субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Очекује се благи раст цена хране до краја године

Није немогуће да ће повећање пензија и плата, колико год да је симболично, „повући” и инфлацију, сматрају стручњаци
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићсреда, 21.02.2018. у 22:00
(Фо­то Н. Неговановић)

Аустријска „Ерсте” група предвиђа да ће стопа инфлације у Србији у последњем кварталу 2018. године достићи око 3,5 одсто. Како се наводи, њено кретање у првој половини године биће одређено ефектом високе прошлогодишње цене нафте и меса. То заправо значи да ће цене хране, до средине године, играти важну улогу у кретању инфлације у нашој земљи.

Утицај раста цена хране у Србији на раст инфлације већи је него у земљама у окружењу. Према мишљењу стручњака, главни разлог је то што је учешће цена хране у индексу потрошачких цена (којима се мери инфлација) превисок и износи око 35,5 одсто. Тај удео двоструко је већи него у државама окружењу или у ЕУ.

Према подацима из јуна прошле године, Србија је у друштву само две чланице ЕУ (Румунија и Бугарска) које више од трећине породичног буџета издвајају за куповину основних намирница. Остале европске државе за исхрану у просеку не издвајају ни петину зараде – Луксембург, рецимо, свега 11 одсто. Ништа лошије није ни у Великој Британији (12,3), Немачкој (12,9) и Француској (15,7).

Такође, и непредвидивост кретања цена намирница у нашој земљи већа је него у другим државама. Аналитичари сматрају да се на овај проблем може утицати, рецимо, политиком робних резерви или антимонополском политиком.

Аграрни аналитичар Војислав Станковић очекује само благи раст инфлације у првој половини године, и то под утицајем светских цена хране. Касније би, истиче, могло да дође до смиривања услед стабилизације понуде и тражње, јер се очекује добар овогодишњи род пољопривредних усева.

– Уколико постоји монопол на тржишту једини начин за снижавање цена је увоз. Држава, такође, има могућност да утиче на цене хране, и то оних производа које субвенционише из аграрног буџета. Кад је реч о робним резервама, сумњам да у пракси то може да се спроведе. Могуће је само теоретски, јер робне резерве немају новац да интервенишу на тај начин – сматра Станковић.

Што се светских цена хране тиче, очекује се да ће у овој години наставити пад цена сировина (житарица и шећера), док ће цене меса, уља и прерађевина од млека бити стабилне, са тенденцијом раста.

– Код нас расте управо увоз ових производа, тако се светске цене одражавају и на домаће. Евидентно је да немамо производњу свињског меса која може да покрије домаће потребе – истиче наш саговорник.

Економиста Драгован Милићевић каже за „Политику” да је упитна методологија којом су се служили аналитичари у овом истраживању. Међутим, није неочекивано да ће са растом пензија и зарада у јавном сектору, колико год да је симболичан, и цене почети да расту.

– Не очекујем знатно повећање, али би просечан раст цена хране могао да буде око четири одсто, што ће сигурно повући инфлацију. Кад је реч о гориву, стање није алармантно, а и питање је како ће се цене деривата кретати у првој половини ове године – каже Милићевић.


Коментари7
741b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Ко имало прати цене у маркетима Темпа и Максија, почев од краја прошле године, видео је да се цијене по мало повећавају. По мојој слободној процени то је у протеклих три месеца око 10 %. Па ако се узме и пад евра може се закључити да се народу полако извлаче преостале паре из сламарица. Јер просечне плате и пензије немогу покрити ни најнужније потребе у породици. Или просто речено што смо тражили то смо и добили. Следе корак је вероватно повећање п..... .
Sojer
Nesto se desava ispod zita.Evro stagnira,a cene proizvoda ,u prodavnicama,malo po malo idu navise.
Деда Звонце
Како другачије банкари могу да објасне сопствене зеленашке камате? Осим лажним прогнозама - никако другачије!
Сале Земунац
Ко свакодневно иде у продавницу види да свакога дана барем нешто поскупи и то без обзира да ли су ''скочиле'' плате или пензије. Код нас је проблем негде сасвим другде. Прво, храна је скупа, јер нема организоване бриге државе о производњи хране као основној стратешкој грани привреде. Друго, храна је скупа, јер се мешетари у трговини на линији произвођач-велепродаја-малопродаја. И сам сам се зачудио када сам чуо да локални продавац скупље плаћа када купује директно од произвођача, него од велепродаје, а ради се о прехрамбеном производу. Треће, у свим сферама трговине је иста шема да роба пролази кроз гомилу папира и да на крају произвођачка цена буде неколико пута мања, а не неколико процената, од малопродајне цене. И на крају ту је картелско удруживање трговаца иако се сви радују када долази неки нови трговац на наше тржиште надајући се да ће он бити здрава конкуренција. Нажалост сви се уклопе у нашу ''пијачну трговину'' по систему ''продаваћеш као и сви ми, или нећеш уопште''.
Живко(пиши ћирилицом)
Већ сам два три пута коментарисао, на овом месту, да храна не може бити јефтина, јер је и њена производња скупа(све је мање обрадивог тла, све су скупљи импути-нафта,семе, делови за пољ.машине, све је мање оних који обрађују земљу). Паметне државе, због тога, производњу хране држе као недоношче, и улажу и субвенционишу је. Тамо где тако не мисле, е ту је близу прича о креирању високе инфлације!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља