Једна од највећих гимназија у Србији ове године обележава 160 година постојања. Настала по одлуци аустријске војне команде у Земуну 1858. године као двогодишња Нижа реална гимназија, садашња Земунска гимназија у новој згради почела је да ради 1878. На ободу Градског парка подигнуто је велелепно здање које је уједно и споменик културе. У прву генерацију ове установе уписан је 21 ученик, а после више од једног и по века Земунска гимназија има 1.205 ђака. У њеним клупама седели су бројни државници, уметници, познати научници…

У данашње време често се говори о технолошким вишковима у просвети, а Земунска гимназија пркоси овом тренду и само „расте”. Са 95 професора који у јуну закључе 15.000 оцена и 22 радника може се подичити бројем запослених који је из године у годину све већи.

Како су текле године, повећавао се и број ђака, али и потреба за већим простором. Надоградња образовне установе почела је 1912, а завршена 1916. године. Средњошколска кућа знања преживела је два светска рата, али на сву срећу, није била оштећена. По завршетку Првог светска рата 1918. године, гимназија у Земуну прешла је у српски образовни систем, али се настава до 1925. одржавала на немачком језику. Те године, први пут у ову школу закорачила је и генерација девојака.

– Гимназија је пролазила кроз разне реформе. Била је подељена на мушку и женску, а спајањем ове две установе педесетих година настаје Прва земунска гимназија. Једно време функционисала је заједно са трговачком школом, док је седамдесетих преточена у образовни центар – подсетио је на историју установе директор Милош Бјелановић.

Једина гимназија у престоници која је старија од ове „времешне даме” која с поносом носи своје године је Прва београдска гимназија. Са десне стране Дунава само Новосадска и Карловачка гимназија могу да се похвале дужом традицијом, а у републици је на једанаестом месту по старини.

Најбројнији и највеселији (Фото Ж. Јовановић)

– Стицајем околности Земун никад није хтео да буде Београд. И самим тим, ова гимназија је за нас представљала неку врсту светионика. Све битне ствари у овој средини овде су се иницирале и настајале. Први земунски биоскоп настао је управо у овој згради 1926. године, а 1934. са радом почиње и „Аероклуб”. Ту су некад била и седишта спортских друштава „Витез” и „Сокол”, али и Феријалног савеза и КУД-а „Бранко Радичевић” – поносно истиче Бјелановић.

Дика и понос земунске образовне установе је и најстарија ђачка библиотека која се налази под њиховим кровом. У њој има око 35.000 наслова, а око стотинак књига из прве половине 19. века красе полице читалачке ризнице у Земуну.

Највећа гимназија у Србији по броју ученика ове године је уписала 320 првака. У 11 одељења у генерацији ученици су распоређени у три смера – друштвено-језички, природно-математички и смер за физику. Од следеће школске године у плану је и формирање још једног одељења. Ових 20 ђака биће усмерени на информатику и рачунарство.

– Ђачки парламент ушао је у пројекат „Развој демократије и демократских односа” који води Савет Европе. А карневал у част Беле недеље који је ове седмице одржан управо је њихова замисао – каже директор и додаје да нико из колектива не заборавља традицију, али се сви храбро хватају у коштац са свим новим изазовима и потребама које налаже друштво и просветни систем.

Здање у Градском парку опремљено је по модерним стандардима. У сваком кабинету постоји видео-пројектор, рачунар, две интернет конекције и све се то уклапа у причу коју следе и гимназије из региона. Пре четири године земунска кућа знања је на иницијативу директора направила пројекат „Сусрети гимназија Европе”. У њу су укључили и српске гимназије из Будимпеште и Темишвара, „Шкофја Лока” из  Словеније и „Јован Дучић” из Требиња.

Када се помињу велике бројке које се везују за ову школу и површина зграде има завидну цифру. Део у ком се обавља настава и који се користи свакодневно има око 5.500 квадратних метара. Ту су поткровље и подрум, па када се све сабере ова институција има око 10.000 квадрата.

                                 Директор Милош Бјелановић (Фото Р. Крстинић)

– Од самог настанка школе, рађене су само козметичке преправке школе. Надамо се да ћемо ове године остварити и право на реновирање зграде, а установа је проглашена и за споменик културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика – рекао је Бјелановић и додао да су недавно добили обећање од градских челника да ће гимназија ући у процедуру за обнову.

Уз квалитетан рад, врхунске услове за одржавање наставе, остварују се и добри резултати, каже директор. Од више од три стотине ученика мора се издвојити три, четири па чак и пет најквалитетнијих ђака који ће сутра бити изузетни научници, уметници, државници…

Такви примери у Земунској гимназији нису ретки. Тако је један од бивших ђака, Павле Радосављевић, био лични секретар Николе Тесле. Међу звучним именима су и Сава Шумановић, чувена земунска породица Карамата која је генерацијама похађала гимназију, Ђорђе Авакумовић, писац Давид Албахари, карикатуристи Предраг Кораксић и Драган Руменчић, музичари Саша Локнер и Ђорђе Давид…

Бивши ђаци Земунске гимназије су и садашњих двадесетак професора, а један од њих је и сам директор Бјелановић. Његова каријера у овом образовном здању почела је пре 18 година, а првих десет година предавао је физичко васпитање.

– Колико је колектив везан за ову образовну установу говори и чињеница да је пре 25 година формирано удружење грађана „Фонд бивших ученика и професора Земунске гимназије”. Оно награђује успешне ђаке и чува традицију саме школе. Сваке године организује се сусрет генерација и додељује златник најбољем ученику. Ово одличје ускоро ће понети име бивше ученице Гордане Вуњак, двоструког академика Њујоршке академије наука и првог биоинжењера у свету.