недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:16

Тежак пут до извоза кора у Европску унију

Које све баријере и проблеми чекају произвођача пецива из Ваљева када жели да повећа извоз у Аустрију и Шведску
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 28.02.2018. у 22:00
Машина за производњу кора „Макс” из Ва­ље­ва (Фото „Макс” Ва­ље­во)

Дугоочекивани Ипард фондови однедавно су доступни и пољопривредницима и произвођачима из Србије, али велики број њих није упознат са могућностима које се нуде.

Тако је и у већини државама које су пре нас почеле да користе европски новац за пољопривреду.

Недовољна информисаност и компликована процедура за конкурисање главни је разлог што неке од њих нису успеле у задатом року да искористе сав расположив фонд за развој аграра.

Добар пример је пекарска фирма „Макс” из Ваљева која се производњом пецива бави од 1990. године. Запошљава тридесетак радника, имају радњу у центру града а у посао је укључена цела породица. Прекретница за ове ваљевске пекаре, познате и по производњи кора за питу и гибаницу, била је 2016. година.

Тада им се отворила могућност да почну да извозе на тржиште ЕУ.

– До тада смо радили са домаћим трговинским ланцима и локалним радњама. Али, то је било мукотрпно. Због дугачких рокова плаћања на исплате смо чекали и до три месеца. Углавном су нам нудили компензацију у брашну које је често било толико лошег квалитета да је било неупотребљиво. Одлучили смо да прекинемо сарадњу и окренемо се извозу кора – прича Тања Кнежевић, ћерка власника фирме која је као економиста задужена за административне послове. Отац Драган Мојић је оснивач фирме, а браћа Дејан и Ђорђе су технолози и раде у производњи.

Преко фирми, чији су власници људи из бивше Југославије, коре за питу почели су да пласирају у Аустрију и Шведску. Они су даље њихове производе дистрибуирали у локалне маркете и посао је добро кренуо. Прве године извезли су 150 тона кора. Међутим, да би даље наставили посао на захтев страних купаца морали су да уведу ИФС, међународни стандард за безбедност хране. Издавање сертификата, уз накнаду за ангажовање консултантске куће, коштало је око 6.000 евра. Проблем је што се сертификат издаје на годину дана и крајем 2017. је истекао, а захтеви европских купаца расту. Осим кора за питу сада стижу и нове наруџбине и то за производе којих тамо нема а постоји тражња – сомун, тортиље, палачинке и смрзнути бурек са разним надевима...

Да би проширили посао потребно је да инвестирају у нове погоне и опрему. Практично, предстоји им да раздвоје производњу за домаће и инострано тржиште и изнова уведу потребан стандард за безбедност хране. Процене су да ће их све коштати 150.000 до 200.000 евра. Наравно, тај новац немају, али не желе да одустану јер су сигурни у квалитет производа који могу да понуде на захтевном европском тржишту. Купци из Аустрије су спремни да сачекају.

– Дакле имамо тржиште и стручан кадар. Купили смо плац и кренули у израду пројекта нове хале од око хиљаду квадрата. Планирамо да подигнемо кредит, али би нам много значило да добијемо било какав подстицај. Не знамо да ли смо у категорији која има право на домаће или европске субвенције. Не знамо ни коме да се обратимо – каже наша саговорница.

„Политика” је овим поводом позвала Агенцију за аграрна плаћања. Како су нам рекли спремни су да помогну око консултација. Конкурс за такозвану меру три (предвиђену за постојеће прерађивачке капацитете, без изградње) биће расписан у марту, али је питање да ли се перспективни произвођач из Ваљева уклапа у задате критеријуме.

– Поручујемо представницима ове фирме да се јаве. У оквиру ИПАРД-а постоје мере за увођење стандарда у производњи. Наравно подносилац мора претходно да испоштује одређене критеријуме. Када размотримо њихове планове и видимо какви су им капацитети саветоваћемо им шта је потребно да ураде и какве су им могућности за конкурисање за субвенције. Било државне или оне из европског фонда за које ће позиви тек бити расписани – рекли су нам у агенцији.

Србија је пре неколико дана добила и званично потврду од Европске комисије за несметано спровођење ИПАРД програма ЕУ намењених пољопривредницима. У Управи за аграрна плаћања до сада су заведена 223 захтева за коришћење ИПАРД средстава – 51 захтев поднет је за набавку механизације а 172 за куповину трактора. До сада су објављена ова два јавна позива, а рок за достављање понуда је истекао у понедељак 26. фебруара.

Србији је до 2020. на располагању 175 милиона евра, а новац је намењен унапређењу конкурентности пољопривредних и прерађивачких капацитета и унапређењу безбедности хране, како би се домаћи произвођачи усагласили са стандардима ЕУ.


Коментари4
c2d24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Koca Popovic
Do 2020 na raspolaganju su Srbiji 175 miliona evra za unapredjenje konkurentnosti poljoprivrednih i preradjivackih kapaciteta i unapredjenju bezbednosti hrane, radi usoglasenja standarda sa EU. I sta? Srbija neume kako da iskoristi ove fondove. Izgleda da je lakse "pluvati" po EU, a hvaliti "bracu" Ruse.
Ivoca Sandor
"za kompenzaciju dugovanja domace firme nudili su nam domace brasno koje zbog losog kvaliteta bilo neupotrebljivo" prica Tanja Knezevic iz firme "Maks" iz Kraljeva. Tacno, ovo je razlog sto nase brasno neprimaju Makedonci i normalno traze njihovi nadlezni da obave kontrolu kvaliteta Srpskog brasna a ne da to rade Srpski mlinari.
Anabela
Umesto da traze Hrvate i Slovence, treba da osnujemo svoje firme koje ce preko Nemaca i nasih ljudi iz Srbije, mladih, sposobih domacinskih sinova Srba i Bosnjaka (ali doslovno najboljih sto zanatlija sto tehnologa) da plasiraju u Nemacku. Dobre kore naci ce put i do turskih potrosaca, a njih je na stotine hiljada u EU. Treba da nas predstavljaju najbolji, a ne neki tipovi koji se jedva izdrzavaju po EU i uzimaju socijalnu pomoc, traze starije ljude da ih neguju-da bi im prepisali stan ili kucu-cesto takvi osnivaju firme za kao bajagi predstavnistva, a mnogi saradjuju sa yugo=mafijom. Predstavnici srbskih proizvodjaca kora treba da imaju kancelarije kao najbolji advokati, a da je sve cisto bas kao u apoteci....zagarantovan kvalitet, zagarantovani standardi proizvodnje i transporta, akcenat na razvoju organskih proizvoda, hrabrost i preduzimljivost - tada dolazi uspeh. Drzava da ih podstakne.
Miroslav
Kupci kora-su nasi(u sirem smislu)ljudi i njihovi poznanici!Zapadnjaci nisu ljubitelji bureka,gibanice i raznih pita od kora,a tu su i ogranicenja vezana za kolicinu,kvalitet brasna i sposobnost da se ponudi velika kolicina istovetnog proizvoda.Pojavili su se i strani(u njihovom slucaju domaci)proizvodjaci "balkanske"hrane koji lakse dolaze u njihove prodavnice!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља