недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Психолог по мери послодавца, али не и закона

Кад расписује конкурс за радно место свако одређује каквог кандидата тражи, почев од његове дипломе до искуства, мада и ту има доста потпитања
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 24.02.2018. у 22:00
(Фотодокументација "Политике")

Када је недавно објављен оглас за посао у коме се тражи психолог и наводи да се на конкурс могу јавити само кандидати који су завршили Групу за психологију Филозофског факултета, нашој редакцији јавили су се студенти психологије с неколико факултета у Србији с питањем да ли овај оглас садржи дискриминишуће одредбе.

Наиме, неколико факултета у нашој земљи школује студенте за занимање дипломирани психолог – осим филозофских факултета у Београду, Новом Саду и Нишу, то су и Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” Нови Сад, Државни универзитет у Новом Пазару, Факултет за спорт и туризам Нови Сад Тимс и Факултет за медије и комуникације – и сви ови факултети имају акредитацију. Осим тога, на основу одлуке Владе Србије, све дипломе до акредитације признају се и на Интернационалном универзитету из Новог Пазара, где се студенти такође школују за занимање дипломирани психолог.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, истиче да овај оглас није кршење Закона о забрани дискриминације, али јесте повреда Закона о високом образовању јер су акредитацијом високошколске установе изједначене.

– Устав Србије, у делу који гарантује право на рад, јасно каже да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места. За радно место могу конкурисати сви кандидати и кандидаткиње који, између осталог, имају тражену стручну спрему и звање, без обзира на то да ли је оно стечено на високошколској установи чији је оснивач Република Србија или правно, односно физичко лице, а начин оснивања и процес акредитације уређен је Законом о високом образовању. У конкретном случају огласа за посао за позицију дипломираног психолога, у којем се траже кандидати и кандидаткиње који су завршили искључиво наведени факултет, није реч о повреди права на равноправност, односно о повреди било које одредбе Закона о забрани дискриминације, јер недостаје један од елемената на основу којих се утврђује дискриминација, а то је лично својство, као што су пол, национална припадност, инвалидитет...

Дакле, у овом случају није реч о дискриминацији кандидата који су звање дипломираног психолога стекли на другом државном или приватном акредитованом факултету. Дискриминација би постојала у случају да је послодавац у огласу за посао јасно нагласио да запошљава кандидате који су тражено стручно звање стекли искључиво у државној или приватној високошколској установи. Ипак, у овом случају реч је о повреди Закона о високом образовању, закључује Бранкица Јанковић.

Др Иван Јерковић, председник Друштва психолога Србије и професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, истиче да разуме потребу за изједначавањем диплома, али додаје да разуме послодавце који сматрају да само одређени факултети дају квалитет знања који је њима потребан и одговарају захтевима које они имају.

– Знање које се добија на различитим факултетима није уједначено – неки су достигли висок ниво квалитета, а неки су далеко испод тог нивоа, иако су пред законом формално изједначени. Пракса у којој послодавци траже стручњаке који су завршили одређене факултете заснована је на уверењу о квалитету знања тих студија. Ми у пракси знамо да знање које се добија на разним факултетима стварно није исто и факултети не могу да се крију иза акредитације. Управо је због тога велика потражња за неким студијским групама – за један индекс на психологији на Филозофском факултету боре се три до четири студента, без обзира на то што постоје толики приватни факултети. Осим тога, сваки послодавац има право да изабере кога хоће, макар то био само дипломирани стручњак с Оксфорда – сматра др Иван Јерковић.

На питање да ли примају огласе у којима послодавци траже стручњаке који су завршили одређени факултет и да ли овакви огласи представљају кршење закона, у Националној служби за запошљавање истичу да је послодавац  потпуно самосталан да утврђује услове за обављање посла за који се траже кандидати, па и о томе коју врсту и ниво образовања треба да има потенцијални кандидат за рад. Значи, послодавац коме треба особа са завршеним конкретним факултетом и одређеног стручног усмерења, то ће и захтевати од Националне службе за запошљавање.

Приликом оглашавања слободних радних места, Национална служба за запошљавање не објављује услове везане за пол, године старости, ознаку физичког изгледа или било какве друге елементе који су у супротности са Уставом и законима Републике Србије.

Њихове колеге са сајта „Послови – Инфостуд” објаснили су нам да се приликом одабира огласа руководе Законом о забрани дискриминације и строго анализирају да ли неки оглас дискриминише кандидате на основу расе, пола, вероисповести, сексуалне оријентације, здравственог или имовинског стања.

– Дешава се да неки послодавци експлицитно траже стручњаке који су завршили одређени државни факултет. Управо због тога, колеге су недавно биле на састанку код поверенице за заштиту равноправности и том приликом нам је објашњено да је та одредба дискриминишућа. Због тога сугеришемо послодавцима да ту ставку избаце из огласа. У пракси, свако ће одабрати оног кандидата који му одговара и за чију диплому сматра да је стечена на квалитетном факултету – објашњава Татјана Видаковић, сарадница за односе са јавношћу сајта „Послови – Инфостуд”.

 


Коментари26
5c372
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena
Kriterijumi na državnim i privatnim fakultetima su nediskutabilni, prosto je.
Milica
Drugar i ja u isto vreme upisali tako reci isti fakultet, samo ja drzavni, on privatni. Imali sve iste predmete i kod istih profesora. Učili zajedno. Samo ja sve šestice, on sve desetke... Jedina razlika u kriterijumu. Naravno, za one koji uče.
svetlana
Samo poslodavci su u zabludi, šverca sa ispitima i znanjem tek što ima na državnim fakultetima, a profesori koji predaju na ovim omraženim privatnim fakultetima, predavali su i na državnim. Ova čitava gangula oko diploma i fakulteta u Srbiji da li su dovoljno validne, validni ili ne na prosvetarskom tržištu, i čije je sve ovo maslo, pa naravno profesora?
Mare
To je diskriminacija. Isto kao kad bi na konkursu trazio visoku i lepu osobu. Ako su od strane drzave priznati fakulteti kao jednaki, tu nema price.
Mile
U zabludi si sine. To je trzisna ekonomija. Svuda u svetu imas ovakve ili onakve fakultete ali top poslodavci priznaju samo top skole. Tako se kreira elita!
Препоручујем 31
Grigorije M Milićević Micko
Dajem punu podršku poslodavcima koji svoje buduće saradnike biraju među onima koji su završili ugledne i priznate škole i fakultete. Predavao sam pet godina, do penzije, na jednom privatnom umetničkom fakultetu (prvom takvom u Srbiji, neka mu ne pomenem naziv). Šef katedre je okupio nas nove saradnike i "preporučio" nam ovo: "Kod nas nema padanja. Ako je student baš tolika neznalica, onda mu poništi ispit, da ga ne bude u indeksu. A ako nešto ipak zna, najmanja ocena neka bude sedam. Petice ionako ne dajemo, a šestice nam srozavaju nivo." - Mi, nove kolege, zgledali smo se, i verovatno je svako za sebe pomislio: "neka vam bude". - Koliko ispita sam poništio ni broja se ne zna, a ni koliko sedmica sam dao za tužno i jadno (ne)znanje (osim par svetlih izuzetaka). Evo, prošlo je 15 godina od tada? Nijedno jedino ime iz redova ondašnjih mojih bivših studenata umetnosti nisam do sad sreo u umetničkom životu. Nekud nestali, je l? Ne, nego nikad nisu ni postali umetnici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља