среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
46. ФЕСТ

Игра, форма и човек

У среду увече филм „Агапе” Бранка Шмита, фино пласирано провокацирање католичке цркве и хрватског друштва
Аутор: Дубравка Лакићуторак, 27.02.2018. у 22:00
Де­нис Му­рић и Го­ран Бог­дан у фил­му „Ага­пе” Бран­ка Шми­та (Фо­тографије Прес слу­жба 46. Фе­ста)

Да ли у свом но­вом фил­му „Ага­пе” хр­ват­ски ре­ди­тељ Бран­ко Шмит го­во­ри о хо­мо­фо­би­ји или пе­до­фи­ли­ји? Ово пи­та­ње по­ста­вље­но је на про­шло­го­ди­шњем Пул­ском фе­сти­ва­лу на ко­јем је филм имао свет­ску пре­ми­је­ру, а са овим пи­та­њем су­о­чи­ће се ве­че­рас и Фе­сто­ва пу­бли­ка у Са­ва цен­тру.

Нај­тач­ни­ји од­го­вор на ово пи­та­ње мо­гао би да гла­си – све за­ви­си из ког угла гле­да­лац по­сма­тра ства­ри и у че­му се, евен­ту­ал­но, ви­ше пре­по­зна­је. У сва­ком слу­ча­ју Шми­тов филм чи­ји на­слов су­ге­ри­ше сим­бол уни­вер­зал­не (хри­шћан­ске) љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, је­сте јед­на фи­но (не­у­вре­дљи­во) пла­си­ра­на про­во­ка­ци­ја. И спрам ка­то­лич­ке цр­кве, чи­је све­ште­ни­ке све че­шће оп­ту­жу­ју за пе­до­фи­ли­ју и спрам хр­ват­ског дру­штва, ко­је још увек је­сте из­ра­зи­то хо­мо­фо­бич­но.

У кон­тек­сту те уни­вер­зал­не љу­ба­ви до­ступ­не сви­ма, Шми­тов филм је­сте и љу­бав­на ме­ло­дра­ма у ко­јој се чи­ни да се дво­је во­ле, а тре­ћи им сме­та, иако је све са­мо у на­зна­ка­ма. У гла­ви и ср­цу ло­кал­ног жуп­ни­ка (у вр­ло до­бром ту­ма­че­њу Го­ра­на Бог­да­на), ко­ји во­ди бри­гу да мла­ди дом­ци по­ста­ну по­твр­ђе­ни­ци (кри­зма­ни­ци), али ње­го­во ван­цр­кве­но по­на­ша­ње и од­нос пре­ма де­ча­ци­ма су­ге­ри­шу на оне не­ча­сне ми­сли под ко­ји­ма се ла­ко по­клек­не. Пра­ва дра­ма на­ста­је оног тре­нут­ка ка­да де­чак Го­ран – у из­вр­сном ту­ма­че­њу Де­ни­са Му­ри­ћа, де­ча­ка са Ко­со­ва и зве­зде срп­ских фил­мо­ва „Ни­чи­је де­те“ и „Ен­кла­ва“ – у на­сту­пу љу­бо­мо­ре окле­ве­та све­ште­ни­ка јер овај сво­ју жуд­њу ис­ка­зу­је ка дру­гом де­ча­ку – та­ко­ђе у ту­ма­че­њу мла­дог срп­ског глум­ца Па­вла Че­ме­ри­ки­ћа („Ни­чи­је де­те“). И та­да се пред гле­да­о­ци­ма отво­ре још мно­ге дру­ге ди­ле­ме... 

Са фил­мом „Ага­пе” Бран­ко Шмит је за­тво­рио три­ло­ги­ју о ске­ни­ра­њу ста­ња у са­вре­ме­ном, по­сле­рат­ном хр­ват­ском дру­штву, ко­ју још чи­не и ње­го­ва „Ме­та­ста­за“ и „Љу­до­ждер ве­ге­та­ри­ја­нац“. За филм „Ме­та­ста­зе“ Шмит је сво­је­вре­ме­но осво­јио и „По­ли­ти­ки­ну“ на­гра­ду „Ери­тро­цит“ за нај­бо­љи филм у про­гра­му „Евро­па ван Евро­пе“ на бе­о­град­ском Фе­сту.

***

Шми­тов филм је са­мо је­дан од 16 фил­мо­ва ко­ји се на 46. Фе­сту так­ми­че у Глав­ном так­ми­чар­ском про­гра­му о чи­јим ће вред­но­сти­ма ма­ке­дон­ско-аме­рич­ки ре­ди­тељ Мил­чо Ман­чев­ски, као пред­сед­ник жи­ри­ја, да­ти свој ко­нач­ни суд у од­лу­ци о до­бит­ни­ци­ма на­гра­де бе­о­град­ски „По­бед­ник“. Под­се­ћа­ња ра­ди, и Ман­чев­ски је ме­ђу до­бит­ни­ци­ма „По­ли­ти­ки­не“ на­гра­де „Ери­тро­цит“ на Фе­сту 2011. и то за филм „Мај­ке“.

Осим у свој­ству пред­сед­ни­ка жи­ри­ја Мил­чо Ман­чев­ски се на Фе­сту ове го­ди­не пред­ста­вио и са сво­јим пр­вим чи­сто аме­рич­ким фил­мом – „Би­ки­ни Мун”, ду­го­ме­тра­жно игра­ним де­лом, сво­је­вр­сним фил­мом у фил­му или, ка­ко сам ка­же „ла­жним до­ку­мен­тар­цем као игром и екс­пе­ри­мен­том”. Ово је при­ча о по­врат­ни­ци из ра­та у Ира­ку, Би­ки­ни Мун Деј­вис (у ту­ма­че­њу глу­ми­це Кон­до­ле Ра­шад), де­вој­ци са пост­тра­у­мат­ским син­дро­мом ко­ја као бес­кућ­ни­ца про­ла­зи кроз пра­ви па­као у Њу­јор­ку. Али, по­ста­је и глав­на ју­на­ки­ња до­ку­мен­тар­ног фил­ма ко­ји јед­на филм­ска еки­па по­ку­ша­ва да сни­ми о њој. Сце­на­рио за овај филм ко­ји је ин­спи­ри­сан Мил­чо­вом крат­ком при­чом ре­ди­тељ је пи­сао у са­рад­њи са В. П. Ро­зен­та­лом.

При­ча­ју­ћи о свом но­вом фил­му, ко­ји је као и сви ње­го­ви прет­ход­ни за­чет пр­во кроз игру и екс­пе­ри­мент, Ман­чев­ски је на Фе­сту ре­као: „По­сле то­га до­ђе чо­век. У овом слу­ча­ју же­на ко­ја па­ти од би­по­лар­ног по­ре­ме­ћа­ја, има пост­тра­у­мат­ски син­дром и бо­ри се да по­вра­ти ћер­ку, а да гле­да­лац у по­чет­ку ни­је си­гу­ран да ли је она ту ћер­ку из­ми­сли­ла. Да­кле, пр­во је фор­ма, дру­го је чо­век, а он­да до­ла­зи при­ча. И то је онај лак­ши део. Ме­ни је увек би­ло ла­ко да са­ста­вим при­чу. Ово­га пу­та, у фил­му ‘Би­ки­ни Мун’ то је и со­ци­јал­на дра­ма са­вре­ме­не Аме­ри­ке и лич­на пси­хо­ло­шка дра­ма“...

***

Пред Мил­чом Ман­чев­ским и чла­но­ви­ма ње­го­вог жи­ри­ја има до­ста ква­ли­тет­них и иза­зов­них фил­мо­ва. Осим ли­бан­ске „Увре­де“, грч­ког „Тр­га Аме­ри­ка“, иран­ског „Без да­ту­ма и пот­пи­са“, ме­ђу иза­зо­ви­ма су и дан­ски „Шар­мер“ Ми­ла­да Ала­ми­ја и ки­не­ски „Ан­ђе­ли но­се бе­ло“ Ви­ви­јан Чу. 

Дан­ски филм „Шар­мер“ мла­дог иран­ског сце­на­ри­сте и ре­ди­те­ља Ми­ла­да Ала­ми­ја ко­ји је са шест го­ди­на као ими­грант сти­гао у Швед­ску па за­вр­шио филм­ску ака­де­ми­ју у Дан­ској. Ала­ми гле­да­о­ци­ма ну­ди уз­бу­дљи­ву и ин­тен­зив­ну пси­хо­ло­шку дра­му о мла­дом Иран­цу Есма­и­лу ко­ји очај­нич­ки по­ку­ша­ва да оства­ри љу­бав­не ве­зе са Дан­ки­ња­ма ко­је му мо­гу оси­гу­ра­ти бо­ра­ви­шну ви­зу и спа­си­ти га од де­пор­та­ци­је. Ала­ми отва­ра и те­му ра­са, кла­са и пра­ва на бор­бу за бо­љи жи­вот, су­че­ља­ва два раз­ли­чи­та кул­ту­ро­ло­шка под­не­бља и ну­ди свеж, го­то­во „ин­сај­дер­ски“ по­глед на ак­ту­ел­ну ми­грант­ску кри­зу у Евро­пи...

Ки­не­ски филм „Ан­ђе­ли но­се бе­ло“ био је је­дан од нај­бо­љих фил­мо­ва на про­шлом Ве­не­ци­јан­ском фе­сти­ва­лу и је­дан од ла­у­ре­а­та на­гра­да у Пин­гјау. У ви­зу­ел­но моћ­ном фил­му на те­му од­ра­ста­ња де­вој­чи­ца у са­вре­ме­ној Ки­ни, Ви­ви­јан Чу је по­ка­за­ла сву суп­тил­ност и сна­гу ре­жи­је, отва­ра­ју­ћи про­стор за ква­ли­тет­ну глу­му (ве­ћи­ном) не­про­фе­си­о­нал­них глу­ми­ца, по­ка­зу­ју­ћи и ве­шти­ну до­сти­за­ња уни­вер­зал­ног пла­на упр­кос по­што­ва­њу ки­не­ских спе­ци­фич­но­сти... 

На­гра­де по­бед­ни­ци­ма у Глав­ном про­гра­му 46. Фе­ста би­ће уру­че­не на све­ча­но­сти у су­бо­ту 3. мар­та.

У четвртак на Фе­сту „Об­лик во­де” 

У удар­ном Фе­сто­вом тер­ми­ну (19 са­ти) у Са­ва цен­тру у четвртак се при­ка­зу­је про­шло­го­ди­шњи до­бит­ник ве­не­ци­јан­ског „Злат­ног ла­ва” аме­рич­ки филм „Об­лик во­де” Ги­љер­ма дел То­ра ко­ји је осво­јио и ре­корд­них 13 но­ми­на­ци­ја за ово­го­ди­шњу на­гра­ду Оскар.

За 22 са­та у Са­ва цен­тру за­ка­за­на је свет­ска пре­ми­је­ра фил­ма „Из­гред­ни­ци“ Де­ја­на Зе­че­ви­ћа у ко­јем уло­ге ту­ма­че глум­ци Ра­до­ван Ву­јо­вић, Мар­та Бје­ли­ца, Мла­ден Со­виљ и Све­то­зар Цвет­ко­вић.


Коментари1
51bc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Pre oko 5 godina, izašao je danski film Lov u režiji Tomasa Vinterberga i sa Madom Mikelsenom u naslovnoj ulozi. Velika imena i kvalitetan rezultat doneli su nominaciju za Oskara. Priča o učitelju koji pokušava da dobije starateljstvo nad sinom gradeći nov život dobija silovit zamah kada ga devojčica, čiji su roditelji učiteljevi prijatelji, optuži za nedolično ponašanje. Film ne ide u detalje šta se tačno desilo ni da li se desilo (mada je nagovešteno da nije), već se bavi odnosom pojedinca i zajednice prema tom činu i eventualnom dogadjaju. To je, čini se, i jedino važno. Kako se postavljamo prema onome što se dešava oko nas i kako znati šta je istina? Gde prestaju dečje fantazije koje rastu i razmnožavaju se pod uticajima medija? Kako da čovek bude deo zajednice u kojoj su svi protiv njega? Kako izgraditi i sačuvati poverenje medju ljudima? Nadam se da se Agape nije utopio u talasima napada na crkvu, već se bavio reakcijama društva, kako je to učinio i Oskarom nagradjen Pod lupom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља