субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

Купцима нејасни рокови трајања на производима

Мање од половине испитаника у ЕУ не разуме разлику између ознака „употребити до” и „најбоље употребити до”, због чега се годишње баци девет милиона тона хране
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићуторак, 20.02.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

У Европској унији годишње се баци око 90 милиона тона хране, од чега бар 10 одсто због тога што грађани не разумеју најбоље значење ознака о року трајања производа.

Европска комисија објавила је велику студију о утицају ознака рокова трајања на бацање хране напомињући како се претпостављало да су велике количине бачене хране повезане с погрешним означавањем прехрамбених производа. 

– Сада постоје и докази зашто је то тако, па се могу предложити законске и друге мере за сузбијање овог проблема – наводи се у недавно објављеној студији.  

Истраживање показује како половина грађана земаља ЕУ не разуме разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до” – ознака које су прописане европским законодавством. 

Односно, да друго обавештење значи како након истека наведеног датума храна може бити добра за јело још данима, недељама и месецима. Упркос томе, она се масовно баца на дан истека. У Шведској и Норвешкој су експериментално заменили ту ознаку с „најбољи квалитет до” и „најбоље до, али употребљиво и након тог датума”. Међутим, нема података да ли је та новина утицала на смањење бацања хране.

Кафа добра и после две године?
Европска комисија саветује потрошаче шта да раде када храни истекне период „најбоља за употребу” („best before”). Рецимо, млевена кафа, којој је истекао овај рок, неће нашкодити ни две године након овог периода, али сигурно ће јој с временом ослабити арома и укус. Ако је прошло пола године од тог датума, на пример, и ако је вакуумирана кесица неотворена – таква кафа је и даље здравствено исправна, али мање ароматична, што није разлог да је баците. Да би тако скувана кафа била једнако квалитетна као и првог дана, треба је само додати више приликом кувања.

Истраживање је обухватило 2.296 производа купљених у 109 трговина у осам држава чланица. Узорковано је 1.058 робних марки. Анализа показује да су највиши губици забележени код свежег воћа и поврћа, и то у целом ланцу од производње до домаћинстава. Али и у ресторанима и трговинама. У овом сектору годишње се баци 16,2 милиона тона хране. Следе пекарски производи (са 10,5 милиона тона годишње), месо укључујући рибу и живину (4,8 милиона тона). Највише потенцијала за смањење бацања хране због истеклог рока трајања имају млечни производи, свежи сокови и паковано месо и риба.

Разлике у ознакама
Између две ознаке купци углавном не праве разлику, иако је она значајна. Када на етикети пише „best before” реч је о минималном року трајања, после ког је намирница и даље здравствено исправна. Храна са „употребити до” („use by”) ознаком је, с микробиолошког становишта, брзо кварљива и уколико се не конзумира у наведеном максималном року може да буде опасна по здравље. Када произвођач истакне „најбоље употребити до” он гарантује да ће до тада (до тог датума или периода) његов производ бити најбољег квалитета, а после тога ће полако почети да губи на квалитету, једнако као и укус, текстуру, арому, нутритивну вредност. То нипошто не значи да је после наведеног датума та храна здравствено неисправна, већ је – уколико није дошло до оштећења амбалаже и није када је отворите „сумњива” – и даље добра за употребу још недељама, месецима па чак и годинама.
У већини случајева овом ознаком се обележава залеђена храна, конзервирано воће и поврће, тестенина и уопштено сува храна.

– Ознака „најбоље употребити до” значи да произвођач тврди како је до тог дана производ најквалитетнији. На пример, да задржава оптималну хрскавост и боју – рекла је Биљана Борзан, хрватска заступница у Европском парламенту и известилац о квалитету хране ЕУ.

Она је истакла како су поједини произвођачи рекли да намерно користе краће рокове трајања него што би требало, јер се тиме штите од потенцијалних проблема. Такође, истраживања европских потрошачких удружења показала су да се ова стратегија понекад користи и како би производи краће били на полицама, односно да би их трговине чешће наручивале.

Интересантно је и то да је ова студија показала како исти производи у различитим земљама имају различите рокове трајања и упутства за чување. Произвођачи су објаснили да је ова пракса уведена јер се температуре на којима се роба чува у трговинама разликују од земље до земље. Тако је просечна температура у фрижидерима у Немачкој, виша него у Данској па производи за немачко тржиште имају краће рокове трајања.

Борзанова је навела како би „смернице ЕУ или прописане температуре чувања хране на заједничком тржишту решиле овај проблем”. 

Стручњаци из ЕУ бавили су се и проширењем листе намирница које, према европској регулативи, немају рокове трајања, попут соли, шећера, сирћета, вина, свежег воћа и поврћа и неупакованог хлеба. Било је предлога да се том списку додају: тестенине, пиринач и кафа. Међутим, док су једни тврдили да би се на овај начин смањило бацање тих намирница, други су сматрали супротно – да би их потрошачи више бацали из предострожности. Борзанова сматра да се велики део хране, која се баци у ЕУ, може искористити.   

– Чак и да нема редова испред народних кухиња и чињенице да је скоро четвртина грађана у ризику од сиромаштва, реч је о огромним количинама хране у чијој производњи су утрошени ресурси попут воде, горива и радних сати – закључила је Борзанова.

У већини супермаркета у ЕУ храна пред истеком рока трајања изложена је на посебним, издвојеним рафовима. Често су цене тих намирница ниже и до 50 одсто. Трговци на тај начин смањују губитке, док је купцима јасно назначено због чега је таква храна јефтинија. И мада су неки страни трговински ланци покушавали потрошачима да понуде овакву робу, у Србији та пракса није заживела. 

 


Коментари4
89272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
Maxi kod nas ima praksu rasprodaje robe pred istek roka trajanja. Mogu vam reci da to odavno koristim i nikada se nista nije pokvarilo.
Зоран Маторац
"У Европској унији годишње се баци око 90 милиона тона хране." Зашто се онда производи толико хране?
Branko MB
Nije samo rok trajanja nejasan nego se ne moze ni procitati.Na suncokretovom ulju dijamant to je vidljivo da se ne moze videti datum jer na tamno plavom poklopcu je datum stampan crnom bojom.Zasto,pa to zna samo proizvodac svi znaju a ne vidi niko.Vreme je da se datum koji oznacava pretpostavljam rok trajanja stampan na cepu sampa na flasi.
Божидар
Ко је ту одговоран ? По мени сама европска комисија. После Другог Св. Рата нама, Европејцима су Американци увели многе стандарде (нпр батерије АА и ААА, контејнере) а ЕУ се својски трудила да разбије то на што више. Онда када је чувена Нокиа завршила каријеру имала је ни мање ни више већ 42 различита утикача за телефоне! Неспособност да стандардизује је веома свосјтвена Европи. Осим евра ништа није стандардизовано. Метрички систем и напон нису заслуге ЕУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља