika jeste dosadna kada se ne svira kako treba. Zapravo to je najdosadnija muzika ako se ne svira kako treba. Tako da ako niste Telonius Monk musterije kluba ce nastaviti da pijucka svoje picance i vice svom sagovorniku preko puta o nekim bitnim zivotnim stvarima. Beogradska publika priznaje samo velicine. Jako je tesko svirati dzez u Beogradu. Moras bas da budes ili glup ili Billy Holiday.
Djordje
Cestitam restoraterima koji angazuju muzicare da gostima ulepsaju vece. Imao sam srecu da otkrijem i slusam odlicne dzez grupe u beogradskim kafeima i restoranima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља