среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИЗ МУЗЕЈА ИНСТИТУТА ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ

Фаталне коштице

У случају из 1930. године обдукцијом тела страдалог откривено око 500 коштица трешања. – Шапчанин са тетоважом Индијанца
Аутор: Дејана Ивановићуторак, 20.02.2018. у 08:51
(Фотографије Институт за судску медицину)

Музеј Института за судску медицину „Милован Миловановић” Медицинског факултета у Београду, основан 1923. године, садржи велики број експоната од којих су неки старији од једног века. Они најстарији део су колекције коју је у последњим годинама 19. и првим годинама 20. века прикупљао др Едуард Михел, први специјалиста судске медицине у Србији.

Претпоставља се да је баш он обдуковао и тела краљевског пара, Александра Обреновића и његове супруге Драге, након Мајског преврата 1903. године. Већину експоната у музејској збирци прикупио је професор Милован Миловановић, први професор судске медицине на Медицинском факултету у Београду и оснивач и управник тадашњег Судскомедицинског завода.

Музејски експонат под редним бројем један у овој збирци носи датум 6. јануар 1898. године. Реч је о вратном делу кичменог стуба са пројектилом заглављеним у другом вратном пршљену.

„О жртви знамо скоро све, јер је др Едуард Михел објавио рад приказујући овај случај у часопису ’Српски архив’. У питању је младић, С. Савић, стар 23 године, који се убио пуцајући себи у уста, из пиштоља. На основу калибра пројектила који је у раду навео др Михел, претпоставља се да је револвер из којег је несрећни младић извршио самоубиство истог типа као и они коришћени приликом убиства краља Александра и Драге Обреновић. У питању је ’наган’, револвер белгијске производње, оружје које је у Србији тог времена било у службеној употреби”, објашњава за „Политику” специјалиста судске медицине доцент др Владимир Живковић са Института за судску медицину.

Препарати сакупљени током обдукција, са најразличитијих судских случајева, деценијама служе као учила генерацијама студената. Неки од експоната представљају релативно ретке и мање уобичајене повреде и промене на органима.

У витринама музеја чува се и посуда пуна коштица од трешње: тачније њих око 500. Реч је о случају Цветка Ђорђевића из Великог Села код Београда, који је обдукован 6. јуна 1930. године. Симптоми које је имао могли су да буду повезани са тровањем, па је у току полицијске истраге урађена и обдукција.

„Приликом обдукције у цревима је пронађен огромни број коштица од трешње које су изазвале илеус – такозвана завезана црева. Цветко се прејео трешања, које је вероватно халапљиво гутао заједно са коштицама, што га је на крају коштало живота.”, прича наш саговорник. Између осталог, у музеју се као експонати чувају и делови коже са тетоважама карактеристичним за почетак 20. века.

„Тетоваже су код нас данас мање-више модни тренд, а раније су се људи тетовирали да би се прикриле различите мане на кожи, попут витилига или ожиљака. Данас тетоваже у судскомедицинском смислу имају највише значаја у идентификацији особа”, напомиње др Владимир Живковић. Једна од тетоважа које се чувају у овој збирци је лик северноамеричког Индијанца, која је узета током обдукције урађене 1932. године.

„У тренутку када је обдукован, овај човек је имао скоро 60 година. Ако се претпостави да се тетовирао као младић, тешко да је у Србији у то време могао да гледа вестерн филмове. Али можда је видeо Индијанца уживо! Наиме, почетком 20. века у Кикинди, Зрењанину, Панчеву и Вршцу гостовао је циркус Буфало Била, у чијој су трупи били и Индијанци. Можемо да замислимо и да само нагађамо.


Коментари0
95fdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља