четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Нето добит НИС-а прошле године 27 милијарди динара

четвртак, 01.03.2018. у 15:26
(Фото А. Васиљевић)

НИС је објавио ревидиране консолидоване финансијске извештаје за 2017. годину, припремљене у складу са међународним стандардима финансијског извештавања.

НИС група је у 2017. години значајно унапредила финансијске резултате у односу на претходни извештајни период и започела реализацију стратешких пројеката који ће обезбедити даљи развој НИС-а као лидера на балканском тржишту нафтних деривата.

Нето добит је у протеклој години износила 27 милијарди динара, што је 80 одсто бољи резултат у односу на 2016. годину. Истовремено, показатељ EBITDA (профит пре плаћања камата, пореза на добит и амортизације) износио је 47 милијарди динара, односно 18 одсто више него пре годину дана. Унапређени финансијски резултати остварени су захваљујући расту цена сирове нафте на глобалном тржишту, позитивним курсним разликама, повећању обима продаје и спровођењу програма мера за повећање оперативне ефикасности у НИС-у чији се ефекат на показатељ EBITDA у 2017. години процењује на 7,2 милијардe динара.

НИС је у прошлој години реализовао и обиман програм инвестиција од 26,5 милијарди динара, 2 одсто више него 2016. године, од чега је највише инвестирано у сегмент истраживања и производње нафте и гаса и модернизацију Рафинерије нафте Панчево. Такође, настављен је и тренд раста обавеза НИС-а по основу пореза и других јавних прихода које су износиле 171 милијарду динара, што је 5 одсто више у поређењу са 2016. годином. НИС је пету годину заредом исплатио дивиденду акционарима у износу од 25 одсто нето добити из 2016. године и у те сврхе издвојио више од 4 милијарде динара.

Када је реч о оперативним показатељима, у области истраживања и производње нафте и гаса је надмашен Бизнис план и укупно је произведено 1,4 милиона условних тона нафте и гаса, уз раст ресурсне базе од 3,1%. Укупан обим прераде нафте и полупроизвода у прошлој години износио је 3,6 милиона тона што је 9 одсто више него лане. У октобру 2017. године у Рафинерији нафте Панчево почела је изградња постројења за дубоку прераду са технологијом одложеног коксовања, инвестиција вредна више од 300 милиона евра. Почетак рада нових постројења очекује се у 2019. години чиме ће се Рафинерија у Панчеву сврстати међу најмодерније у Источној Европи. Бољи резултати остварени су и у области промета нафтних деривата где је укупан промет износио 3,5 милиона тона, односно 5 одсто више него у 2016. години. Такође, НИС је наставио да ради на модернизацији и развоју малопродајне мреже па су у Србији отворене 3 нове бензинске станице, реконструисано 11 и купљена једна бензинска станица, док је у региону проширена понуда премијум горива. Када је реч о Енергетици, у постројењима НИС-а је у 2017. години произведено 153.772 MWh електричне енергије, 4 одсто више него годину дана раније. У сарадњи са „Гаспром енергохолдингом“ НИС је потписао уговор са „Shanghai Electric Group“ о изградњи термоелектране-топлане (ТЕ-ТО) Панчево, инвестиције вредне око 180 милиона евра.

Поводом објављивања резултата пословања за 2017. годину Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је изјавио:

„У 2017. години значајно смо унапредили финансијске резултате и учинили крупне искораке у даљој модернизацији НИС-а. Успешну пословну годину крунисали смо усвајањем Стратегије развоја до 2025. године уз уважавање интереса водећих акционара. НИС улази у нови циклус инвестиција и само у 2018. години уложићемо готово 47 милијарди динара што је највећи износ улагања НИС-а још од 2013. године. Уверен сам да ће нам реализација започетих пројеката и употреба иновативних технологија омогућити да задржимо лидерску позицију на регионалном енергетском тржишту, проналазећи брзе и ефикасне одговоре на све изазове модерног тржишта“.


Коментари9
b34d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Povecajte cene goriva , imacete jos vecu zaradu? Da li je cilj samo sto veca zarada ili je cilj i pristupacna cena kupcima ?Dizel iz NIS-a je zimus bio los, jer s e ledio na -15 . Cene goriva u Srbiji su astronomse, cene komunalnih usluga , struje su takodje preskupe , imajuci u vidu standard ljudi ? Srpske elite su lose , ne umaju da stvore bolju situaciju , a uslova ima ! Ljudi beze iz Srbije zbog losih uslova zivota ?Steta ?Srbiaj s e prazni !Vlast se Hvali ! Situacija sve gora?
Mile
Povecajte cene goriva , imacete jos vecu zaradu? Da li je cilj samo sto veca zarada ili je cilj i pristupacna cena kupcima ?Dizel iz NIS-a je zimus bio los, jer s e ledio na -15 . Cene goriva u Srbiji su astronomse, cene komunalnih usluga , struje su takodje preskupe , imajuci u vidu standard ljudi ? Srpske elite su lose , ne umaju da stvore bolju situaciju , a uslova ima ! Ljudi beze iz Srbije zbog losih uslova zivota ?Steta ?Srbiaj s e prazni !Vlast se Hvali ! Situacija sve gora?
bole
On je dragulj u Srbiju, kad su ga prodali bio je u gubitku 9 milijardi.
Miodrag Kiric
Uprkos tome i cinjenice da NIS ima monopol u Srbiji, vrednost njegovih akcija je manja nego pre oko 4 godine, dok su akcije Aerodroma neuporedivo vece. Nisam razumeo zasto je to tako!
Jelena
Pa 229 miliona eura za toliku kompaniju nije mnogo. Toliko kosta solidan objekat. A da tolika kompanija sa toliko radnika i takvom infrastrukturom , koju treba i da odrzava i obnavlja ima takvu dobit to je mozda i ispod ocekivanja. Ispada da bi od dobiti mogli da naprave hotel i da , ako imaju para za odrzavanje i troskove i ulog u poslovanje ( namestaj, escajg, potrebna oprema, plate radnika, ciscenje, obnavljanje potrosenog ), ga puste u promet. Jeste velika cifra u dinarima za mene ako bi se uzelo u obzir sta bi ja mogla od toga da "pazarim".
Slavko
Ljudi, o čemu pričate. Pa ovo je ubedljivo najveći profit u Srbiji, a sasvim je dobar i za region. Pa nije ovo tržište od 300 miliona ljudi. Ovo su najbolji rezultati u Srbiji.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља