понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:18
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Држава оснива регистар неплаћених рачуна

Привредник који своју фактуру не пријави Управи за трезор неће моћи да наплати робу и уз то ће платити казну од 100.000 до два милиона динара
Аутор: Аница Телесковићуторак, 20.02.2018. у 22:00
Зграда Управе за трезор Министарства финансија (Фото Р. Крстинић)

Власник приватног предузећа који, на пример, болници испоручи медицинску опрему, више неће моћи да наплати своју робу ако рачун не региструје у новооснованом Централном регистру фактура. И не само то – уколико се његова фактура не нађе у овој електронској бази неплаћених рачуна, која је основана при Управи за трезор, предузетник би могао да плати и казну која се креће од 100.000 до два милиона динара.

Ово су кључне новине измена и допуна Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, које су усвојене у децембру прошле године. Регистрација привредника обављаће се у Управи за трезор, а државне институције су ових дана својим добављачима из приватног сектора послале обавештење о новом начину исплате.

Званично, ова електронска база рачуна требало би да почне са радом већ 1. марта. 

Незванично, почетак примене овог новог сервиса биће одложен за месец дана јер још нису испуњени сви технички услови за покретање овог сервиса.

Запрећене су казне и за запослене у јавном сектору уколико плате фактуру која није регистрована. За одговорна лица оне се крећу у распону од 5.000 до 150.000 динара.

Пропис се односи на све који на неки начин послују са државом, а намера законодавца била је да јавни сектор коначно за собом остави чисте рачуне. Преко новооснованог регистра практично ће се пратити статус сваког рачуна, па ће бити онемогућено и да држава, што је раније био случај, буде генератор неликвидности. Тачније, јавни сектор више неће моћи да гомила дугове према приватном сектору. По Закону о роковима плаћања, који је ступио на снагу 1. априла 2013. године, држава све своје обавезе мора да измири у року од 40 дана. За приватни сектор овај рок је нешто дужи и износи 60 дана.

Како објашњавају у Министарству финансија, оснивање Централног регистра фактура допринеће успешнијем измиривању доспелих обавеза у роковима прописаним законом, смањењу доцњи и побољшању планирања и управљања јавним средствима. Основни разлози за доношење овог прописа су унапређење система праћења издатих фактура, као и боља контрола плаћања новчаних обавеза.

– Овом изменом закона постижу се већа ефикасност и сигурност наплате, као и боље сагледавање и контрола доспелих обавеза – кажу у ресорном министарству.

Сви заинтересовани привредници који желе да се региструју у овој бази то могу да учине и електронски, на сајту Управе за трезор. Правилник о начину и поступку регистровања фактура објављен је у „Службеном гласнику” 26. јануара 2018. године. На први поглед се, ипак, чини да регистрација рачуна неће бити једноставан посао за представнике приватног сектора. У Централном регистру фактура требало би да се нађе назив или јединствени број корисника јавних средстава (дужника). Уз то би требало да упишу и број фактуре, као и укупан износ фактуре. У регистар се уносе и матични број дужника, порески идентификациони број (ПИБ), адреса, електронска пошта и број телефона.

Питање је колико ће овај начин регистрације представљати додатно оптерећење за привредне субјекте, а по закону није прописан рок у којем су повериоци дужни да, од момента издавања, фактуре региструју при Управи за трезор.

И док се рок за регистрацију не наводи, законом је јасно дефинисано да су, након што се фактура евидентира, повериоци дужни да је у року од три дана доставе својим дужницима.

Надзор ће, као и до сада, обављати буџетска инспекција Министарства финансија, која ће преузимати податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор. 


Коментари11
ea181
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Намеће се трошак привреди јер сада човек мора да иде у неку државну установу, да добије печат и успут да троши гориво и ципеле. Са друге стране држава добија још бирократа што значи још више штете за пореске обвезнике тј друштво у целини. Дакле глупост невиђена. Онај ко се овога сетио и оног ко је ово дозволио, треба казнити озбиљном робијом.
Mungos
Osniva se novi SDK , samo sa drugim nazivom pošto su banke očigledno nesposobne da vode platni promet, a i očigledno je da muljaju sa privrednicima. Međutim to nije loše, ali je loše što se administracija na budžetu povećava umesto da se smanjuje. Nikako da ova vlast pokrene proizvodnju a ne javnu potrošnju.
Владимир Петковић
Људи моји, па ова, слободно могу рећи, ступидарија је већ "живела" у Србији, тамо негде 90-тих! И знате ли ко је био њен иницијатор? Лично Шешељ и његов, тада неприкосновени пулен, Вучић (који је, узгред, био и иницијатор оног идиЈотског закона о штампи!). И тога су се Вучић и његови сетили! Сећам се како су моји другови, власници малих СТР-а морали да сваки час трче у општину и тамо оверавају фактуре и којекакве изјаве. Морали су да оверевају и книгу фактура. Добро, сада је интернет у питању, нема трчања, али "Овом изменом закона постижу се већа ефикасност и сигурност наплате, као и боље сагледавање и контрола доспелих обавеза" - ма да, законодоносиоца у овом случају интересује само и једино порез! Овде је у питању контрола пореза и прилив средстава у буџет и ништа више. Баш ме интересује да ли ће да казне неку државну институцију или државно предузеће ако не плати на време? О јавном предузећу типа топлана, водовод и слична и да не спомињем.
Рраша Поповић
Наравно да мудра политика нашег руководства доноси Закон,поред већ истоветног постојећег Закона о плаћању.Односиће се,као и увек,на "ситну боранију" на којој ће се изживљавати власт тренирајући строгоћу.Јер,како друкчије објаснити чињеницу да они најбогатији у Србији (тајкуни,латифундисти,крупни "привредници",јавна предузећа) њих 5% неплатиша имају 90% од ук.дуга држави.
Gordana
Pitajte Venecijansku komisiju u kojoj to drzavi poverilac sem duzniku ima obavezu da posalje fakturu i gde to poverilac placa kaznu jer duznik nece da plati obavezu.Dobicete odgovor.da je tako samo u Srbiji. Ovo je nastavak G 17 izmisljotina tipa menjaj racun da izbegnes naplatu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља