четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Лекарке у САД изложене полној дискриминацији

Жене се налазе на челу свега 15 одсто здравствених одељења у болницама, а декани су само у 16 одсто образовних установа у САД
Аутор: Дејана Ивановићпонедељак, 19.02.2018. у 22:00
Фото: Пиксабеј

Да ли у Америци постоји родна дискриминација међу лекарима? Иако је у односу на мушкарце много више жена стагнирало у медицинској каријери и има мања примања него њихове колеге, званични став је да је реч о појединачним случајевима и да су мушкарци и жене равноправни у медицинском позиву. Чињеница је, међутим, да лидерске позиције у здравственим институцијама, али и онима које образују медицинске кадрове, највише заузимају припадници јачег пола. Само 15 одсто одељења у клиникама и здравственим центрима у САД има начелнице, а жене се налазе на месту декана у свега 16 одсто образовних медицинских установа. Према извештају Асоцијације америчких медицинских колеџа жене су у последњој деценији заузеле свега 30 одсто радних места у академској медицини.

„Када је моја пријатељица била на четвртој години медицине она и њен младић аплицирали су за посао у истом граду. 

Морала је да прође и обавезан разговор са деканом који јој је пожелео пуно успеха и рекао да ће њен дечко за 20 година бити на челу одељења у некој болници, а онда погледао у њу и додао да неко мора да се брине и о њиховој деци”, написала је ауторка Елизабет Пурман у тексту који је објавио „Гардијан”.

Баш та брига о деци, за коју се алудира да мора да је води жена, камен је спотицања у напредовању лекарки у каријери – иако се јавно никада не каже, у приватним разговорима надређени поручују колегиницама да уколико желе да буду успешне у медицинском послу, забораве на породицу. Жене су, како преноси „Гардијан” у поменутом тексту, демотивисане да граде каријеру још у медицинској школи, односно факултету. Најважнији део медицинског образовања укључује однос према пацијенту и задобијање његовог поверења. Ако пацијент не жели да разговара о свом здравственом стању јер не верује лекару зато што је жена или припадник мањина, то је огроман проблем за здравство али и за образовање.

Истраживање „Стат њуза” и „Медскејпа” показало је да 41 одсто жена у здравству пријављује да пацијенти имају критичке опаске на њихов пол, док исти проблем има свега шест одсто мушкараца. Када је реч о раси – један од пет лекара пријави да пацијент има примедбе на његову боју коже.

„Када у болници виде лекарку беле пути, већина људи сматра да је она медицинска сестра. Када погледају мене, убеђени су да сам ту да покупим отпатке после прегледа”, каже др Хума Фарид, јужноазијски акушер који ради у болници „Бет Израел Диконс”, додајући да се ретко организују дебате у вези са дискриминацијом која очигледно постоји.

Пол игра велику улогу и у односу међу професионалцима у болници и приметно је да су медицинске сестре спремније да помогну мушким колегама, док припадници јачег пола чешће не испуњавају наредбе које добијају од шефице.

„Одређивала сам шта ће ко да обавља на одељењу, а исто то је радио и мој колега. Интересантно је да би сва његова наређења била испуњена, а моја не”, објашњава др Андреа Кристофер из Медицинског центра „Ветеранс аферс” у главном граду Ајдаха, Бојзију.

Чињеница је и да су болничари више плаћени од медицинских сестара иако раде идентичан посао. Интересантно је, међутим, да је према неким истраживањима, у симулираним случајевима утврђено да ће медицинске сестре чешће помоћи лекарима него лекаркама. То се тумачи тиме да су и болничарке под негативним утицајем дискриминације која погађа њихов пол. Много је мање оних жена које одлуче да пријаве надлежнима овакав вид дискриминације, јер се боје последица. На жалост, многе од њих иако по образовању имају изузетно лепу перспективу у медицинској каријери, одустају од ње због оваквих препрека. Међу женама лекарима већи је и проценат самоубистава што се делимично такође доводи у везу и са дискриминацијом.


Коментари3
eaf80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natalija Jovanovic
Ako su dovoljno situirane da imaju pomoc oko dece i u kuci, mogu da se bave medicinom i politikom i naukom! . Kod nas su dobrodosli bake i deke. Sto se tice diskriminacije,to je nesto drugo. U Evropi je ipak malo blaza. Napr jedan od najboljih neurohirurga kod nas je zena. Zene moraju da uporne i dane odustaju !
Milos miokovic
Zato sto nije zena u 99%posto slucajeva hirurg,vec muskarac i zato sto i zato st........u nedogled ove teme a udjem onomad u JURU u Nisu,6 osoba nejackog pola sedi u siroj kancelariji a opslyzuje ih poslom muski svet koji radi vanka i smrzava se i tako na X mesta......a to sto su u prednosti da nose samo beli mantil....a muski doktori izlozeni mobingu te vrste.....
Alisa
Nisu rekli na hirurskom odeljenju vec na sim odeljenjima i direktori bolnica. Pored toga zene za isti posao dobijaju manje plate. To je sramota.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља