уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Како сакрити телефонски број од насртљивих трговаца

Србија би по узору на Хрватску могла да уведе регистар бројева чији власници не желе да их контактирају разни трговци или политичке странке
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељнедеља, 25.02.2018. у 22:00
(Фото Н. Марјановић)

Фиксни телефони корисника у Београду ових дана више звоне не само због насртљивих трговаца већ и због предизборне кампање. Заштита од непожељних позива и доступност бројева телефона мимо воље власника већ је годинама проблем, а решење би могло да буде слично оном коме је прибегла Хрватска. Ова земља је од фебруара прошле године увела бесплатан регистар „Не зови” у који се до сада уписало 29.000 грађана Хрватске који не желе да их трговци контактирају путем телефона или слањем СМС-а или ММС-а ради рекламе или продаје производа. Овај регистар, који је основан у складу са Законом о заштити потрошача Хрватске, показао се као добро решење. Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије Марко Драгић сматра да корисници телефонских бројева у Србији нису довољно заштићени и да би власници телефона требало заједно да делују.

– Требало би се обратити поверенику за заштиту података о личности, јер телефонски или мобилни оператер не сме да даје ничије податке без пристанка. Оператери је најпре требало да затраже сагласност потрошача, а нису, и зато би грађани требало да покрену колективну тужбу против оператера и да се томе стане на крај. То, нажалост, неће заживети код нас још неко време јер се поједини грађани још увек радо одазивају на позиве за разне промоције или се плаше да пријаве ове који их узнемиравају – каже Драгић.

Грађани би о могућности да заштите своје бројеве требало да се распитају код својих оператера, а како је „Потрошач” сазнао у кол-центру „Телекома”, ова процедура је једноставна и бесплатна 

Како су то решили у Хрватској? За упис броја у регистар довољно је да власник попуни образац и преда га свом оператеру који је дужан да у року од седам дана, уколико је образац исправан, упише тај број у регистар. Овај регистар је јаван и приказује три информације – да ли је број уписан у регистар, да ли је за тај број повучена доступност коју су до тада користиле поједине компаније и датум када је број уписан у регистар. Иначе, у овај регистар се могу уписати сви потрошачи (физичка лица) који су уједно и власници и корисници услуга.

Иако Србија нема регистар, ипак постоји начин да се грађани заштите, што је мало познато. Требало би да се пре свега код свог оператера информишу на који начин могу да заштите свој број, било да је реч о фиксном, било о мобилном телефону. „Потрошач” је овакву могућност проверио у „Телекому”. Како смо сазнали у њиховом кол-центру, ова услуга је бесплатна и потребно је да власник броја оде лично или позове кол-центар и затражи да његови подаци о адреси и броју не буду доступни, односно да буду изузети из информација. На тај начин их ни насртљиви трговци не могу пронаћи.

У Србији је проблем и то што су корисници по аутоматизму уписани у књигу „беле стране”, односно регистар, и практично свако ко жели те бројеве може насумично да зове. Тако се дешава да једну особу зове непрекидно велики број фирми нудећи робу, услуге, вечере, путовања, поправку клима-уређаја. Обично је реч о врло упорним трговцима који, нудећи неке бесплатне услуге, практично успостављају контакт са власницима и онда их непрекидно узнемиравају. У потрошачким организацијама кажу да проблем није једноставно решити, јер чак и системско решење проблема које је успоставила Хрватска има недостатке.

Према писању тамошњих медија, трговци су, без обзира на забране, нашли рупу у закону и начин како да без санкција зову и оне грађане који су већ регистровани у „Не зови”. Једноставно их позивају са сакривених бројева. Ово је изненадило чак и оне који су писали прописе. Ипак, из надлежних институција су обећали да ће учинити све да се овакви трговци пронађу. Најпре се упозоравају и добијају опомену, а онда уколико наставе са овом праксом могу бити кажњени новчано од 1.350 до 13.500 евра.


Коментари4
0c63b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Amer
Vreme je za osnivanje jos jedne drzavne agencije, ovog puta za registre brojeva ciji vlasnici ne zele promocione pozive. A ako smo ozbiljni po ovom pitanju i jos jedno odgovarajuce ministarstvo. A onda ce trebati i koordinaciono telo za rad ministarstva i agencije.
Метузалем
Идеја је одлична, али би било још боље кад би ти насртљивци могли и да одговарају (да буду новчано кажњени). Овако, зову нас у било које доба дана.
Alisa
A ko zeli da ga kontaktiraju trgovci i stranke? Bolje bi bilo da osnuju registar onih koji to zele, bilo bi lakse i brze.
marko
A kad zovu na mobilni?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља