субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:08

Пестицида највише има у поморанџама и трешњама

Остаци хемикалија изнад дозвољене границе пронађени и у целеру, зелени и блитви, објавила француска организација „Generations futures”
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 27.02.2018. у 22:00
(Фото Д. Жарковић)

Француска организација „Generations futures” утврдила је да је 2,7 одсто анализираних узорака поврћа и 3,5 одсто узорака воћа контаминирано пестицидима преко максимално дозвољене границе коју је установила Европска унија. 

Како је пренео „Монд”, дозвољене вредности пестицида највише су биле прекорачене код трешања (шест одсто), манга и папаје (4,8 одсто), наранџи (4,4 одсто), код зелени, гранчица целера, блитве и репе.

Поједини француски медији наводе да због оваквих резултата препоруку нутрициониста „јести пет пута дневно воће и поврће” треба узети са резервом. Односно, да треба бирати шта ће се од пољопривредних производа наћи на тањиру. 

Ова невладина организација (која се иначе бори за био-исхрану) до таквих закључака дошла на необичан начин. Анализирали су праћење воћа и поврћа које је пет година у супермаркетима и велетрговинама обављала Генерална дирекција за конкуренцију, потрошњу и борбу против кријумчарења (ДГЦЦФ). Испитани су резултати њихове контроле у више од 11.000 узорка, и то 19 врста воћа и 33 врсте поврћа. С тим што је у обзир узимано само оно воће и поврће које је контролисано најмање четири до пет година, и то са најмање 30 узорака.

У студији коју су пренели сви значајнији француски медији, истиче се да су трагови пестицида нађени у око 72 одсто узорака воћа и у око 41 одсто узорака поврћа. Код воћа, остаци су пронађени код 89 узорака грожђа и готово једнаком броју узорака мандарина, трешања, грејпфрута и јагода.  Слични проценти били су и код брескви и нектарина, поморанџи, а нешто мањи код јабука, кајсија, лимуна, крушака… Интересантно је да су трагови пестицида нађени у свега 23 одсто узорака авокада, 27 одсто контролисаног кивија и 34,8 шљива. 

Што се поврћа тиче, трагови пестицида нађени су најчешће на везицама целера. Високо се котирају и зелен и зелена салата. Такође, трагови средстава за заштиту биља утврђени су и код половине испитаних узорака кромпира, пасуља и грашка. Са друге стране, пронађени су код свега 4,4 одсто узорака цвекле, 3,2 одсто шпаргли и 1,9 одсто узорака кукуруза.

Како преноси „Монд”, истраживаче је изненадило да су јабуке, које се заштитним средствима третирају 36 пута, и кромпир, који се прска 19 пута – тек на осмом, односно седмом месту по проценту узорака у којима су нађени трагови пестицида. Наводи се да би то могло да значи да све воће и поврће не апсорбује штетне материје на исти начин.

Професор са катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду Милан Стевић каже да је тачно да се јабука у просеку третира више него друге врсте воћа. Али то не значи да ће остаци пестицида бити изнад дозвољене границе.   

– Можете и 20, чак и 25 пута третирати јабуку, што се најчешће и ради, а да се не детектују повећане концентрације пестицида. Исто тако може било које поврће или воће бити третирано само једном па да буде прекорачења – објашњава Стевић. Он истиче да проблеми са остацима пестицида настају најчешће због непоштовања каренце, односно минималног периода који мора да прође од последње примене неког пестицида до бербе плодова. Каренца је тако прописана да штити безбедност потрошача. Произвођачи се, додаје, понекад не придржавају ових прописа или користе ненаменске препарате, односно оне који нису регистровани за примену у датим врстама и за одређену намену. 

Иако резултати француске анализе показују да су код воћа била чешћа прекорачења прописаних граница остатака пестицида, Стевић каже да не постоји генерално правило и да то никако не значи да је поврће здравије од воћа.  

– Могло се догодити и потпуно супротно. Све зависи од начина производње, а поставља се и питање и који део биљке се конзумира. Неке врсте поврћа и воћа су ризичније. Рецимо, код младог лука или зелене салате третира се лишће, а оно се и конзумира – објашњава наш саговорник. Што се тиче трешања, он каже да и ова врста воћа спада у ризичну групу из два разлога. Плод је осетљив на труљење током сазревања и непосредно после бербе, а трешња такође мора да се третира и против трешњине муве, која напада плодове у време зрења. Ту се најчешће праве грешке јер произвођачи неретко користе препарате који нису регистровани за ову намену. Неопходно је применити препарате са кратком каренцом, односно оне који су регистровани за дату намену. Ако се то испоштује, неће бити проблема – упозорава Стевић.    

Код цитруса је други проблем. Већ убрани плодови третирају се и непосредно после бербе како би се спречила појава складишних патогена. Најчешће се, током анализа, проналазе остаци управо тих фунгицида, попут афере са имазалилом од пре неколико година. 


Коментари6
855c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen
Sumnjam da je roba koja ide za Francusku u klasi sa robom koja se ovde uvozi. Bilo bi veoma zanimljivo videti rezultate ispitivanja robe na nasem trzistu, ukljucujuci i domacu robu. Deo nasih proizvodjaca nisu ni agronomi, ni tehnolozi... pitanje je veliko kako se snalaze sa "preparatima"....
Прока
на жалост, то са препаратима није питање знања и сналажења већ питање свести и савести, а код нас нема ни једног ни другог. Зато нас трује ко како стигне. Сетите се афлатоксина, па шта очекујете од накупца са пијаце?
Препоручујем 22
Branko Lovic
To što je samo do sest procenata proizvoda testiralo iznad ustanovljenih granica znaci da sistem kontrole dobro funkcionise. Pesticidi su neophodni za proizvodnju, sa godinama su sve bezbedniji za zdravlje, a dozvoljene vrednosti su sve manje. Operite samo to voće i povrće i slobodno jedite i po deset porcija dnevno... za zdravlje i za užitak.
Nina
Jako mali broj pesticida se rastvara u vodi, tako da nazalost pranjem se ne uklanjaju.
Препоручујем 5
Marko
Lepo sto su Francuzi uradili analizu za nas, jer verovatno sva hrana koja ne prodje na njihovom trzistu zbog previsoke kolicine pesticida, u nasoj zemlji moze proci jer su kod nas zakonom dozvoljene vece kolicine pesticida.
Pedja
Mi smo otporni na sve; na herbicide, pesticide, fungicide, bombardovanja, etc. Bombarduju nas fasisti, bombarduju nas saveznici, bombarduju nas prijatelji, a mi ih volimo do obozavanja. Pa kom' se dosadi!
Препоручујем 54

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља