недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56
Личности

Пут којим се успешно иде

Од 2007. године до данас не стајем. Стално режирам серијске програме а у међувремену се мени тај програм – допао. То је атрактивна, занимљива форма. Сада далеко од потцењене, интересантнији од филма. Погледајмо какве се све у свету серије дају, која велика глумачка имена играју у њима, која редитељска, каже Мирослав Лекић
Аутор: Снежана Чикарићчетвртак, 22.02.2018. у 10:15
Мирослав Лекић (Фото Д. Жарковић)

Професионални живот започео је искључиво као филмски редитељ. Радио је или телевизијске или игране филмове. И свој потпис ставио испод остварења какви су филмови: „Боље од бекства”, „Нож”, „Лавиринт”... А онда је Мирослава Лекића живот одвео неким другим путем, путем прављења телевизијских серија. И ту се уписао као редитељ неких радо гледаних серија какве су: „Позориште у кући”, „Јагодићи”, „Улица липа”, „Убице мог оца”, „Сенке над Балканом”... И на том путу овај познати редитељ – пронашао је себе.

– Када сам озбиљније улазио у овај редитељски живот није се снимало толико серија као данас. То је тада била потцењена форма. Мање квалитетна од играног филма. Биле су много више комерцијалне него уметничке а ја сам први пут почео да радим серију средином деведесетих година прошлог века. Заправо, онда када су ме Миша Радивојевић и Гордан Михић позвали да учествујем у серији „Горе-доле”. Миша је урадио двадесетак епизода, ја шест. После тога су ме звали за „Отворена врата”. Почео је Милош Радовић, завршио сам ја. „Отворена врата” су прва серија коју је радило више редитеља. Седам, осам. То тада није била пракса код нас – прича Мирослав Лекић признајући да су му Миша Радивојевић и Гордан Михић на неки начин отворили врата серија.

Иако је после тога поново радио филмове, и то као успешан редитељ тог времена, наш саговорник објашњава како је то значило да је у четири године снимао један филм. А то му је било – мало.

– Био је то мој једини извор прихода, поврх свега. И, у једном тренутку, схватио сам да би било паметно да поред филма почнем да се бавим и другим формама. Завршио сам „Лавиринт” и три године након завршетка тог филма звали су ме с ТВ Београд и у року од три дана понудили да радим две серије. Био сам у дилеми, хоћу ли, нећу ли?

И, одлучио сам. Одабрао сам да радим „Улицу липа”. И.... почео да идем из серије у серију. Уследио је рад на другој сезони „Липа”, па „Позоришту у кући”, „Јагодићима”, онда и у другој сезони „Јагодића”, трећој..., па су стигле „Убице...”, „Сенке”. Од 2007. године до данас не стајем. Стално радим серијске програме а у међувремену се мени тај програм – допао. То је атрактивна, занимљива форма. Сада далеко од потцењене, интересантнији од филма. Погледајмо какве се све у свету серије дају, која велика глумачка имена играју у њима, која редитељска. Почевши од Холивуда па све до „Младог папе” који је радио Паоло Сорентино, један заиста изузетан редитељ, добитник „Оскара” и „Златног глобуса” за филм „Велика лепота”. Стивен Содерберг, колико видим, ради једну мини-серију... – прича редитељ који се потписао и испод две епизоде „Сенки над Балканом”. На наше питање како то изгледа када више редитеља ради на истом пројекту, Лекић каже:

– „Сенке” су имале седам редитеља. Бјелогрлић је урадио три епизоде, ја две, а осталих пет по једну. Пред почетак снимања целе серије имали смо неколико разговора где смо договорили врсту стила. У „Сенкама”, као у страним серијама где има више редитеља, имали смо Бјелу који је био креатор серије и главни глумац. Мање-више стално је био присутан. Ако је и постојала нека сумња, отклонили бисмо је заједно.

Мирослав Лекић (Фото Д. Жарковић)

Међутим, све је договорено пред почетак снимања. Има ту неких ситних разлика, неких нијанси, али гледаоцу то не смета и заправо све се сведе под један потпис. Иако је – нас седам. Успели смо у томе да нисмо различити што је јако важно. И главни разговор са глумцима обави креатор серије и он постави основну глумачку линију коју онда не можеш да промениш. Ми редитељи знамо правац и придржавамо га се. А о нијансама може да се прича. Главна потка је непромењива.

Да ли је то лакше или теже, питамо га а он објашњава:

– Има то и својих предности али и мана. Лакше је јер вам је одговорност мања. Она је на креатору серије. Ви дођете, одрадите свој посао.... То је много комотније. Са друге стране, недостатак је то што сте ви само један од делова велике машинерије која прави серију. Истина, нисте само извршилац посла јер ту има пуно креативног рада. Али, нисте ни врховни креатор. Тако да и слава и неуспех иду њему. Кад је успех, лепо је. Кад није... Али, све има своју цену.

О разлозима због којих серије све успешније потискују филм, Мирослав Лекић има своје мишљење.

– Класични холивудски филм потпуно је ушао у технологију, свет специјалних ефеката, и прича је ту негде загубљена. Уметнички филм је опет превише затворен за ширу публику. Серија је напросто ускочила у тај напуштен простор. Простор између технологије и уметности. Сада су ту и јако озбиљне паре. Једна епизода серије „Игра престола” кошта десет милиона долара, а то је за америчку индустрију велики новац. Па ако имате шест сезона, ето вам просте рачунице од 60 милиона долара. Високе, релевантне цифре. Чини ми се да се тај тренд, у којем телевизијске серије полако преузимају простор комерцијално уметничког производа, полако шири на цео свет. И код нас можете да видите ту врсту тренда. Почели су јако квалитетни серијали да се праве. Серије ће и код нас тај простор заузети. Постаће озбиљан уметнички производ. Почели су и жанровски различити серијали код нас да се раде. Некада смо имали углавном сличне. Или су били хумористички, или партизански или историјски. Сада имамо ширу жанровску разноликост – од трилера мистерије, до историјских серија и адаптација познатих књижевних дела, попут „Корена”.

Редитељ који се протеклих десет година бави искључиво радом на телевизијским серијама каже да га неке колеге зову да се врати на филм што би он врло радо урадио али... нема времена.

– Филм захтева време. Требају вам две године за један филм. Нисам одустао од филма, далеко од тога. Али, немам грижу савести. Бавим се нечим што даје јако добре резултате – каже Мирослав Лекић.

Година резервисана за „Убице....” и „Сенке...”

– Већ у мају требало би да снимамо трећу сезону „Убица мог оца”. Сценарио је у завршној фази тако да не знам целу причу али знам неке главне токове. У октобру би већ требало да буде емитована. Наравно, и „Сенке над Балканом” се увелико припремају. Бјела и драматуршки тим већ су почели да пишу. Снимање ове серије требало би да почне у августу – најављује Мирослав Лекић, редитељ који је током богате каријере сарађивао са безмало свим нашим глумцима, и старије и млађе генерације.

– Свима осим са Зораном Радмиловићем – каже Лекић.

Глоговац је изузетна глумачка личност

У дану када је српско глумиште изгубило још једног великог глумца, Небојшу Глоговца, Мирослав Лекић је дошао на разговор за „ТВ ревију”. Говорио је о глумцу са којим је сарађивао али не у прошлом времену. Очито, још није могао да схвати да Глоговца више нема, да се преселио у легенду.

– Иако смо знали да је болестан шокантно је.... Стварно сам мислио да ће се извући. Требало је са њим да сарађујем и у трећој сезони серије „Убице мог оца”. Срдан Голубовић је померио снимање филма „Отац” због њега, знам колико је био ослоњен на Небојшу.

Није просто фраза када кажем да је то огроман губитак, пре свега за породицу, али и за српско глумиште. Колико је оно обогаћено свим улогама које је одиграо, толико је на губитку због оних које неће одиграти.

Сазнао сам пре неколико сати и још увек сам у шоку. Све се десило тако брзо, тако изненада, тако неочекивано. Не може човек да се помири са том неумитношћу.

Велика, велика штета. Он је један од глумаца који је на екс-југословенском простору успео да направи добру каријеру. У последњем таквом филму у којем сам га гледао, „Устав Републике Хрватске”, дао је бриљантну улогу. Он је глумац који популарност није стекао кроз познате серије већ велике позоришне представе и игране филмове. Изузетна глумачка личност. Нажалост, морамо и од њега да се опростимо.


Коментари1
619e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boban
Svaka vam cast, odlicne serije!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља