недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:46

Буњевци стандардизовали сопствени језик

Након више година теренског рада, слушања изворних говорника и консултовања стручњака, Буњевачки национални савет урадио стандард свог језика који до сада нису имали
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 26.02.2018. у 22:00
Ни­ко­ла Ба­бић, др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић и Мир­ко Ба­јић (Фо­то Н. Тум­бас)

Су­бо­ти­ца – Бу­ње­вач­ки на­ци­о­нал­ни са­вет за свој пра­зник, 23. фе­бру­ар, дан осни­ва­ња са­ве­та пре 15 го­ди­на, ма­њи­ни ко­ју пред­ста­вља на­чи­нио је по­клон ко­ји је у осно­ви иден­ти­те­та сва­ке на­ци­о­нал­не гру­пе – пред­ста­вио је стан­дард бу­ње­вач­ког је­зи­ка. 

„Стан­дард је про­пи­сан кроз реч­ник, пра­во­пи­сни и гра­ма­тич­ки при­руч­ник, на ко­ји на­чин пи­ше­мо ми Бу­њев­ци да­нас у 21. ве­ку, у сво­јим ме­ди­ји­ма, књи­га­ма и бе­ле­три­сти­ци и на ко­ји на­чин се, уко­ли­ко је по­треб­но, обра­ћа­мо и др­жа­ви. Крај­ње је вре­ме би­ло да се овај по­сао за­вр­ши, Бу­њев­ци су на ове про­сто­ре пре 330 го­ди­на у од­ре­ђе­ном бро­ју до­шли пи­сме­ни, што је у оно вре­ме би­ла рет­кост, пр­ва књи­га на бу­ње­вач­ком штам­па­на је у Ри­му, сре­ди­ном 17. ве­ка, пр­ви ста­тут Су­бо­ти­це пи­сан је на бу­ње­вач­ком је­зи­ку. Ми има­мо три ве­ка пи­сме­но­сти, а не­где је из­гу­бљен рат за сво­је ме­сто под сун­цем у овом гра­ду. Би­ло је по­треб­но да уђе­мо у 21. век да би­смо ура­ди­ли реч­ник и пра­во­пи­сни и гра­ма­тич­ки при­руч­ник, ре­кла је др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић, пред­сед­ни­ца Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та и по­зва­ла ме­ди­је да раз­ли­ку­ју стан­дард од стан­дар­ди­за­ци­је за ко­ју су над­ле­жне дру­ге ин­сти­ту­ци­је.

Рад на утвр­ђи­ва­њу стан­дар­да бу­ње­вач­ког је­зи­ка тра­јао је го­ди­на­ма, под­ра­зу­ме­вао је мно­го те­рен­ског ра­да, слу­ша­ња из­вор­них го­вор­ни­ка на под­руч­ју где жи­ве Бу­њев­ци, али и ускла­ђи­ва­ње са по­тре­ба­ма са­вре­ме­ног је­зич­ког из­ра­за. Ве­ли­ку уло­гу у од­ре­ђи­ва­њу стан­дар­да има­ла је са­ма др Ку­јун­џић Осто­јић, уз са­рад­њу са ко­ле­ги­ни­цом Аном По­пов, и уз до­при­нос учи­те­љи­ца ко­је у шко­ла­ма пре­да­ју бу­ње­вач­ки го­вор са еле­мен­ти­ма на­ци­о­нал­не кул­ту­ре, и кон­сул­ту­ју­ћи др Дра­го­љу­ба Пе­тро­ви­ћа, јед­ног од на­ших нај­бо­љих по­зна­ва­ла­ца ди­ја­ле­ка­та. Ка­ко је на­гла­ше­но са­ми Бу­њев­ци, од­но­сно пре све­га Бу­њев­ке ура­ди­ли су стан­дард бу­ње­вач­ког је­зи­ка, а Ни­ко­ла Ба­бић, пр­ви пред­сед­ник Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та ре­као је да је чи­тав ве­ли­ки по­сао ура­ђен во­лон­тер­ски, а Бу­њев­ци од др­жа­ве за став­ку упо­тре­ба стан­дард­ног је­зи­ка не до­би­ја­ју ни ди­нар. 

Пр­во из­да­ње реч­ни­ка иза­шло је 1990. го­ди­не чи­ји ауто­ри су би­ли Мар­ко Пе­ић и Гр­го Бач­ли­ја, на ње­го­вој до­пу­ни ра­дио је Јо­сип Ба­јић, да би са­да пред­сед­ни­ца Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та за­вр­ши­ла и за­о­кру­жи­ла тај по­сао. Но­ви реч­ник и при­руч­ни­ци тре­ба да бу­ду при ру­ци но­ви­на­ри­ма ко­ји ра­де за ин­тер­нет стра­ни­цу БНС-а, за „Бу­ње­вач­ке но­ви­не” као и ра­диј­ске и те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је, за­тим у шко­ла­ма за рад са де­цом. У БНС-у се на­да­ју да ће ус­пе­ти и да од­штам­па­ју реч­ник и при­руч­ни­ке, као по­је­ди­нач­но или об­је­ди­ње­но из­да­ње, али им тек пред­сто­ји да про­на­ђу но­вац за то. Ме­ђу­тим, др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић ка­же да су уџ­бе­ни­ци ко­ји се ко­ри­сте у шко­ла­ма већ на­пи­са­ни по том стан­дар­ду. 

Ка­ко је ре­кла за са­да не­ће тра­жи­ти да се бу­ње­вач­ки уве­де као слу­жбе­ни је­зик у гра­ду, ни­ти ће тра­жи­ти на­ста­ву на бу­ње­вач­ком је­зи­ку. 

Мир­ко Ба­јић, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра БНС под­се­тио је да је још на сна­зи де­крет из 1945. го­ди­не ко­ји­ма се Бу­њев­ци има­ју из­ја­шња­ва­ти као Хр­ва­ти, те да мар­ги­на­ли­зо­ва­ње Бу­ње­ва­ца као аутох­то­не ма­њи­не ни­је пре­ста­ло. Због то­га што се по­ја­вљу­ју оце­не да су Бу­њев­ци при­ви­ле­го­ва­ни, Ба­јић ка­же да они за­и­ста тра­же да бу­ду рав­но­прав­ни. Та­ко се на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је БНС-а чу­ло да 400 уче­ни­ка ко­ји уче бу­ње­вач­ки го­вор са еле­мен­ти­ма на­ци­о­нал­не кул­ту­ре го­ди­шње др­жа­ву ко­шта­ју 86.000 ди­на­ра, док не­ке дру­ге ма­њи­не, чи­ји је­зик ка­ко је ре­че­но ни­ка­да ни­је про­гла­шен стан­дар­ди­зо­ва­ним, до­би­ја­ју и ми­ли­он ди­на­ра. У по­ре­ђе­њу са хр­ват­ским ме­ди­ји­ма до­би­ја­ју ви­ше­стру­ко ма­ње нов­ца, по­том иако ма­њи­не у Вој­во­ди­ни има­ју сво­је за­во­де за кул­ту­ру, Бу­њев­ци га не­ма­ју, чак не­ма­ју ни сво­је про­сто­ри­је, већ пла­ћа­ју за­куп.

Скуп­шти­на Вој­во­ди­не још тра­жи фор­му­ла­ци­ју 

Прет­ход­них да­на твр­ђе­но је да је ста­вља­ње на днев­ни ред Скуп­шти­не Вој­во­ди­не са­мо пи­та­ње про­на­ла­же­ња прав­не фор­му­ла­ци­је за од­лу­ку о про­гла­ша­ва­њу ни­штав­ном на­ред­бе На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког од­бо­ра из 1945. го­ди­не о то­ме да Бу­њев­ци не по­сто­је и да мо­ра­ју да се из­ја­шња­ва­ју као Хр­ва­ти. Ме­ђу­тим, не­ма још на­зна­ка ка­да ће се у по­кра­јин­ској скуп­шти­ни од­лу­чи­ва­ти о овом пи­та­њу.

„Из­гле­да да још тра­же прав­ну фор­му­ла­ци­ју”, про­ко­мен­та­ри­са­ла је др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић, док је Мир­ко Ба­јић до­дао да Бу­њев­ци не од­у­ста­ју од тог зах­те­ва и да не сма­тра­ју да он на­ру­ша­ва би­ло ка­кве по­ли­тич­ке од­но­се. 


Коментари21
de8e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nato
Pravda je spora ali dostizna.Bravo za Bunjevce i bunjevacki jezik.
Frane Podtug
A kojoj naciji pripadaju pravoslavci u Hrvatskoj?
Bunjevac
Ne postoji bunjevački jezik, kao što ne postoje ni Bunjevci kao narod. Pripadnost Bunjevaca, koji osim u Srbiji, žive u Hrvatskoj, BiH te Mađarskoj, cjelini hrvatskog naroda danas se osporava jedino u Srbiji, a sve radi podjele ovdašnjeg hrvatskog nacionalnog bića u cilju njegove lakše asimilacije. Posljednji primjer — najavljeno uvođenje „bunjevačkog govora“ u škole i priprema „bunjevačke“ gramatike i pravopisa pruža najjasnije dokaze o krajnjim ciljevima takve politike.
Бранко Срб Козаковић
@тзв. "Bunjevac", Ја, као Србин, први нисам за ма чију асимилацију у српско етничко биће. А, што се Буњеваца тиче, и твоје тужбалице о њиховој асимолацији и подвали "злих Срба", остаје непријатно питање како и зашто сте те људе 1945. мимо њихове воље (демократског и људског права) натерали да се изјашњавају као Хрвати? Како то није била асимилација тада?! Морамо водити рачуна и разликовати етничко и национално. Тако је и велики део Срба (Срвата) примио римокатоличку веру и похрватио се. Насупрот овдашњем лицемерном кукумаву, ти Србавци су у великој мери добровољно пристајални на то (у осталом, најсрпскија особина Срба је склоност ка расрбљавању и самоодрицању) и временом се похрватили - и, никада се нису одрекли тога и вратили својој вери и заједници. Тако је хрватско етничко биће посрбљено Срватима (за шта је "заслужна" ваша црква). Оставите Буњевце на на миру. Ја се рецимо не грабим за Срвате (за разлику од Срба), већ с стидим и да кажем како смо имали такве у свом етносу.Ето вам их.
Препоручујем 21
Драган П.
Bunjevac: Да ли је вама неко забранио да се на попису 2011, 2002, 1991, или неке раније године изјасните као Хрват? Ако није, а није, како можете рећи да се у Србији неком нешто оспорава? Па ваљда највиши степен демократичности и толеранције неког друштва подразумева да се сваком појединцу дозвољава да се на попису изјасни како жели. Али не, вас не интересује ни демократија ни толеранција, ви бисте некоме бранили основно људско право да се изјашњава како жели, и на силу, против његове воље наметали бисте му националну припадност коју не жели. То су радили комунисти у Војводини са Буњевцима од 1945. силом их гурајући у Хрвате. Срећа па данас у Србији, као и у свакој цивилизованој земљи, свако може да се изјасни како год жели. Неко је Буњевац, неко Хрват, неко Србин, а неко опет Џедај, и шта ту вама смета?
Препоручујем 17
Прикажи још одговора
Марија
Тако су некад говорили и за Далматинце и Дубровчане кад им је требало. Срби су јако наивни. Хрвати и Црногорци их раде ко волове.
Pavle
Na kom jeziku je ispevana pesma "U tem Somboru"?
Toma Neverni
Je li vam je sada sve jasno? Na izborima 1932./33. Hrvati su dobili većinu na izborima, pa je postojala mogućnost da se ta prevaga prenese i u upravu, no izbori su proglašeni nevažećima, naredbom vlasti u kojoj su ključnu ulogu imali velikosrpski hegemonisti, a kojoj takav ishod izbora i uprava nije bila po volji.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља