среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Догађаји који су обележили 90 година доделе Оскара

среда, 28.02.2018. у 21:08
(Фото Бета/АП)

ЛОС АНЂЕЛЕС - Уочи 90. доделе Оскара у недељу, 4. марта, Ројтерс је објавио најзанимљивије догађаје који су обележили протеклих девет деценија, од када Академија филмских уметности и наука уручује ту награду.

Подсећајући да је прва свечаност доделе Оскара одржана 16. маја 1929. у хотелу „Рузвелт” у Холивуду, британска агенција истиче да је то био и једини пут да је награду за најбољи филм освојио неми филм - романса о Првом светском рату „Крила” (Wings).

Од 1939. године Академија званично почиње да користи име Оскар за своје награде.

Према непотврђеној, али популарној причи, иза порекла имена крије се извршна директорка Академије филмских уметности и наука, Маргарет Херик, која је наводно рекла да статуа изгледа попут њеног ујака Оскара.

Британска агенција истиче да је прва Афроамериканка која је освојила Оскара за глуму била Хати Макданијел 1940. године.

Макданијел је добила награду за најбољу споредну глумицу за улогу у филму „Прохујало с вихором”.

Од ње је, међутим, тражено да седи за одвојеним столом.

Прошла је 51 година док Оскара за глуму није опет освојила нека Афроамериканка и поново за споредну улогу - Вупи Голдберг у филму „Дух”.

На телевизији је додела Оскара први пут преношена 1953. године, а први Афроамериканац, награђен Оскаром за глуму, био је Синди Поатје за улогу у филму „Пољски љиљани” 1963. године.

Међу догађаје који се издвајају у историји доделе награде, Ројтерс наводи и да је 1968. церемонија доделе одложена за два дана, због убиства Мартина Лутера Кинга, 4. априла.

Напомиње и да су једино 1969. године додељење две награде у категорији за најбољу глумицу, када су Оскара освојиле Кетрин Хепберн за „Зиму једног лава” и Барбра Стрејсенд за „Смешну девојку”.

Хепберн није присуствовала церемонији.

Један од најпознатијих догађаја који су обележили доделу награде Академије био је 1973. године када је Марлон Брандо освојио признање за улогу Вита Корлеонеа у „Куму”, али је бојкотовао церемонију у знак протеста због тога како се Индијанци приказују у филму и на телевизији.

Уместо њега, на бини се у традиционалној одећи Апача појавила глумица и активисткиња за права Индијанаца Сашин Литлфедер, али је одбила да прими златну статуу.

Прва, и за сада једина Афроамериканка, која је освојила Оскара за најбољу глумицу, била је Хали Бери 2002. године.

Награду је посветила „свим обојеним женама без имена и лица, које сада имају шансу, јер су вечерас ова врата отворена”.

„Господар прстенова: Повратак краља” остварио је највећи успех у историји доделе награде, када је 2003. године победи у свакој категорији у којој је био номинован.

То је трећи филм у историји доделе који је освојио 11 Оскара, уз „Бен Хур” из 1959. године и „Титаник” из 1997.

Исте године, Роман Полански освојио је Оскара за најбољег редитеља за филм о холокаусту „Пијаниста”, али није могао да дође на свечаност у Лос Анђелесу јер су га САД тражиле због оптужби за силовање малолетнице 1977.

Кетрин Бигелоу је 2009. године постала прва жена, која је освојила Оскара за најбољег редитеља за филм „Катанац за бол”.

Доделу 2013. године обележио је мали инцидент, када се Џенифер Лоренс саплела и пала док се пела на позорницу како би примила статуу за најбољу глумицу за улогу у филму „У добру и у злу”.

Након што ју је публика наградила овацијама, Лоренс се нашалила да они једино стоје јер је она пала.

Друге године заредом, свих 20 номинованих за глуму били су белци, што је изазвало критике и кампању с хештегом #OscarsSoWhite на друштвеним мрежама, а Академија је после објавила планове за повећање броја жена и припадника мањина.

Прошле године, „Месечина” је постао први филм, чију целу екипу чине Афроамериканци, који је освојио Оскара за најбољи филм.

Томе је претходио скандал, јер је у бекстејџу грешком дошло до замене коверти, па је прво речено да је награда додељена мјузиклу „Ла Ла Ланд”. (Танјуг)


Коментари0
fa27f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља