субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21
Београдске приче

Београд постаје престоница културе

Аутор: Горан Весићчетвртак, 22.02.2018. у 22:50
(Фото П. Мирковић)

Међу шездесет уметника који ће излагати на 57. Октобарском салону биће и Јоко Оно. Долазак иконе модерне уметности, жене за коју је њен животни сапутник Џон Ленон тврдио да је најпознатија непозната уметница на свету, за Београд није само уметнички догађај него и део новог имиџа у свету.

Нешто раније најављена је изложба Марине Абрамовић у Музеју савремене уметности за 2019. годину. Нема сумње да ће изложба најчувеније уметнице перформанса и концептуалне уметности у свету бити један од најзначајнијих културних догађаја у Европи наредне године. Београђани, али и наши гости добиће прилику да буду део велике представе попут 750.000 Њујорчана који су 2010. године чекали у реду испред Музеја савремене уметности да би видели њену ретроспективну изложбу и добили прилику да седну преко пута ње у оквиру перформанса који је трајао 700 сати. Наша жеља је да у току њене изложбе уредимо простор испред Студентског културног центра у ком је Марина Абрамовић одржала прву изложбу, као и да на том простору буде постављена њена уметничка инсталација. На тај начин бисмо се одужили великој уметници која је каријеру започела у Београду и добили светску атракцију.

Да ли то значи да је Београд на путу да постане културно средиште као што је био у другој половини 20.  века, до распада Југославије? Када је Београд 1971. године добио ФЕСТ који је у Дому синдиката отворен филмом „Меш” Роберта Алтмана,  Београђани су гледали и „Одисеју у свемиру” Стенлија Кјубрика и „Голи у седлу” Дениса Хопера. Током деценија ФЕСТ је окупио више од четири милиона посетилаца који су видели више од четири хиљаде значајних филмова. Било је ту филмова неких од најзначајнијих редитеља данашњице као што су Тео Ангелопулос, Кен Расел, Вим Вендерс или Дејвид Кроненберг. Светски глумци и редитељи попут Марчела Мастројанија, Харвија Кајтела, Лив Улман, Бернарда Бертолучија, Мајкла Чимина, Џека Николсона, Катрин Денев, Софије Лорен, Роберта де Нира, Џонија Депа, Милоша Формана или Лоренса Оливијеа посетили су Београд и били гости ФЕСТ-а.

Те 1971. године, 30. октобра одржан је „Њупорт џез фестивал” у Београду који је 1975. године прерастао у „Београдски џез фестивал”. Дјук Елингтон и његов оркестар отворили су први „Београдски џез фестивал”!

Колико је тај догађај био значајан за Београд најбоље описује публициста Жика Богдановић: „Испуњени узбуђењем и новом плимом наде, први пут у овом граду примамо... неке од највећих живих личности џеза... Имамо већ Битеф, Бемус и Фест, сада добијамо и Њупорт, са врућом надом да ће и он постати неотуђива традиција културе овог поднебља. Видимо вечерас овде средовечне и младе заједно, повезане истом емоцијом; преко јаза генерација, овог часа, пребачен је мост.” У истом тренутку на сцени су се нашли Дизи Гилеспи, Мајлс Дејвис, Сони Стит, Кај Виндинг, Телонијус Манк, Ал Мекибон, Арт Блејки, али и Дју Редман и Кит Џерет.

Београђани су уживали у музици Саре Вон и Б. Б. Кинга, али и совјетске џез звезде Игора Бриља. Биле су то године када су у Београду концерте имали Ив Монтан и Шарл Азнавур. Британски вајар Хенри Мур имао је изложбу у марту 1955. године, која је симболично представљала први корак тадашње комунистичке владе у правцу слабљења идеолошких стега на уметност и која је подстакла локалне уметнике да усвоје либералније и апстрактније форме у свом раду. „Прворазредни светски догађај у малој београдској средини, охрабрио је и учврстио слободе освојене 1950 – 1954. године”, написао је за ту изложбу Миодраг Б. Протић, оснивач Музеја савремене уметности. Мира Траиловић је 1967. године основала БИТЕФ, један од најугледнијих светских фестивала нових позоришних тенденција. Долазила су светска имена као што је Питер Брук или рецимо Јуриј Љубимов који је 1967. године стигао са „Хамлетом” Театра на Таганке у ком је главну улогу играо руски Боб Дилан Владимир Семјонович Висоцки. Кажу да је свако ко је нешто значио у позоришном животу Њујорка, Лондона и Берлина био тада у Београду да види руског „Хамлета”.

Многи ће рећи да је интензивни културни живот Београд дуговао геополитичком положају Југославије и да је немогуће то поновити. Тврдња је тачна, али се не слажем да не можемо поново да постанемо град културе.

Долазак Јоко Оно и Марине Абрамовић знак је да Београд поново постаје културна престоница овог дела Европе. Да бисмо заиста то и постали и да би Београђани могли да виде најновију светску позоришну, музичку продукцију или изложбе, потребна је одлука друштва да желимо да улажемо у културу. Ми смо то одлучили када смо обновили Музеј савремене уметности и када завршавамо Народни музеј. Када смо јасно истакли да су нам приоритети завршетак Музеја града Београда, изградња зграде опере и балета на Тргу републике, реконструкција Павиљона „Цвијета Зузорић”, обнова Ђумрукане, изградња зграде Филхармоније на Ушћу, обнова сцене „Бојан Ступица”, изградња градске галерије на Косанчићевом венцу. Неко ће рећи да нису довољни само објекти да би се имала боља културна понуда. То је делимично тачно. Београд је у другој половини 20. века добио нове објекте културе у којима су одржавани културни догађаји као што су Дворана Дома синдиката, „Сава центар”, Хала „Пионир”, Атеље 212... Нови простори инспиришу уметнике да дођу, као што је обновљени Музеј савремене уметности био позив Марини Абрамовић да дође у свој Београд. Верујем да ће наредне деценије бити ново златно доба културе Београда и да је то шанса за наш град.


Коментари7
32b50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Andrejevic
Beograd je bio, jeste i bice PRESTONICA KULTURE na Balkanu i sire. Mi ne znamo da cenimo i postujemo sta imamo, zluradi komentari su samari talentovanim umetnicima/umetnicama kojima treba se ponosimo i da ih podrzimo! Ako nam je lose ne zaboravimo knjiga , koncert, izlozba i predstava su dobre.
Cela priča!
Beograd je nekad bio prestonica države od 25 miliona stanovnika i prestonica kulture svih tih naroda koji su živeli u tadašnjoj Jugoslaviji. Nestala je Yugoslavija i narodi koji su nekad živeli skupa odneli su sa sobom u nove države i svoju kulturu! Danas je Beograd prestonica Srbije i prestonica srpske kulture! I to je ....cela priča!
Dr. Sreten Bozic -Wongar
Srbija se odrice vecine Srba. U diaspori zivi iznad 51% Srpskog naroda. Nijean nije clan Srpske Akaademije Nauka. Da je ziv Tesla - ne bi ni njega primili kao clana.
Nikola
Tesko.Jos uvek je prestonica nekulture.
NN
Želim da podelim zajedničko iskustvo sa gradskim manager-om i Politikom. Naime u centralnom gradskom hotelu pre par dana je održana pompezna konferencija: Serbian Property & Infrastructure Development Conference, gde je učestvovao i autor ovog članka. Krenuo sam iz Zemuna kolima, najpre izbegavajući već dve i po godine rupu iste dužine, dva i po metra sa pedesetak cm širnine i upola tolike dubine. Prolazio sam pored Dunavskog Keja koji se uređuje teškom mehanizacaijom koja je satrla svu travu, ali bez nagoveštaja da će se završiti. Brankov most sam prešao, koji je kao gotov, a tog sumornog dana sa desne strane sam shvatio na šta me podsećaju stambeni objekti na Savi, srednjevekovne opsadne kule. Valjda bliskoistočni investitor finansira opsadu Beograda od reke. Centar grada nikad sivlji i prljaviji, a iz garaže kod Vukovog spomenika možete izaći samo prolazeći pored gomile fekalija i smrada. U hotelu Vesić priča o svemu pomenutom samo drugačijim rečima. Da li je manager sugrađanin?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља