среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:08

Четири године од Мајдана, сви перу руке од Украјине

Стављајући Кијев пред избор – Русија или ЕУ – земља гурнута у хаос од којег ни данас не може да се опорави, а међународна заједница још нема ефикасно решење кризе
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 27.02.2018. у 22:00
При­пад­ни­ци по­ли­ци­је на тр­гу не­за­ви­сно­сти у Ки­је­ву 2014. (Фо­то Спут­њик/Ан­дреј Сте­нин)

Че­ти­ри го­ди­не на­кон што је на глав­ном ки­јев­ском тр­гу Мај­дан из­би­ло на­си­ље ко­је се пре­тво­ри­ло у рат, ко­ји је од­нео ви­ше од 10.000 жи­во­та, Укра­ји­на ни­је да­ле­ко од­ма­кла од рат­ног ста­ња. Пре не­го што се фе­бру­а­ра 2014. до­го­ди­ла ма­сов­на пуц­ња­ва и по­ги­би­ја, пр­о­те­сти на „евро­мај­дан­ском” тр­гу, ка­ко је ко­ло­кви­јал­но на­зва­но ме­сто на ко­ме је опо­зи­ци­ја тра­жи­ла европ­ски пут зе­мље – тра­ја­ли су три ме­се­ца. 

Го­во­ре­ћи дру­гим по­во­дом, от­при­ли­ке упра­во на че­тво­ро­го­ди­шњи­цу по­чет­ка ра­та у Укра­ји­ни, ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров је ре­као да је Европ­ска уни­ја учи­ни­ла ве­ли­ку гре­шку ка­да је Укра­ји­ну ста­ви­ла пред из­бор „или са Ру­си­јом или са За­па­дом”, чи­ме је иза­зва­ла укра­јин­ску кри­зу и по­де­ли­ла дру­штво. 

Упра­во на дан ка­да су се та­да­шњи пред­сед­ник Вик­тор Ја­ну­ко­вич и ли­де­ри опо­зи­ци­је до­го­во­ри­ли да ус­по­ста­ве при­мир­је и пр­о­гла­се Дан на­ци­о­нал­не жа­ло­сти – до­го­ди­ли су се не­ре­ди ши­ро­ких раз­ме­ра ко­ји су ре­зул­ти­ра­ли ве­ли­ким бр­о­јем жр­та­ва.

И да­нас се во­де рас­пра­ве о то­ме ко је пр­ви по­че­то да пу­ца, али је оста­ло за­бе­ле­же­но да је опо­зи­ци­ја же­сто­ко кре­ну­ла у осва­ја­ње Ок­то­бар­ског двор­ца, пуц­ња­ва је по­ста­ја­ла све ин­тен­зив­ни­ја и тог да­на су по­ги­ну­ле 53 осо­бе, од то­га че­ти­ри по­ли­цај­ца. Рат је мо­гао да поч­не. 

Зва­нич­ни­ци ЕУ од­ба­цу­ју од­го­вор­ност и не­ги­ра­ју би­ло ка­кву кри­ви­цу за си­ту­а­ци­ју на­ста­лу у је­сен 2013. го­ди­не у Укра­ји­ни, ка­да су под­сти­ца­ли та­да­шњег пред­сед­ни­ка Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча да пот­пи­ше по­ли­тич­ки и при­вред­ни спо­ра­зум са Бри­се­лом. При то­ме, ру­ско ста­нов­ни­штво на ис­то­ку је би­ло пр­о­тив сту­па­ња зе­мље на евро­а­тлант­ски пут и ка­да је Ја­ну­ко­вич од­био да пот­пи­ше спо­ра­зум, кре­ну­ли су пр­о­те­сти пр­о­е­вроп­ске опо­зи­ци­је, са ша­то­ри­ма ис­пред јав­них згра­да и за­пад­ним ме­ди­ји­ма ко­ји су по­др­жа­ва­ли пра­во на пр­о­те­сте. 

За­хва­љу­ју­ћи не­срет­ној чи­ње­ни­ци да је Укра­ји­на у пре­кла­па­ју­ћој сфе­ри ути­ца­ја из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, би­ло је до­вољ­но не­ко­ли­ко снај­пе­ри­ста на глав­ном ки­јев­ском тр­гу на ко­ме је опо­зи­ци­ја пр­о­те­сто­ва­ла зах­те­ва­ју­ћи спо­ра­зум са ЕУ – да от­поч­не још јед­на рат­на тра­ге­ди­ја.  

Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца да­нас не­ма ре­ше­ње за Укра­ји­ну. Већ го­ди­на­ма пре­го­во­ри у нор­ман­диј­ском фор­ма­ту (Не­мач­ка, Фран­цу­ска, Ру­си­ја и Укра­ји­на) стаг­ни­ра­ју. Иако је би­ло на­ја­вље­но, са­ста­нак ни­је одр­жан ни на мар­ги­на­ма Мин­хен­ске без­бед­но­сне кон­фе­рен­ци­је. Ли­де­ри европ­ских зе­ма­ља су по­де­ље­ни око ре­ша­ва­ња укра­јин­ског пр­о­бле­ма, по­го­то­во због то­га што су др­жа­ве ко­је има­ју еко­ном­ске од­но­се са Ру­си­јом ди­рект­но по­го­ђе­не санк­ци­ја­ма пре­ма Ру­си­ји. На­ро­чи­то су не­го­до­ва­ње иза­зва­ле пр­о­шло­го­ди­шње санк­ци­је САД, ко­је су уве­де­не без кон­сул­та­ци­ја са ЕУ, иако ди­рект­но угро­жа­ва­ју по­сло­ва­ње европ­ских, на­ро­чи­то не­мач­ких и аустриј­ских, фир­ми. 

Укра­ји­на је по­ста­ла сим­бол зе­мље ко­ја се гу­ши у ко­руп­ци­ји, у ко­јој су де­сни­чар­ске орга­ни­за­ци­је, ко­је „ву­ку” за­слу­ге из рат­них да­на ка­да су ра­то­ва­ли са по­бу­ње­ним пр­о­ру­ским ста­нов­ни­штвом на ју­го­и­сто­ку, још увек то­ли­ко моћ­не да „др­же у ша­ци” власт. Укра­ји­на са сво­јим за­мр­зну­тим кон­флик­том пред­ста­вља јед­ну од нај­и­сту­ре­ни­ју ли­ни­ја не са­мо ЕУ не­го и НА­ТО-а пре­ма Ру­си­ји. За­то ЕУ и не мо­же са­ма да во­ди пре­го­во­ре ни­ти да ру­ко­во­ди ра­том или ми­ром. 

Ко­ли­ко је „Евро­мај­дан” био ва­жан за САД, го­во­ри и то да су на тр­гу де­мон­стран­те оби­ла­зи­ли аме­рич­ки се­на­тор Џон Ме­кејн и по­моћ­ни­ца аме­рич­ког др­жав­ног се­кре­та­ра Вик­то­ри­ја Ну­ланд, ко­ја је у пре­срет­ну­том те­ле­фон­ском раз­го­во­ру да­ва­ла ин­струк­ци­је о са­ста­вља­њу но­ве вла­де аме­рич­ком ам­ба­са­до­ру у Укра­ји­ни, а на ње­го­ву при­мед­бу шта ће ре­ћи ЕУ, од­го­во­ри­ла: „Ј… ЕУ.” 

Пи­шу­ћи о пр­о­бле­му овог европ­ског ра­та кра­јем пр­о­шле го­ди­не пор­тал „По­ли­ти­ко” је на­вео да је Укра­ји­на у озбиљ­ним пр­о­бле­ми­ма, јер је 94 од­сто нов­ча­не по­мо­ћи ко­ју до­би­ја за­пра­во по­зај­ми­ца, ко­ја ће јед­ног да­на до­ћи на на­пла­ту. Осим то­га, Укра­ји­на је и нај­дра­ма­тич­ни­ји, али не и је­ди­ни при­мер ре­зул­та­та Ис­точ­ног парт­нер­ства, пр­о­гра­ма ко­ји је ЕУ по­кре­ну­ла 2009. го­ди­не у Пра­гу – бу­ду­ћи да се и дру­гих пет др­жа­ва су­о­ча­ва са те­шко­ћа­ма. При­бли­жа­ва­ње ЕУ у ових шест др­жа­ва иде не­јед­на­ким тем­пом. Јер­ме­ни­ја и Азер­беј­џан су и да­ље у су­ко­бу због те­ри­то­ри­је На­гор­но-Ка­ра­ба­ха, Мол­да­ви­ја је у гар­ду због пр­о­ру­ског ре­ги­о­на Прид­ње­стро­вља, а две гру­зиј­ске те­ри­то­ри­је Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја су прак­тич­но ру­ске те­ри­то­ри­је. Ка­да се ра­ди о Бе­ло­ру­си­ји, она је „по­ли­тич­ки ве­о­ма изо­ло­ва­на др­жа­ва”. 

У Укра­ји­ни ко­ја је има­ла 46 ми­ли­о­на гра­ђа­на све је ма­ње ста­нов­ни­ка. Пр­о­це­њу­је се да је око 1,7 ми­ли­о­на ин­тер­но ра­се­ље­них, чак 700.000 је пре­бе­гао у Ру­си­ју, а ви­ше од ми­ли­он у окол­не др­жа­ве на за­пад­ној гра­ни­ци. 

У ре­ша­ва­њу укра­јин­ске кри­зе на­вод­но је по­мак на­чи­њен тек у по­след­њој рун­ди пре­го­во­ра из­ме­ђу иза­сла­ни­ка аме­рич­ког и ру­ског пред­став­ни­ка Кур­та Вол­ке­ра и Вла­ди­сла­ва Сур­ко­ва у Ду­ба­и­ју, ка­да су по­стиг­ну­ти не­ки до­го­во­ри у ве­зи са уво­ђе­њем ми­ров­не ми­си­је УН у Дон­бас. Ипак све ин­фор­ма­ци­је о то­ме су до­ста шту­ре и по­сти­за­ње до­го­во­ра ће за­ви­си­ти од све­у­куп­ног ге­о­стра­те­шког па­ке­та из­ме­ђу САД и Ру­си­је, ко­ји се пр­вен­стве­но од­но­си на Си­ри­ју. 


Коментари27
7f1ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pedja
Interesantno je kako se "nacionalisti" lako daju iskoristiti od strane SAD ( koji uzgred preziru nacionalizam jer ga sami nemaju i vole samo dolar). Podvali im se demokratija kao oruzje i sredstvo protiv Rusije, siromastva, oligarhije i korupcije. U stvari demokratiju SAD i uvode svima da bi mogli da korumpiraju politicare da rade za interese SAD. Tako "nacionalisti" u stvari rade upravo protiv onoga sto bi voleli- jake i samostalne Ukrajine. Na bolje im nece krenuti dok upravo nacionalisti ne shvate da je najbolja pozicija za Ukrajinu- onakvu kakvu oni hoce, pozicija koju Srbija pokusava da igra: ni tamo, ni vamo. Koristiti svoju poziciju za prijateljske veze sa Rusijom ali i sa Evropom. Medjutim , prvi korak bi morao biti, otresti se SAD kao pokrovitelja i uzeti Ruse za pokrovitelja bezbednosti a EU kao dalji cilj ali zajedno sa Rusijom. Bez Rusije, Ukrajini nema buducnosti na duzi rok, jer EU nece zameniti svoj interes za Rusiju interesom za Ukrajinu.
Зорица Аврамовић
Одличан пример за нашу Србију, коју стално уцењују и малтретирају овим "или, или". А ко луд би желео да прође као Украјина (била Крајина, док је била у саставу Русије)? Уз Русију, браћо, уз велику, снажну, моћну, мудру, достојанствену, прекрасну, православну Русију!
Rudi Karužić
Lakše se podređuju ruskim interesima oni koji sa njom nemaju granicu, ne?!
Milos
Ukrajina kao i Hrvatska nikada nije bila drzava do 1991.godine. To je vestacki narod i lazna drzava i Staljinova velika greska. Nije trebao uzimati zapadni Poljski deo za sebe. Putin sada treba da otcepi istok i pripoji Rusiji a da ostatak da Poljacima. Tako bi doslo do istorijskog izmirenja Rusije i Poljske sto bi se odrazilo i na Rusku ekonomiju.
pedja
Moram da korigujem samoga sebe. Ne slazem se da treba da uzmu istok, niti bilo sta, sem onoga sto je bilo Rusko Carstvo. Rusi ne treba da odustanu od Ukrajine, nikako, Poljaci su dobili od Staljina istocni deo Nemacke kao kompenzaciju, ali o tome vole da mudro cute i da se zale na Ruse...Jedino sto od danasnje Ukrajine Rusko Carstvo nije imalo je Galicija ( zapadna Ukrajina) ...
Препоручујем 31
Uroš
@milos Tipičan nepznava ste! Simpatizer stranke av-a, defetista, nazovi šahista bez dame i topa! Ili, ste ovlašćen arbitar i supervizor za pitanja ruskog naroda, njegove istorije, njihovih viševekovnih odnosa sa katoličkom poljskom, (koja igra kako rimska kurija hoće!?).
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Darbo
Nisam siguran da je u pitanju greška.Pre će biti da je namera.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља