четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50

Надање у туђу грешку, а не у своју игру

У овој сезони су и наша фудбалска репрезентација и Звезда и Партизан били успешни на међународној сцени, али тај учинак је више плод случајности, него израз њихове моћи
Аутор: Иван Цветковићуторак, 27.02.2018. у 22:02
Уз срећу до поготка: Тавамба постиже гол против Викторије (Фото М. Рашић)
Неискоришћен поклон: Радоњићева шанса против ЦСКА (Фото И. Веселинов)

Ова сезона биће упамћена по ретком успеху наших тимова у међународним такмичењима. Репрезентација се пласирала на Светско првенство, а Црвена звезда и Партизан су играли у шеснаестини финала Лиге Европе. Такав учинак би требало да буде њихова „обавеза”: испод тога би значило да основни задатак није испуњен, а преко тога да је план пребачен.

Нашој фудбалској репрезентацији, од када представља само Србију, ово је тек други пут да се пробила кроз предтакмичење (пре тога је играла само на Светском првенству 2010), Црвеној звезди први пут од распада Југославије (1992. је као бранилац трофеја у Купу шампиона била надомак још једног финала, иако је као домаћин морала да игра у иностранству) да „презими” у Европи, док је Партизану ово други пут (2005. је био у осмини финала Купа Уефе и испао од ЦСКА, који је тада и тријумфовао у том такмичењу). 

Да ли су „вечити ривали” ове године могли и више на међународној сцени? С оваквом игром само уз сплет срећних околности, зато што наше екипе, укључујући и репрезентацију, наду у успех не заснивају на својој игри, него на то да искористе противничку грешку!? 

Истина, у томе нису усамљени. С таквом намером у утакмице улази огромна већина тимова на свету. Чак се уврежило схватање, и немилице се шири у јавност, да је то и најмудрија тактика. 

Вероватно у овом тренутку Црвена звезда није у стању да натера ЦСКА из Москве, нити Партизан Викторију из Плзења, да играју онако како наши свирају, мада ни руски, ни чешки тим нису показали богзнашта. И они су играли на то да „сачекају грешку противника, па да је искористе”, шо су и дочекали, а Црвена звезда и Партизан нису.

„Црвено-бели” на две утакмице нису дали гол, мада су од ЦСКА „добили” два поклона. Међутим, у Београду Радоњић није био присебан кад се после тридесетак метара претрчаних с лоптом нашао пред голманом, а у Москви Пешић није очекивао да ће његов чувар да „побегне” од њега и остави га самог у „петерцу”. 

„Црно-бели” су једном погодили мету и то захваљујући сплету срећних околности. У Београду је чешки играч хтео да блокира Вулићевићев центаршут, али му се лопта одбила од ноге и пала право на главу Тавамби, коме није било тешко да постигне погодак. У Плзењу их нико није тако „частио”.

И докле год се наши тимови не буду уздали у своју игру, него у туђе грешке, њихови успеси биће плод случаја. Просто се намеће питање шта раде на тренинзима, кад се на утакмицама не види нека увежбана акција?! А за оно што „личи на нешто” не може да се каже да је припремљена комбинација, јер да јесте то би се поновљало, ако не у том сусрету, онда у неком касније.

Притом треба да се има у виду да београдски „вечити ривали” слично играју и у домаћим такмичењима. Једноставно, противници, такав је, ваљда, ред препуштају иницијативу „фаворитима” (наша лига по томе није изузетак) и зато Црвена звезда и Партизан могу да „плету мрежу” на туђој половини. 

А кад се већи део утакмице игра на половини једног тима, а нико није савршен, поготово не у нашој лиги, онда пре или касније направи веће или мање грешке. Због неких од њих и плати цех. Греше, разуме се, и играчи „црвено-белих” и „црно-белих”, међутим, због противникове поставке игре најчешће даље од свог гола, него он. Због тога њихове победе у домаћим такмичењима не значе и да је супарник надигран, као што ни њих нису надиграли ЦСКА или Викторија.

Упркос томе често се чује „да наметнемо нашу препознатљиву игру”, што је само фраза. Игре пред којом ће, што би се некад рекло, да се скине капа, нема. Зашто?

Од много разлога издваја се – нестрпљење! Данас је, просто речено, у моди да се преко ноћи тражи добар резултат и тренер нема време да ствара игру. Руку на срце, питање је и колико садашњи стручњаци, размишљају о томе, јер су и они изникли из система у којем је једино важно да се на овој утакмици оствари циљ: а то је да први не приме гол, јер нису сигурни у себе да могу да преокрену резултат. А онај који поведе с 1:0 углавном после тога „игра паметно” и „чува резултат”. То је зато што гол пада углавном после противничке грешке, а не после сопствене осмишљене акције.

Тренери, дакле, чак и да знају шта раде, немају време да то спроведу. Клупским руководствима мир у кући зависи од такмичарских резултата. Што је већи клуб то његови „највернији навијачи” имају тање живце, пошто је „смак света” ако се не освајају титуле. Медвеђу услугу чине и медији, јер су оставке, тренера или председника увек вест дана.

Титулу мора неко да освоји, како у домаћем првенству, тако и на светском шампионату, без обзира што ће победник бити испод очекиваног нивоа. И у том случају трофеји само заваравају. На жалост, код нас је то главно, па уместо на унапређење игре своје капацитете трошимо да оправдамо себе и оцрнимо друге.

Ливерпулу није помогло што је знао све о Звезди

Миљан Миљанић је причао да је као тренер Црвене звезде „шпијуну” Ливерпула нацртао шему како игра његов тим и упркос томе славни енглески клуб је побеђен у обе утакмице у Купу шампиона (било је 2:1 и овде и тамо). Руку на срце, кад је посматрач стручан и нема шта да се сакрије, јер се на игралишту све види, па и покушај да се он завара. Али, кад је тим добро уигран, онда супарнику ништа не вреди „што зна све о њему”.

„Троугао” Партизанове најславније генерације

Милан Галић, један од најбољих фудбалера оне Партизанове генерације, која је за пет година била чак четири пута првак државе, открио је да је суштина њихове игре била „троугао”, то јест комбинације у којима су учествовала тројица играча. Сада је реткост да се примети да неки играч унапред зна шта ће његов саиграч да уради. Лопта врло често „изненади” онога коме је упућена.


Коментари0
53b1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља