среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Судови опречно о банкама

Српско правосуђе није јединствено у ставу о томе да ли банке имају право наплате обраде кредита
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 27.02.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

У нашем правосуђу уочена је одавно појава да судови различито пресуђују о истој ствари. Апелациони суд у Београду правоснажном пресудом из децембра прошле године ставио је до знања да је провизија за обраду кредитног захтева неоправдано наплаћен трошак банке од клијента, док други судови на нижим инстанцама и после тога доносе пресуде у корист банке, с образложењем да се то њено право заснива на закону, и одбијају тужбене захтеве клијената.

Последњи пример је Привредни суд у Нишу, који је, обрнуто, донео пресуду у корист банке коју је клијент тужио тражећи повраћај накнаде на име обраде кредита.

С обзиром на то да се, под окриљем удружења „Ефектива”, многи одлучују да туже банке и траже да им „банка врати неоправдано узет новац” и да је поднето већ више од две хиљаде таквих захтева, намеће се питање да ли се може догодити да неки клијенти банака буду обештећени, а неки не.

Очигледно да ће у судској пракси шаренила и даље бити.

Правници кажу да их то што судови у истој ствари различито пресуђују не чуди, да се то дешава и да ће тако бити све док виши судови не заузму јединствен став. Нижи судови ће након тога ускладити праксу зато што не желе да им пресуде падају на вишим инстанцама. Сваком судији се број укинутих пресуда рачуна као минус и неуспех у раду.

Откуд ова различита пракса судова и то да се, на пример, Апелациони суд у конкретној пресуди позива само на Закон о облигацијама, који искључује накнаду за обраду кредита, док други судови наводе одредбе чланова Закона о банкама и Закона о заштити корисника финансијских услуга по којима је накнада за обраду кредита легитиман трошак?

Мирјана Радовић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Београду за области трговинског, банкарског и берзанског права, каже да камата није једина накнада коју банке могу да наплате по основу закљученог уговора о кредиту, већ да оне са клијентом могу да уговоре и друге накнаде. То им, уосталом, омогућава и Закон о заштити корисника финансијских услуга, према коме, примера ради, банке имају право да уговоре накнаду за превремену отплату кредита. Овај закон такође не забрањује уговарање накнаде за обраду кредита. Међутим, разлог за оспоравање права банкама да је наплате пре свега произлази из начина на који је она уговорена са клијентом и из саме природе ове накнаде.

– Обавеза корисника кредита да плати накнаду за обраду кредита је неправична уговорна одредба, јер банка заузврат не пружа никакву конкретну противчинидбу клијенту. Обраду кредита и проверу бонитета клијента банка ради превасходно у сопственом интересу и то чини део општих трошкова пословања банке, које она жели да превали на клијента. Проблем је у начину уговарања ове накнаде. Она чини део готовог текста, пакета одредби, који се у праву означавају као општи услови пословања банке, којима клијент приступа када са банком закључује уговор о кредиту као уговор по приступу. Другим речима, начин на који је одредба уговорена омогућава судовима да одбију њену примену из разлога неправичности према кориснику кредита, а по основу члана 143, става 2 Закона о облигационим односима – каже професорка Радовић.

Осим тога, када је о потрошачком кредиту реч, члан 14 Закона о заштити потрошача забрањује трговцу (овде – банци) да потрошачу наплати било какве додатне трошкове (овде – трошкове обраде кредита), ако не добије изричиту сагласност потрошача за конкретне додатне трошкове, и то пре закључења уговора.

Професорка додаје да у индивидуалним преговорима банка и клијент могу да се договоре да ту накнаду клијент плати и да она буде део уговора. У том случају су могућности суда да контролише садржину уговорних одредби уже него код општих услова пословања. Наша саговорница подсећа да су се идентични судски спорови водили у Немачкој и да је њихов Врховни суд још 2014. године стао на становиште да уговарање накнаде за обраду кредита, као део готовог текста и пакета одредби, није пуноважно.

Ако банка може да наплати накнаду за обраду кредита, онда је јасно да ће је задржати, али у другој форми. Она може да постане део цене кредита, камате, а то је управо оно што су банке желеле да избегну, из простог разлога што ће камата бити већа. Није свеједно када неко види да је камата на готовински кредит седам одсто годишње, колико сада у просеку износи, или десет одсто, колико је такође тренутно ефективна камата са свим урачунатим другим трошковима које банка наплаћује.

Народна банка (НБС) обавезала је банке да и у оглашавању својих производа и у уговорима јасно назначе номиналну камату, према којој се обрачунава износ месечне рате, и ефективну са свим трошковима.


Коментари15
76620
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Трошак обраде кредита у износу од 100.000 динара и 500.000 динара би требало да буде исти јер не зависи од износа. Зато није правично да се клијенту који узима већи износ наплаћује 5 пута већа накнада за обраду тј за исти посао. То је оно што је незаконито због неправичности према клијенту. Образложење да је клијент то прихватио чином потписивања уговора не стоји и не брише неправичност и незаконитост. Другим речима банке се понашају у стилу слогана "чинимо то јер нам се може". Да желе вероватно би могли да наплаћују и додатних 0,25% као трошак зато што банкарски службеник мора да се смешка.
Dragoslav Stanisavljević
Da praosudski sistem nije sinhronizovan, to znam I ja lično. U Nišu za jednu istu stambenu jedinicu za koju se plaćao OTKUP, po tužbi JKP-a objedinjene naplate koja vrši usluge ,,Niš stana", prvostepeni, a I drugostepeni SUD je doneo presudu da mora da se plati i ZAKUP stana, sa obrazloženjem DA STRANKA NEDVOJBENO U NAVEDENOM STANU ŽIVI. Nebuloza, NEBULOZA da se za jednu st.jedinicu vrše dve naplate, otkup I zakup stana. A možda bi trebalo da se provere udzbenici po kojima PRAVO studiraju studenti na pravnim fakultetima u BG ili Nišu, možda provera profesora tih fakulteta, a možda i diploma sudija. U konkretno navedenom mom slučaju, sam zastupnik JKP nakon suđenja u holu mi saopštio da sam ja u pravu, po pitanju nebuloze, te da sigurno dobijam presudu u moju korist ako angažujem ,,JAKOG" advokata. E, to je pravosudje naše, na žalost.
Sasa Trajkovic
Toliko o PRAVNOJ državi u kojoj nijedan stub vlasti NE funkcioniše a SUDSTVO kao NE zavisna strana vlasti je naj slabija karika TE vlasti. Kome to odgovara Građanim ili bankarskom lobiju koji je zagospodario i NB koja mudro ćuti i radi ne u korist građana već za banka.
Vesa D
...samo zamislite slucaj da odete u samoposlugu i uzmete jednu litru mleka i platite sto dinara a onda trgovac kaze morate da platite jos deset dinara jer smo imali troskove istovara mleka troskove cuvanja na polici onda je i frizider hladio mleko da se neukvari pa i trgovac da nalepi cenu i amortizacija korpe jer je kupac nosio mleko do kase ..To je isti slucaj i sa bankama i njuhova alvost za zaradom na svaki nacin..Srbija je zahvajujuci politicarima eldorado za pljacku obicnog malog coveka zemlja sa najvecim kamatama na kredite u ovom perspektivnom regionu za EU ..neshvatljivo je da banke nemogu od previsokih kamata da pokriju troskove svog poslovanja ..lažu..treba se buniti i sudije treba da ponište njihovu alavost i time sprovedu pravdu u ime naroda ako je zakon faličan a vidi se sa nebesa da zakon jeste falican ..Ovo je bruka..
Miodrag Kiric
Zato su se strane banke umnozile u Srbiji u poslednjih desetak godina.
Препоручујем 4
Vesa D
..Karlo Tomka..slažem se samo u jednom da se kredit mora vratiti u celosti ka glavnica plus celokupna kamta kao njihova zarada i tu nema oprečnosti..Banke su svoje raznorazne kredite krstile same kao bankarske proizvode i kao takve upakovane nude uzmi ili ostavi i tu se slažem da su banke u potpunosti u pravu..Banke priznaju na sav glas posle izvesnog vremena da imaju skrivene troškove da imaju nejasan stav izmedju kupovnog i prodajnog kursa itd i nude se sada na sav i još jači glas svoje bankarske proizvode bez troskovnih skrivalica po klijente..Ja priznajem jednako učesnike tržista te ponudu i tražnju ,cenu,proizvod, maržu , kamatu , gramažu , litražu , metražu ravnopravno jednaku i za bankara i trgovca , tako i za mleko tako i da bude za bankarski kproizvod zvani kredit....
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
nikola andric
Kasacioni (najvisi) sud se stara o ''jedinstvu pravosudja'' a jedan od nacina je ''kasacija u interesu zakona''. Iz logickih razloga nije korektno govoriti o ''istim slucajevima''. Slucaj Petra nije identican sa slucajem Marka. Sto se u stvari namerava da kaze je: Kad Petar i Marko zadovoljavaju iste pravne uslove onda mogu zahtevati isto pravo . Ako Petar potvrdi to pravo a Marko ne potvrdi onda imamo protivrecne sudove. Dakle pravni uslovi koje treba ispuniti da bi se izvesno pravo moglo traziti nisu pravilno vrednovani. Pravilnu interpretaciju onda donosi kasacioni sud. Tu interpretaciju onda slede nizi sudovi pa se na taj nacin odrzava ''pravno jedinstvo''.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља