понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Да ли ће генерација стасала уз смартфоне променити свет

Сматрају их „омладином која само дангуби“, а они кажу да ће бити фактори промена, а не људи који на њих само реагују
Аутор: Љиљана Вујићнедеља, 25.02.2018. у 22:26
„Генерација зед“ добро зна шта не жели и готово да не верује у амерички сан (Фото Пиксабеј)

Зову их „генерација зед“ (Z), постмиленијалцима, интернет и анксиозном генерацијом, последњом генерацијом или напросто – „омладином која само дангуби”. Покушавају их уклопити у реч, као у случају њихових претходника - „миленијалаца“ и „беби бумера“.

Али шта о томе мисле ови нараштаји, рођени од средине деведесетих па наовамо, од којих најстарији имају 22 године, и ако би морали, који назив би себе наденули? Ово питање поставио им је „Њујорк тајмс” у анкети вођеној на друштвеним мрежама и у телефонским разговорима. Њујоршком листу, осим занимљивих одговора, стигло је на стотине мејлова младих који су им се јавили само да би их питали зашто су се уопште мучили да спроведу анкету.

Они не желе да их ураме, да им „унапред подижу споменик“. Кажу да се генерације морају сагледати и проучити ретроактивно јер је бесмислено свести целе нараштаје под калуп који их унапред одређује. Свесни су, такође, да се највише труде да их етикетирају они који покушавају нешто да им продају, који имају искључиво личне, идеолошке, политичке, потрошачке интересе. Свесни су, такође, да живе у свету несигурности. Немају илузија по многим питањима, као што је веровање у амерички сан. Добро знају шта не желе, а кажу да ће бити фактори промена, а не људи који на њих само реагују.

И истина, уз задршку да проучавање генерација може бити корисно, нарочито када оно упозорава на забрињавајуће промене или објашњава политичке и социјалне трендове, овим послом се с посебном пажњом баве маркетиншки стручњаци. Они их уклапају у архетип јер ће последња поколења до 2020. године чинити око 40 одсто светске потрошачке популације.

Наиме, факат је да „миленијалци“ постају старији а зед генерација стиже на факултете и тржиште рада. Реч је о омладини која паметне телефоне има од основне школе. Социјални психолози приметили су да они примају информације брзо и брзо губе интересовање за њих. То су уочили и маркетиншки магови који знају да у ери емотикона и видео снимака од шест секунди неће продрети до ове омладине ако не комуницирају с пет речи и великим фотографијама.

Јасно је да су адолесценти 2005. године, а камоли старији, били друкчији у односу на данашње који најближе односе остварују преко друштвених мрежа. Уместо Вудстока, њихове године формирања обележио је терористички напад у Њујорку, након чега друштво функционише под великом дозом несигурности и рањивости. Генерација зед настајала је у време велике рецесије и ере смартфона. Они су, у технолошком смислу, прва генерација која не познаје друкчији свет од информатичког.

Ово дефинисање армије нараштаја веома је широко и обухвата само неке доминантне трендове, те не би требало да описује све своје припаднике, попут оних који су понудили њујоршком листу занимљиве предлоге.

Кажу, рецимо, да им је, ако би баш морали да бирају, прихватљивије да их обележе алфабетом него да их брендира „Епл“ (јер их зову их и интернет генерација). Малолетна Андреа Хабиба из Хјустона предложила је да их зову „Сису генерацијом“. Сису је финска реч која, грубо преведена, упућује на одлучност у суочавању с недаћама.

„Моја генерација ће се суочити са многим проблемима које смо наследили, од посрнуле економије, до глобалног загревања и терористичких претњи“, одговорила је Хабиба „Њујорк тајмсу“.

Највише подршке и коментара добили су они који су предложили назив „Делта генерација“.

"Делта у наукама означава промене, а наша генерација је обликована променама и несигурношћу. Не сећамо се много периода стабилности, а старији смо међу онима које покушавате етикетирати“, одговорили су листу.

Не узимају, кажу, ништа здраво за готово.

„Били смо деца када су наши родитељи изгубили послове у рецесији. Такође смо генерација демографских промена. Разнолики смо више од било које генерације у америчкој историји што сматрамо позитивним променама које Америку могу учинити праведнијом“, кажу и наглашавају да „Делта“ такође имплицира да ће они, за разлику од својих претходника, бити фактори промена а не људи који на њих само реагују.

Истина, и они који их желе етикетирати кажу да „генерација зед“ добро зна шта не жели и да мање од свих верују у амерички сан.

Они гледају како „миленијалци“ раде за минималну плату. За ове људе, рођене у последње две деценије прошлог века, у Грчкој постоји израз „генерација седамсто евра“ - јер су им толике плате. Код нас би били „генерација 300 евра“. У Шпанији и Италији зову их „милеуристи“ – јер раде за плату од 1.000 евра. У свакој од ових држава поменуте суме не обезбеђују пристојан живот.


Коментари7
0ed0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeki
Suma sumarum da su Milenialci generacija prevarena od strane sistema koji ih lazno obmanjuje da im trebaju fakulteti, master i doktorati za uspeh u karijeri pristojan zivot. Međutim na kraju rade za platu nedostojnu osmostaljivanja od roditelja. Postavlja se pitanje da li se fakulteti isplate ili se odmah zaposliti sa srednjom skolom ionako nije velika razlika u plati pa barem ostvariti penziju
pedja
Promenice svet zasigurno...pravo pitanje je na bolje ili na losije?
Божидар
То З значи не зед већ зомби! Ју туб је препун снимака онх које удара трамвај, оних који упадају у рупе на тротоарима иако је све обележено, које падају под воз зато што су у свом зoмбираном свету. На њихову велику жалост све што дигитално улази у главу веома брзо и излази. Учинак мали а задовољство тренутно!
Generacija Z Milenijalac
samo se nadam da upravo izrazi 'generacija Z' ili 'milenijalci' nece da preraste u naziv za omladinu i ovde kod nas, to je nesto Americko i neka tamo ostane. oblikovanje njihovih i nasih generacija nije identicno i milenijalac iz amerike i omladinac iz Srbije nije isto
Братислав Рисимовић
Лако се управља светином када је затупиш, изолујеш, индивидуализујеш, даш јој играчку, "људска права"... Када се ти индивидуалци буду пробудили у хорору са Светском владом и киборзима са Вол Стрита, неће бити помоћи од друштвених мрежа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља