среда, 20.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41
68. БЕРЛИНАЛЕ

Како да исток пољуби запад

У румунско-канадском филму „Лимунада” Иоане Урикару у продукцији славног Кристијана Мунђијуа, српски глумац Горан Радаковић игра америчког адвоката
Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 19.02.2018. у 22:00
Горан Радаковић и Кристијан Мунђију (Фото: лична архива)

Берлин – У угледном паралелном програму „Панорама“ јуче је светску премијеру имао румунско-канадски филм „Лимунада“ са којим је у форми дугометражног играног филма дебитовала Иоана Урикару, позната иначе по својим кратким и документарним филмовима, али и по томе што је својевремено студирала филм и са славним редитељем Кристијаном Мунђијуом. Он иза „Лимунаде“ сада стоји као до краја посвећени и предани продуцент.

У филму главну улогу, лик медицинске сестре Маре, мајке малог дечака Драгоша која се у Америци удаје за свог пацијента и покушава да прође кроз процедуру добијања „зелене карте“, тумачи Малина Мановићи са којом је Мунђију сарађивао у свом филму „Матура“. 

Малина је као Мара у „Лимунади“ – причи о културолошким разликама истока и запада, о корупцији и патриотизму – убедљива и осетљива и упркос свим неприлагођеностима уверена у то да, уколико ти живот даје лимун, треба онда направити лимунаду.

„Непутовања” на берлинском путу
Берлин – Једна од многих берлинских дворана од 400 места била је пуна на светској премијери кратког анимираног филма „Непутовања” Ане Недељковић и Николе Мајдака јуниора, у оквиру програма „Генерација“. То не чуди, јер је овај уметнички пар освојио Берлинале још пре пет година са изврсним филмом „Рабитленд”, освојивши тада и главну награду „Кристални медвед“.
После пројекције овог филма насталог у копродукцији са Словачком био је организован и разговор са публиком у којем су осим Недељковићеве и Мајдака учествовали и српска продуценткиња Јелена Митровић („Баш Челик“) и њен словачки партнер Петер Бадац. „Непутовања“, филм реализован у захтевној стоп-моушн техници са брижљиво израђеним луткама од пластелина, прича је о Девојчици која стално покушава да отпутује заувек у савршени свет који се зове Иностранство. Као и „Рабитленд“ и „Непутовања“ је филм децентно одасланих важних порука аутора са ставом. О изолованим земљама, о сталном ницању неких нових зидова и о сталном сневању неког бољег живота. Тамо напољу, у неком савршеном свету...
У Берлину до краја фестивала „Непутовања“ ће имати још три пројекције. 

Кристијан Мунђију је био тај који је и за улогу америчког адвоката српског порекла који помаже Мари, одабрао српског глумца Горана Радаковића. Он о овом свом глумачком случају, који га је довео до Берлинала где је последњи пут боравио 2006. као продуцент филма „Гуча“ Душана Милића, за „Политику“ сада каже:

– Преко Скајпа сам први пут угледао Иоану Урикару с којом сам, уместо 15 минута колико је било предвиђено за неку врсту онлајн кастинга, разговарао готово сат и по. Све време сам чуо неки глас иза, али нисам видео никог. Брзо су се за мене одлучили и већ после неколико дана био сам у Букурешту. На првој проби се десило и прво непријатно искуство. Текст који су ми били послали сада су готово потпуно изменили, а глумцу који не игра на свом матерњем језику то уме да буде права ноћна мора. Када је кренула проба један симпатичан тип је улетео у собу и не преставивши се почео је да режира. На краткој паузи сам питао ко је то, да бих добио одговор – Кристијан Мунђију.

Радаковић је тек тада почео да обраћа пажњу на плакете које су висиле у студију као сведочанства силних награда које је Мунђију освајао широм света. Још када се чуо са сестром која воли и прати европски филм и од ње сазнао о постојању клуба фанова овог румунског аутора у Београду, почео је да га обузима осећај који познаје од своје 12. године и првог филма који је снимио. То постепено стварање и крцкање магије.

– Одмах сам схватио о каквим је посвећеницима реч. Водили су рачуна о сваком детаљу, Кристијан је стално био уз Иоану, а мени је својим генијалним изразима лица указивао на то шта жели да одиграм. Није било шале, снимало се рано. Први мастер смо поновили 52 пута, дакле 52 пута по шест минута колико траје једна од сцена. То је 300 минута чисте глуме, односно пет пуних сати. Иоана и Кристијан не стају док не буде баш онако како су замислили и у тој својој мисији они никада нису направили компромис. Са њима је глума озбиљно тежак посао, резимира своје утиске наш глумац.

За своју славну и награђивану партнерку Малину Мановићи Радаковић каже да „толико скромности, стрпљења, глумачког дара не сећам се да сам видео, она је велика, а тако топла и природна глумица“, док свој поновни боравак у „Панорами“ на Берлинском фестивалу коментарише овако: „ Нешто мислим, потврђује се старо правило у које дубоко верујем, а то је: свако је баш оно што јесте и свако је тамо где треба да буде“...


Коментари1
b3f79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Где?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља