петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Има ли спаса за Сандићеву кућу

Грађевина склона паду представља јединствен пример банатског градитељства, а у њој је рођен човек који је дао незамењив допринос очувању наше културне баштине
Аутор: Ђуро Ђукићуторак, 20.02.2018. у 22:00
Родна кућа Александра Сандића (Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Са трошне куће која је у нестајању неко је скинуо обележје – таблу на којој пише да је реч о дому у коме је рођен Александар Сандић, књижевник и писар Вука Караџића. Већ одавно се говори о реконструкцији грађевине која треба да подсећа на важно име наше културе, али и на бисер наше градитељске баштине. Многи досадашњи покушаји нису успели, најављују се нови. У међувремену је белешка са табле од силног помињања избледела и у нашим сећањима и постоји бојазан да не постане излизана фраза.

На то упозорава Бранислав Милић, етнолог из зрењанинског Завода за заштиту културних споменика и указује на широк значај дела књижевника и писара, али и грађевине која се у контексту пропадања спомиње готово пола века.

– Иако су лик и дело Александра Сандића, сходно њиховој величини, доследно сачувани на рукописном одељењу Матице српске то се не може рећи за кућу у којој је рођен. Реч је о споменику културе великог значаја за Републику Србију, последњој „тршчари набијачи” у региону средњег Баната старој скоро 230 година. Осим културно-историјских она поседује и изузетне градитељске вредности, посебно важне за народно градитељство. Очуваном оригиналношћу грађевина сведочи о култури становања у Банату. Незнатне промене које су рађене на прозорима на уличној фасади биле су неопходне и нису знатно нарушиле њену глобалну физиономију, каже етнолог Милић. Међутим он наглашава да је стање у коме се сада налази најстарија оригинална банатска кућа у Зрењанину недостојно свих оних речених епитета.

На жалост, већ деценију, две се говори о кући која се све чешће назива руглом града и у том контексту се помиње и сам његов познати станар, а занемарује се његово значајно научно и културно дело. Сандић је наглашавао да је рођен у „скромној кући ратарској”. Из ње је завршио основно образовање, а онда је гимназију учио у Темишвару 1857. године. Тада одлази у Беч где студира права и словенску филологију као стипендиста Матице српске. Српски језик је изучавао код Вука Стефановића Караџића. Код њега је био и писар пуних седам година. Неко време предаје у карловачкој гимназији. Поново се враћа у Беч где ради на уређивању часописа „Ost und West”(„Исток и Запад) са радикалном револуционарном и словенофилском тематиком па је често био прогањан. Крајем 19. века радио је као професор у новосадској српској гимназији. После је писао запажене књижевне филолошке радове и патриотске чланке у „Световиду” и Милетићевом „Српском дневнику”. Стварао је уџбенике и преводио значајна дела, а дуго и стрпљиво је сакупљао грађу за историју српске књижевности. Милић наглашава да би се Сандић могао сматрати пиониром модерне заштите споменика културе у области рукописа и штампаних дела и без његовог рада наша баштина у тој области данас не би била оно што јесте. Да је тај рад био признат сведоче и писма од којих је једно добио 1872. године од Мађарског министарства вера и општег образовања. Позивајући се на Сандићево родољубље они му нуде да за њих изврши попис уметничких дела и културно историјских споменика са ових војвођанских простора на којима живе Срби.

Захваљујући залагању овог прегаоца у Матици српској постоји низ старих рукописа и књига од непроцењивог значаја за културну баштину нашег народа. Међутим са Сандићевом кућом има низ проблема и решавање питања овог споменика културе који је под заштитом Републике Србије не иде по плану. Кућа је у полусрушеном стању, заштитари кажу да јој још има спаса. У Зрењанину наводе да нису успели покушаји нагодбе с бившим и садашњим власником, да је неопходна експропријација, а пошто је под заштитом Републичког завода за заштиту културних споменика поступак треба да крене из те институције. 


Коментари6
6d722
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DUSAN dojcinovic
Pitam se i ja za nasu staru kucu!?
Зорица Аврамовић
@Dusan dojcinovic! А ја се питам, поштовани, како наследници, вероватно и потомци Сандићеви, дозволише да ова кућа оволико ороне? Како вам, људи моји, није жао да је гледате у овако жалосном стању?
Препоручујем 3
Петар Ј акшић
Зрењанин/ПЕТРОВГРАД/ где су културу водили људи са којима се није знало '- шта ће и како ће .Запуштена Сандићева кућа годинама чека на санацију,али ту није крај бешчашћа.Из ко зна које пизме улица ,од три куће,носи име -. Улица Вука Караџића.Укинули су име Трга Републике и назвали га именом политичког јуришника против социјализма-Трг Зорана Ђинђића.Зграда бивше Фабрике сирћета и алкохола,са неспорним архитектонским хабитусом,индустријске архитектуре деветнаестог века ,безнадежно пропада а Град ,који је у индустреијски развој ушао половином осамнаестоиг века,нема Технички музеј док благо сведочанства техничког развоја града пропада или одлази на отпад.Ни Зелено звоно више не звони-изгледа да је остварило свој циљ и препустило се патини самозадовољства. О пропадању бројних вила, и запуштености амбијеталних целина ,може се написати докторска дисертација ,или елаборат за УНЕСКО.Екскурзија из Смедеревске Паланке ме пита:_Господине ,како да дођемо до виле Виктора Елека?Упутих их на Туристич
Petar. Stanimirovic
Možda bi i sam naš velikan ,Aleksandar Sandić, mogao sa neba malo da pobrine o svojoj kući ? Verujemo da tamo gde je ima dostup do Skype /Skajpa-što bi rekao Vuk /, ali mu možda tamo fali gotovina. Koliko znamo,u Raju se pare ne koriste.Znači,on zna stanje,ali ne može da pomogne. Da moža,on bi već odavno poslao nešto para službenicima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije , a oni svakog prvog dobijaju neku platu za to što brinu o ovakvim ruševinama.
Sreten Bozic -Wongar
Slicno ovako izgleda i moja kuca u selu Gor. Tresnjevici kod Arandjelovca. Zadnji put sam bio tamo 1982g. dok mi je majka bila ziva.Umrela je sldece godini. Kucu vidim svako vece peko skipa ( interneta ). Sklona je padu. Ako je neko podupre posveticu mu svoju sledecu knjigu .
Milica
Istina je da je Banat opustošen i osiromašen, a da država ne vodi računa o svojoj kulturnoj baštini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља