Српска адвокатура обележава 156 година постојања и свечано је у суботу у Дому Народне скупштине прославила Дан адвокатуре – 28. фебруар, када је кнез Михаило Обреновић 1862. потписао указ о доношењу Закона о јавним правозаступницима. То је био први српски закон о стручној адвокатури.
– Ово је врло значајна годишњица, и то не само са аспекта адвокатуре већ и за друштво у целини. Огромна је важност адвокатуре за функционисање правне државе. То је чињеница коју мора да препозна и друштво и држава. Због тога ћемо се ми у наредном периоду трудити да приближимо ставове адвокатуре нашим грађанима и да у нашем друштву промовишемо истину да је адвокатура једна часна професија која постоји управо због грађана и која је последњи бранилац њихових зајемчених законских права – каже Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије (АКС).
Данас у Србији има нешто више од 9.500 адвоката, од којих је око 4.500 у Београду. У саставу АК Србије, која је највећа национална комора на Балкану, постоји осам комора, АК Београд, АК Војводина, АК Ниш, АК Чачак, АК Крагујевац, АК Шабац, АК Зајечар и АК Пожаревац.
– Могу слободно да кажем да су сукоби који су потресали адвокатуру дуго година завршени, и да Адвокатска комора Србије има одличну комуникацију са свим коморама у свом саставу. Врло сам задовољан том чињеницом јер је окончање сукоба и довођења односа између комора у стање уређености био мој први задатак – каже Гостиљац.
На питање како то да баш он од десетак хиљада адвоката у Србији буде изабран за председника АКС, Гостиљац одговара да није млад адвокат, јер тај посао ради већ 17 година, али да је млад у „коморским пословима”.
– Мислим да је то била моја основна предност. У тим изборним борбама ја нисам имао личних непријатеља и иначе у свом раду нисам личан. Врло брзо сам увидео да је већина сукоба, који су годинама оптерећивали комору, заснована на личним сукобима и нетрпељивостима, што је било апсолутно неодговорно. Ја нисам носио тај терет јер нисам био део свега тога. Мислим да су колеге то препознале и врло брзо сукоби су окончани – каже председник АКС.
Најављује да ће ове године бити донет нови закон о адвокатури. У радној групи за израду закона биће углавном адвокати.
– Добар закон о адвокатури је оно што је одувек била потреба адвоката. Ми имамо договор са Министарством правде да радну групу која буде писала закон сачињавају адвокати. Верујем да је то гарант да адвокатура добије закон који ће бити у духу овог времена али који ће сачувати оно што је нама најбитније, а то је независност адвокатуре као самосталне и саморегулирајуће професије – наглашава Гостиљац.
Најављује да ће адвокатура ускоро добити своје представнике у Високом савету судства и Државном већу тужилаца, много пре него што буде дошло до промена Устава у области правосуђа.
– Адвокатура не сме бити пасивна у том погледу. Оно што је наша начелна примедба јесте то да представник у ВСС и ДВТ мора бити представник адвокатуре у правом смислу те речи, односно да ономе кога адвокатура изабере као свог представника није потребна ратификација скупштине. Актуелним амандманима адвокатура више и није предвиђена да буде заступљена у овим телима, и то ће свакако бити део наших примедби које ћемо доставити Министарству правде – каже наш саговорник.
Адвокатури су сада у фокусу предложени закон о бесплатној правној помоћи, али и пореско питање.
– Није у реду да се боримо за наш порески положај сваке године. Наш циљ је да се направи један модел опорезивања који је прихватљив за адвокатуру и који је дуготрајан. У сваком случају, ми у том погледу имамо договор са државом који је закључен на завршетку нашег великог протеста из 2014. године и будно мотримо да он буде поштован – каже Гостиљац.
Адвокат у Србији, осим правног образовања, приправничког стажа и правосудног испита, мора да испуњава и услов који се односи на достојност за бављење адвокатуром. Подсећамо да је улазак у адвокатуру био онемогућен бившој председници Високог савета судства Нати Месаровић и бившем тужиоцу за ратне злочине Владимиру Вукчевићу.
– То су одлуке органа коморе. Управни одбор има право да оцењује који од кандидата испуњава услов достојности за бављење адвокатуром. Управни одбор на чијем сам ја челу решавао је у другом степену у погледу господина Вукчевића, али разлоге одлуке не желим да коментаришем док образложење одлуке не буде израђено и послато господину Вукчевићу. Мислим да је то фер – каже Виктор Гостиљац.
Наглашава да адвокатура мора да испуњава и своју ширу друштвену улогу.
– Она мора бити друштвено ангажована у смислу да јасно указује на све појаве у друштву у којима долази до драстичног кршења правног поретка. Али она то мора чинити на себи својствен начин, а то је стручан, рационалан и професионалан начин. Уколико адвокатура наступа са позиција струке, ослобођена политичких калкулација, онда је она заиста вредан савезник грађана – закључује председник Адвокатске коморе Србије.
