понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Регистрација сваког рачуна оптерећење за привреднике

Уместо да држава испоручену робу плати у року од 40 дана, она оснивањем централног регистра фактура преваљује нове обавезе на привреду, кажу у Унији послодаваца
Аутор: Аница Телесковићсреда, 21.02.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

 Централни регистар фактура још није ни почео да ради, а привредници већ имају примедбе на овакав систем наплате. По новом закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, фактура, која у овој бази није заведена, неће моћи ни да буде наплаћена, а за привреднике који то не учине запрећена је казна у износу од 100.000 до два милиона динара. Предвиђене су и казне за запослене у јавном сектору уколико плате фактуру која није регистрована и оне се крећу у распону од 5.000 до 150.000 динара

У Унији послодаваца овим поводом у понедељак је одржан састанак на коме је оцењено да ће централни регистар фактура, за оне привреднике који послују са државом, представљати додатно оптерећење. Небојша Атанацковић, почасни председник уније, каже да су тим поводом послодавци тражили и састанак с надлежнима у Министарству финансија.

– Нисмо против оваквог система евидентирања фактура, само желимо да изнесемо предлоге како би се олакшало пословање у пракси. Прво, највећи проблем централног регистра фактура је што повећава администрирање. Не могу да кажем да није добро настојање законодавца да се побољша наплата, поштују рокови плаћања и унапреди систем контроле. Али, привреда пре свега треба да се бави привредом, а не да у име неких виших циљева преузима послове државне администрације. Уместо да држава поштује Закон о роковима плаћања и да испоручену робу плати у року од 40 дана, она преваљује нове обавезе на привреду – каже Атанацковић.

Он додаје да је пре неколико дана на састанку председништва Уније послодаваца било привредника који су истакли како дневно издају и по неколико хиљада фактура. Евидентирање сваке од њих за те послодавце значи да ће морати да ангажују нове раднике у администрацији, који ће се само тиме бавити, уместо да повећавају производњу.

Већ сада је јасно да регистрација рачуна неће бити једноставан посао за представнике приватног сектора. У централном регистру фактура требало би да се нађе назив или јединствени број корисника јавних средстава (дужника). Уз то би требало да упишу и број фактуре, као и укупан износ тог рачуна. У регистар се уноси и матични број дужника, порески идентификациони број (ПИБ), адреса, електронска пошта и број телефона. Закон, такође, предвиђа да су, након што се фактура евидентира, повериоци дужни да је у року од три дана доставе својим дужницима. Атанацковић каже да је и ту било конкретних примедби привредника.

– За посреднике у послу тај рок је превише кратак. На пример, ако неки привредник на велико продаје сир дому здравља или вртићу, он прво мора фактуру да добије од свог добављача, који је у конкретном случају произвођач сира. И да затим своју фактуру достави дому здравља или вртићу, три дана након евиденције. За многе је тај рок превише кратак – каже Атанацковић.

Он додаје да су се привредници својевремено (1. априла 2013. године) обрадовали када је држава усвојила Закон о роковима плаћања. У почетку примене овог прописа држава је заиста у року од 40 дана измиривала своје обавезе према привреди, каже Атанацковић. Касније је, додаје, овај пропис за многе остао мртво слово на папиру.

– И сада се бојим селективне примене. Било би лоше да привредници потроше време и енергију на администрирање фактура у том централном регистру, а да на крају рокови наплате не буди исти за све – упозорава Атанацковић.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа, са друге стране каже да ће највећа корист од оваквог система регистровања фактура бити транспарентност.

– Преко централног регистра фактура сад ће коначно моћи да се прати које су то фирме, које раде са државом, које добијају највише тендера, који је обим посла и колико се то плаћа. То је много већи допринос ове базе од боље наплате. Мислим да је намера законодавца, пре да уведе ред у јавне набавке, него да побољша наплату – сматра Кнежевић.

Регистрација привредника обављаће се у Управи за трезор, а сви заинтересовани моћи ће да се евидентирају и електронски на сајту Управе за трезор.

Званично, примена новог система наплате требало би да почне већ 1. марта. Незванично, почетак примене овог новог сервиса биће одложен за месец дана јер још нису испуњени сви технички услови за покретање овог сервиса.

Пропис се односи на све који на неки начин послују са државом, а намера законодавца била је да јавни сектор коначно за собом остави чисте рачуне. Преко новооснованог регистра практично ће се пратити статус сваког рачуна, па ће бити онемогућено и да држава, што је раније био случај, буде генератор неликвидности. Тачније, јавни сектор више неће моћи да гомила дугове према приватном сектору.

У Министарству финансија већ су објаснили да ће оснивање централног регистра фактура допринети успешнијем измиривању доспелих обавеза у роковима прописаним законом, смањењу доцњи и побољшању планирања и управљања јавним средствима.


Коментари9
c53f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nis Rados
Нисам економиста и не знам шта ово практично значи. Али бих више волео да видим централни регистар плата које приватници плаћају својим запосленим. Време је да се и ту уведе ред, а не да радницима плаћају по 5000 динара на два месеца, или их уопште и не плаћају. Кад би се увео ред у овом сегменту знатно би се смањио притисак на запошљавање у тзв., јавном сервису.
Зоран Маторац
То је отприлике нека нова СДК. Њу је Динкић расформирао и због тога би морао на дугогодишњу робију.
Деда Звонце
Ето, сад ће морати да се пронађу нове методе за корупцију!
VelimirK
Ma gluposti... kad je roba isporučena i faktura dostavljena postoji obaveza plaćanja u roku dospelosti po samom zakonu. Ne može država da uslovljava postojanje potraživanja "evidencijom". Ako ne plate u roku - tužba i prinudna naplata.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Ajd da vidimo i to cudo. Vjerujem da nije ni prvo i poslednje koje se nece sprovesti u delo, kao i mnoga do sada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља