„Какав цар! Види шта човек ’ладно ради! Уместо да седи у бусу, он регулише саобраћај, свака част! Ја то по овом времену сигурно не бих!”, била је реакција једног од возача у уторак ујутру у Батајници. Његову, али и пажњу других возача и житеља овог земунског насеља у овонедељном снежном дану привукао је возач ГСП-а коме се покварио аутобус недалеко од стајалишта „Максим Бранковић”.

Возач, по вејавици и изузетно хладном јутру, уместо да остане аутобусу 706 којим је управљао и да се у њему греје и сачека да дођу мајстори и поправе возило, решио је да не седи скрштених руку. Навукао је јакну и прслук, изашао из аутобуса и почео да регулише саобраћај како би на саобраћајници, која баш није захвална за мимоилажење возила, спречио да се створи саобраћајни чеп.

– Има ли икакве шансе да откријете о ком возачу се ради? Ја сам журила на посао, па нисам најбоље видела како изгледа и који је тачно аутобус. Али сигурно је ГСП и то се десило мало пре осам. Штета да се не открије јер није баш пуно возача који би тако поступили. Поготову по таквој хладноћи – замолила је нашу редакцију читатељка Гоца Тврдишић.

После краће потраге и помоћи надлежних у ГСП-у, утврдили смо да се возач кога су житељи Батајнице и други возачи назвали царем, ликом и херојем, зове Василије Ђерић и има 31 годину. Овај младић у ГСП-у ради тек непуних месец дана и, разуме се, ово му је било прво такво искуство.

– Желео сам само да, колико је у мојој моћи, помогнем другима да несметано наставе својим путем, да због квара аутобуса њима не буду поремећени планови. Ништа више. Био је шпиц. Видео сам да се ствара колона и да ће се направити  још већа ако се нешто не предузме одмах. Из супротног правца ишла су четири аутомобила, а у другој траци била су три аутобуса и гомила аутомобила. Ваљда је било битније да они имају предност, него она четири аутомобила. Уосталом, крећем од себе. Волео бих да ми неко помогне ако се нађем у невољи. Тиме сам се водио и тог јутра – прича за наш лист Ђерић додајући да у међувремену није дошла полиција јер, како истиче, није било проблема и све је на терену ишло како треба. Ни у једном трену није било чепова.

Све је трајало око два-три сата, а Василије је саобраћај преусмеравао више од сат времена.

– Био сам на саобраћајници док је била највећа гужва. Регулисао сам све док један возач није отказао послушност. Када је он урадио по своме, а не како сам ја сугерисао, видео сам да може да буде проблема, па сам се вратио у аутобус. Сачекао сам можда још сат док су дошли мајстори и поправили квар. Аутобус је морао да се сређује на лицу места. Не знам шта се тачно десило, али нешто је мајстор ресетовао на компјутеру како би се возило поново покренуло – наводи Ђерић.

Када би се овако нешто поновило, истиче, без двоумљења би опет поступио исто.

– Наравно да бих поново тако урадио. Ако је нешто у мојој моћи и ако мислим да знам, урадићу све што треба да други не би били у проблему. Али, ако нешто не могу да решим, сачекаћу помоћ – наглашава Василије.

Младом возачу посао у највећем јавном превознику иначе није прво одговорно радно место. Пре овог посла радио је као возач камиона са опасним материјама.