четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13

Сваки пети у Србији без завршене основне школе

петак, 18.04.2008. у 22:00

Једна петина становника Србије или 21,9 одсто има непотпуно основно образовање, једна четвртина или 24 одсто има основно образовање, четири од десет (41,1) завршило је средњу школу, док 6,5 одсто има факултетску диплому, подаци су републичког Завода за статистику о образовној структури нације засновани на попису из 2002. године.

Податке да готово половина становника Србије има завршену само основну школу, а да се по броју факултетски образованих људи налазимо на дну листе Европе, изнели су прекјуче Божидар Ђелић, потпредседник владе, и Зоран Лончар, министар просвете.

На националној дебати „Образовање и развој људских ресурса”, коју је организовала Влада Србије, Ђелић је рекао да је наша земља једина у Европи у којој се проценат високообразованих људи смањује у последњих 15 година. Он је додао да око 22 одсто нашег становништва које је старије од 15 година нема потпуно основно образовање, 24 одсто је завршило осмогодишњу школу, док се само седам одсто житеља Србије може похвалити да има факултетску диплому.

За овако лошу ситуацију, вицепремијер је као један од основних разлога навео повезаност ниског нивоа образовања са сиромаштвом.

– Од најсиромашнијих грађана 71 одсто има завршену основну школу, а 20 одсто деце са села никада се и не упише у школу – рекао је Ђелић.

Подаци Завода за статистику, међутим, демантују потпредседника владе кад је реч о високообразованим кадровима, јер статистика бележи њихов перманентан раст. У бројевима, високообразованих је 2002. године било 411.944, наспрам 322.888 колико их је евидентирано 1991.

Жарко Шундерић, менаџер тима потпредседника владе за спровођење стратегије за смањење сиромаштва, рекао је да се подаци које је Ђелић обелоданио пре два дана заснивају на попису из 2002. године.

– Сигурно има промена од тада, али то ћемо сазнати на основу пописа који ће бити урађен 2011. године. У Србији има око пола милиона сиромашних што се доводи у везу са лошим могућностима за образовање. Да би се ова катастрофална ситуација поправила, неопходно је да се из државног буџета, уместо досадашњих 3,5 одсто, за образовање издваја најмање шест одсто бруто друштвеног производа и да се тако више од 50 одсто повећају улагања у ову област – истакао је Шундерић.

На питање како је могуће да је за ову годину од средстава Националног инвестиционог плана за школство издвојено 1,26 милијарди динара, а за жичаре три милијарде, Шундерић је рекао да се 90 одсто новца намењеног образовању троши на плате учитеља и наставника, а од преосталих 10 одсто свега два одсто се улаже у развој нових образовних програма.

Ђелић и Лончар су јуче били на путу, због чега нисмо добили коментар у вези за изнетим подацима.

За последњих осам година, просвета је четири пута мењала министра, а исто толико пута и концепт реформе образовања у Србији.

Наша земља је на прошлогодишњем међународном „Пиза” истраживању заузела 37. место од 41 земље.

Ј. Луцић
Д. Вукотић
А. Марковић

--------------------------------------------

Високообразованих, у ствари, 11 одсто?

Александар Липковски, помоћник министра за високо образовање, истиче да податак да свега седам одсто становништва има факултетску диплому, није тачан. Он своју тврдњу образлаже тиме да су примењене различите методологије у рачунању.

– У европским земљама високообразовним се сматрају и они са вишом школом, односно са шестим степеном стручне спреме. То значи да када би применили ту рачуницу и код нас, број високообразованих би порастао – каже Липковски. Како код нас има 4,5 одсто људи са вишом школом, онда би по овој методологији број високообразованих износио 11 одсто.

--------------------------------------------

И четири разреда могу бити основна стручна спрема

Катастрофално стање у образовању грађана Србије, на које су указали Божидар Ђелић и Зоран Лончар је тачно, али постоје и одређене финесе на које јавности није скренута пажња, говоре подаци истраживања Републичког завода за статистику.

Када је реч о недовршеној основној школи, не треба губити из вида да је обавезно основно школовање у трајању од осам година уведено 1952. године, а да су се до тада под основном стручном спремом подразумевала завршена четири разреда.   

– У проценат популације са непотпуним основним образовањем улазе две групе људи – они који имају од један до три завршена разреда и они други који су успели да заврше од четири до седам разреда, а то су махом старији грађани – рекла је Љиљана Ђорђевић, шеф Одсека за спровођење пописа Републичког завода за статистику Србије.

У табели су дати подаци испитивања само за подручје централне Србије и Војводине, без Косова и Метохије, због тога што је у овој покрајини попис бојкотован 1991. године, а било га је немогуће спровести и 2002. године.


Коментари12
3c4b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

momir
Sasvim dovoljna kvalifikacija za top menadzera
Влада
Основна школа је у Србији обавезна. 20% становништва није завршило основну школу. Ево примера. Жива истина. Дечак са села (шумадијског)једва завршио четири разреда у свом селу полази да доврши осмољетку у варошицу 7 км удаљену од његовог места. Мучио се пети разред, пребобао некако и кренуо у шести. Крећу танталове муке, а он уместо у школу врзмао се по кафићима и ко зна где. Родитељи, наравно, за то сазнали и скратили муке. Једноставно, пред разредним старешином га питали: "Хоћеш ли да идеш у школу или не?". Дечко је као из топа одговорио: "Нећу". И сви срећни и задовољни. Родитељи немају трошкове и школске муке. Дете ће по цео дан да се игра и чува говеда. Разредни проблем мање у одељењу. И тако у икс села у Србији. Поставља се питање, ко је одговоран што деца не иду у школу? Које су ингеренције и одговорности разредног старешине? Где је у целој причи школски педагог, психолог, директор? Да ли прекид школовања они пријављују просветној инспекцији, полицији или неком петом? Зашто нико не разговара са родитељима деце која не иду у школу или прекидају школовање? Зашто се против таквих родитеља не
kragujevacki doktor nauka
Ti koji nisu zavrsili osnovnu skolu nekad odluce da treba odma da idu na fakultet (i bez osnovne skole). Uzmimo Kragujevac za primer! Sta se desilo sa tom nacionalnom sramotom?
Sale
Kada govorimo o obrazovnoj strukturi kod nas, nema razloga da nas to dominantno asocira na visoko obrazovanje, naročito imajući u vidu skoro 50% nepismenih i polupismenih. Podizanje obrazovnog nivoa jednog naroda je dugotrajan proces koji logično treba započeti postepenim povećavanjem broja onih koji imaju kompletnu osnovnu školu, zatim škole zanatskog tipa ili srednju školu, pa tek onda višu školu i fakultet. Dakle na tome treba temeljiti državnu strategiju obrazovanja. Što se tiče studiranja neophodno je pomiriti dve krajnosti. Sa jedne strane da studiranje ne bude privilegija samo bogatih, a sa druge strane da ne bude ni apsolutno pravo koje bi podrazumevalo da svako može neograničeno studirati i na kraju steći diplomu (setimo se samo onih koji su studirali po 8,9,10 ili više godina o trošku države). Dakle sa jedne strane potrebno je uspostaviti stroga pravila studiranja (godina za godinu, sprečiti samovolju profesora, reorganizovati gradivo, uvesti više prakse sl.) i stipendirati nadarene, sa druge strane. Samo na taj način se uspostavlja jedan human sistem gde svako ima šansu, ali se istovremeno sprečava da mediokriteti u neograničenim rokovima završavaju fakultete, jer visoko obrazovanje i treba da bude privilegija vrednih, radnih i intelektualno superiornijih, jer ćemo samo na taj način dobiti prave stručnjake koji će zasluženo nositi svoje titule i zvanja doktora, dipl. ekonomiste, pravnika, tehnologa, i sl.
alo
komentatori..."svaki peti bez osnovne skole".....govori se o OSNOVNOJ SKOLI! Rec je o ljudima koji jedva da znaju da citaju i pisu! Nije rec o ljudima koji su zavrsili "Jel" i "Harvard" pa nas sad, kao politicari, vode u "blistavu neizvesnost"! Jel to moguce, da ima toliko "polu pismenih" u Srbiji? Ma ima i nas dosta koji komentarisemo, pravopisno "tri-cetvrt pismenih"! U svakoj anarhiji, gde vlada korupcija, i skolstvo je lose!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља