уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:22

Гимназијалци ће сами да бирају предмете и градиво

Од септембра ученици креирају и мењају део свог образовања
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 20.02.2018. у 22:00
Гимназија „Јован Јовановић Змај”

Ђаци који од септембра седну у гимназијске клупе сем обавезних часова попут математике, биологије, историје, какве већ деценијама имају у овдашњим гимназијама, први пут ће слушати и изборне програме, који су заправо спој неколико предмета. То пише у новом наставном плану и програму припремљеном за 121 српску гимназију, а чије је представљање, како истичу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, управо у току.

Гимназијалци ће моћи да самостално креирају део образовања према интересовањима која имају и занимањима којима желе да се баве у будућности. Програми који се уводе у ове школе негују међупредметну повезаност и на тај начин подстичу ђаке да практично везују знања која стичу из различитих научних области. 

У Министарству просвете истичу да је гимназијама у првом и другом разреду понуђено шест изборних програма, од којих ће школа одабрати четири и дати ђацима да од њих бирају два која ће слушати по један час недељно. За трећи и четврти разред састављена је листа од девет изборних програма, а гимназије ће изабрати пет и понудити их својим ђацима. Ученици поново бирају по два изборна програма, али их сада слушају по два часа недељно, наглашава Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија Србије, и појашњава новости које за пола године стижу у гимназијске клупе.

Дигитална писменост из гимназија уведена у пети основне
У плану је да се дигитална писменост и још неки садржаји из информатике који су се до сада учили у првим разредима гимназије преусмере на предавања од петог разреда основне школе, у којој је Рачунарство и информатика постао обавезан предмет. Уместо тога у гимназијама ће се на обавезним часовима информатике учити алгоритми и напредно програмирање, али ће бити уведен нови изборни програм Савремене технологије са темама из рачунарства, информатике, али и програмирања, електронике и роботике.
– Рачунарство и информатика остаје као обавезан гимназијски предмет, али се укида досадашња блок настава и предаје се искључиво у виду вежби у рачунарским кабинетима. Заузет је став да се информационо-комуникационе технологије на неки начин морају увести у све предмете. То је у Гимназији „Јован Јовановић Змај” већ учињено коришћењем интернета и паметних табли у свакој учионици и електронских лабораторија из физике – практично објашњава Радивоје Стојковић, који је и директор поменуте новосадске гимназије. 

 

Одељења надарених информатичара где год је могуће   
Председник Заједнице гимназија Србије најављује повећање специјалних информатичких одељења која су први пут формирана у текућој школској години.
– Од септембра 2017. године уведено је шест одељења посебно надарених ученика за информатику у шест градова у земљи. Циљ Министарства просвете је да се број информатичких одељења у општим и природно-математичким гимназијама од септембра увећа на 40 – најављује Радивоје Стојковић. 

– Битно је да програме које изаберу у првом разреду гимназије, ђаци могу променити у другом разреду јер сматрамо да на почетку средње школе нису довољно зрели и могу да се предомисле. Али су у трећем разреду већ озбиљне особе и изборне програме за које се тада определе неће моћи да мењају, већ ће их слушати и у четвртој години. Изборни програми у гимназије уводе много више истраживачког рада, експеримената и вежби за мале групе ученика, што би требало да унесе занимљивост у учење – истиче Радивоје Стојковић и додаје да на овај начин развијају креативност код ђака и способност да проблеме решавају применом низа знања из различитих области. 

Нови план рада уводи и повећање укупног броја часова, па ће у све четири године гимназије ђаци имати по два часа недељно више него до сада, што значи 33, уместо досадашњег 31 часа седмично. То ће, како наглашава Стојковић, допринети попуњавању фонда часова код наставника који немају испуњену прописану норму. У Министарству просвете истичу да на сваком изборном програму могу радити наставници који већ предају два и више предмета.

– Где год је могуће, изборне програме ће предавати наставници који већ раде у гимназијама. Будући да је у тим програмима увезано неколико предмета, предаваће их наставници који су већ за њих задужени. Тако ће програм Језик, медији и комуникација наизменично, по неколико часова месечно, предавати наставници српског језика и књижевности, социологије, филозофије, али и психологије, док би Религију и цивилизацију, поред теолога, требало да предају социолози, филозофи, историчари. Обука наставника креће на пролеће, а изменама је претходило њихово анкетирање на питања шта желе да промене у гимназијама – објашњава Стојковић и додаје да ће гимназија која има 24 одељења за четири године добити 6.864 нова часа, што ће омогућити додатно ангажовање око 10 наставника.

Он истиче да је међупредметно повезивање постало приоритет у свим стратегијама образовања у свету и да то ми нисмо измислили, али да је начин на који ће оно бити реализовано потпуно оригиналан, српски модел у коме је сачувано све најбоље из нашег традиционалног образовног система. 


Коментари12
ae1e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
Pre izvesnog vremena je u stampi bio i spisak tih novih predmeta. Podsecaju na vic i jezikolomke. Dajte deci duboko i siroko cvrsto gimnazijsko obrazovanje. Bazicne nauke su njima potrebne a ne neki "frankenstajni" od predmeta.
Petar V. Terzic
U gimnazijama treba formirati posebna odeljenja za posebno talentovane djake kojima bi se neki ispiti iz srednje skole kasnije priznali i na fakultetu. Za tako uspesne gimnazijalce moguce je formirati posebni univerzitetski program koji bi se zasnivao na integraciji nauke, filozofije, religije i umetnosti, a studije bi trajale 6 godina. U komporativnoj analizi sa drugim univerzitetskim programima koji jos uvek koriste prevazidjene redukcionisticke pristupe, integracija NFRU, koristeci interdisciplinarni holisticki prilaz u proucavanju i istrazivanju, ima u odnosu na njih sve prednosti. Takav kompletan program obavezno bi obuhvatao najveci nivo univerzitetskih predmeta u nauci, filozofiji, religiji i umetnosti. Poslediplomski programi - magistarski i doktorski- trajali bi po tri godine. Takvi programi bi privukli i posebno obdarene studente iz inostranstva, sto bi bitno uticalo na stvaranje najkvalitetnijih kadrova i omogucilo brzu i kvalitetniju integraciju nase zemlje u svetu.
Бојан
Било би упутно да коментатори прво прочитају текст. Вест гласи да: "...сем обавезних часова попут математике, биологије, историје, какве већ деценијама имају у овдашњим гимназијама, први пут ће слушати и изборне програме, који су заправо спој неколико предмета." Ради појашњења, имаће обавезне предмете као и до сада, а изборне ће моћи сами да одаберу. Они који мисле да је досадашњи вид школовања потпуно у реду, немају везе са радом у гимназији. не може дете бити талентовано за све, нити се може свиме бавити у животу. Срдачан поздрав, доктор наука и професор у гимназији
Gordana
Profesore Bojane, zašto mešate talenat i gimnazijsko obrazovanje, jer ako je obrazovanje stvar talenta onda ste Vi protiv gimnazije.Ako je mera obrazovanja talenat onda se sve svodi na stručnu školu ili pak samo na umetničke sklonosti?
Препоручујем 3
Зоран Маторац
Поштовани професоре, тачно је да ученик не може бити талентован за све предмете. Објасните ми, молим Вас, откуд онда толико вуковаца? Безмало по десет у сваком одељењу. У време кад сам ја ишао у гимназију био је један једини у целој генерацији од преко сто ученика. Критеријуми су се срозали до бесмисла, морате признати. Бојим се да и ова нова идеја води ка томе - продукцији вуковаца.
Препоручујем 22
Прикажи још одговора
Милош
Људи, ево га још један Гашо! Дај, оканите се експеримената са нашим школама, док своју децу шаљете у стране колеџе, који у последњих 200 година нису променили ни врсту траве коју сију у парку испред школе! Пун нам је куфер тих ваших реформи!
Jovan Milanovic
Onda mogu sami i da predaju, dakle skola im nije ni potrebna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља