понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:29

Поново актуелна српско-хрватска пруга

Србија је у 2017. удвостручила суфицит са Хрватском и он је износио 74,4 милиона евра. – Превоз робе железницом најјефтинији
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 20.02.2018. у 08:37
Седам сати путовања на релацији Београд-Загреб

Обнова пруге Београд–Загреб могла би да почне 2019, после чега би време путовања између српске и хрватске престонице са садашњих седам сати требало да буде скраћено на четири часа, што је план још од пре Другог светског рата.

Председници Србије и Хрватске, Александар Вучић и Колинда Грабар-Китаровић, недавно су у Загребу начели ту тему, а ресорна министарства су усагласила оквир за протокол о сарадњи на пројекту обнове пруге. Тај документ би требало да буде потписан у наредних месец дана, ако се хрватски министар задужен за саобраћај одазове позиву и дође у Београд, најавила је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Планирано је да се Србија заједно са Хрватском пријави за европске фондове за обнову пруге. Пруга између два града дуга је 412 километара, а део у Србији мање од 120 километара.

Процењена вредност радова на српској страни је 250 милиона евра. Хрватска ће на свом делу морати много више да поправља пругу него што је то случај код нас. Возом од Београда до Загреба сада се путује око седам сати. 

Кроз Србију је планирана обнова оба колосека на целој деоници Голубинци–Шид односно до границе са Хрватском, као и модернизација дела од Руме до Шида. Због времена потребног за сачињавање техничке документације реално је да радови почну догодине.

– Ми имамо два колосека. Гледано из правца Београда ка Хрватској леви колосек је у доста добром стању и ту већ сад возови могу да се крећу од 100 до 120 на сат. Десни колосек од Руме према Хрватској је у лошијем стању и ту су брзине од 30 до 50 на сат. Треба да се промене и колосеци и прагови, колосечни прибор и тај горњи строј – рекао је за Телевизију Н1 Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Он је изјавио да на тој прузи постоји мали број путника који гравитирају између Београда и Загреба, не наводећи прецизне бројке. Мада економски показатељи иду у прилог модернизације железничке везе између Београда и Загреба, као најјефтинијег вида транспорта робе. Јер, према нашој статистици и извоз и увоз расту. Србија је у суфициту са Хрватском две године заредом. И најзад повећава се број наших фирми које тргују са Хрватском. Примера ради, из Србије у Хрватску извози око 3.200 компанија.

Уосталом, Хрватска је Србији прошле године била десети спољнотрговински партнер. Србија је Хрватској шесто извозно тржиште а Хрватска Србији девето. Према подацима Привредне коморе Србије укупна робна размена у 2017. години износила је 1,027 милијарди евра, што је 14,2 одсто више него 2016. Србија је у Хрватску извезла робу (катоде и секције катода од рафинисаног бакра, плоче и трупце од легура алуминијума, моторни бензин, шећер, јестиво уље од сунцокрета) у вредности од 550,7 милиона евра.

То је 17,5 процената више него претходне године. Док смо из Хрватске увезли робу у вредности од 476,3 милиона евра, пре свега цемент, лака уља, делове за седишта, соју у зрну, препарате за прање и чишћење. Србија је у 2017. имала суфицит са Хрватском у износу од 74,4 милиона евра. И он је удвостручен у односу на 2016. када је износио 36,7 милиона евра.

Дакле, компаније попут Рударско-топионичарског басена „Бор”, „Импол Севала”, НИС-а, смедеревске „Железаре”, јефтиније би превозиле своју робу модернизованом пругом и самим тим биле конкурентније на тржишту. Зна се да је железнички саобраћај најјефтинији вид превоза.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, недавно је у интервјуу „Јутарњем листу” истакао важност инфраструктурног повезивања. „Не можемо данас имати воз који од Београда до Загреба путује дуже него пре 30 година. Не можемо имати ни овако велике логистичке трошкове наших компанија. О каквој конкурентности говоримо ако наше компаније имају такве трошкове”, рекао је Чадеж.


Коментари10
e1b68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paun
@stipe niste u pravu,stav o nezainteresiranosti Zagreba za obnovu ove pruge je vise puta bio i javno i izmedju redova izrečen od hrvatski političara.Sad kad Srbija uz pomoć Kine osposobljava prugu prema Budimpešti,ploča u Zagrebu se menja i neka ,ali ne lažimo se..
Goran Fejic
Naravno, to je dobra vest, ali mladju generaciju bi trebalo informisati da je Inter-city Beograd-Zagreb putovao 4 (četiri) sata izmedju ta dva grada pre tačno trideset godina! Kako bi mladji znali da ocene napredak. Kakve države takvi i vozovi (ili vlakovi, svejedno).
Zamor
Točno. Ja sam 1978. odprilike svaka 2 tjedna (ilegalno) bježao iz JNA na vikend u ZG. Poslovni vlak u 15:45. Vozio je 4 sata. Bit će veliki uspjeh ako se to postigne. Iako, na kolegiju Željeznice I na građevinskom faksu učilo se da se željezničke pruge grade prvenstveno radi masovnog prijevoza tereta. A gdje nam je taj silni teret?
Препоручујем 0
Мирослав
артиљерац, Никада железница није давала возовима два имена за два смера. Тако и Сава експрес и Матош су два различита воза, не један са два назива у два смера. Сава је ишао на релацији Љубљана-Загреб-Београд и назад. Матош је ишао на релацији Загреб-Београд-Загреб.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Драган
Кога је Вучић питао да гради саобраћајнице хрватима и шиптарима? Ја своје новце, као порески обвезник, не дам за такве ствари од којих ће користи имати они који су покушали да нас истребе. Србији ти путни правци нису неопходни.
Maja
Poznatija kao predizborna pruga.
Драшко Поповић
Путнички саобраћај између Руме и Винковаца тј Србије и Х. је занемарљив. Неће се ни повећавати, ма колико се смањило време пута. Обим теретног саобраћаја и транзитног и међусобног је далеко испод некадашњег у Сфрј. Србија треа да размонтира „стари" колеосек Рума-Товарнин. А на „новом" одради ремонт. И доста за наредних 30 год.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља