Од 109 предлога кандидата за дописне чланове Српске академије наука и уметности који су стигли на адресу САНУ изван ове институције Комисија за праћење избора због техничких мањкавости одбацила је 14, па сада тај број износи 95, обзнанио је медијима Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ. Он је подсетио да је реч о троструко већем броју пристиглих пријава него што је то био до сада случај и истакао званичан став Академије да се још не излази у јавност са именима предложених, будући да је процес номинације потенцијалних нових чланова унутар саме САНУ у току.
Највише предлога – чак 25 – стигло је за Одељење друштвених наука, потом следи Одељење медицинских наука са 22, затим Одељење језика и књижевности и Одељење ликовне и музичке уметности са по 11, Одељење техничких наука са 10, Одељење хемијских и биолошких наука са 8, Одељење за математику, физику и гео-науке са 5, док је најмање предлога стигло за Одељење историјских наука – само 3. Како је Максимовић додао, током марта и априла свих осам одељења САНУ разматраће предложене кандидате: за оне који су номиновани унутар САНУ, а који добију најмање половину гласова одељења, биће именована комисија од три академика који ће о њима писати реферате, док ће за имена за која су предлози стигли изван САНУ бити именована комисија од два академика која ће о њима дати мишљења.
У мају, тајним гласањем на одељењима на основу реферата и мишљења биће одлучено које ће се личности наћи на листи кандидата, што је један од кључних момената изборног процеса. Битно је рећи да је натполовична већина чланова одељења потребна за упућивање на Изборну скупштину, док ће они који добију двотрећинску већину имати посебну подршку одељења за које се предлажу.
– Али, то не значи да ће кандидати са посебном подршком одељења бити и изабрани, пошто се до сада дешавало да то не буде пресудно када се тајно гласа самог изборног дана, овога пута заказаног за 8. новембар. Неопходно је уравнотежити број чланова између одељења егзактних и одељења друштвених наука, при чему прва групација има далеко бројније чланство, па се 2017. прибегло изменама Статута САНУ, одлучено је да се број укупног броја чланова по одељењима привремено ограничи на 25. Због тога је препорука Председништва, мада то није обавезујуће, да се на нека одељења прими само по један нови члан, као што је то случај са Одељењем медицинских наука и Одељењем за математику, физику и гео-науке, која тренутно имају по 24 академика, док је у неким другим одељењима супротна ситуација, односно потребно је примити већи број чланова, као што је то случај са Одељењем друштвених наука, које има само шест чланова и у које би требало увести бар још пет нових, јер је оно практично пред гашењем. Управо стога о кандидатима за ово одељење одлучиваће и још пет чланова Одељења историјских наука, који су за ту прилику делегирани. Укупно гледано има простора да се у дописно чланство прими око двадесетак нових колега – прецизирао је Максимовић.
Током марта месеца почеће да функционише и нови сајт САНУ, а биће у великом броју примерака штампана и публикација посвећена Косову и Метохији. Реч је о књизи која је производ разговора организованих по одељењима поводом дијалога о Косову и у којој се налазе и ауторски текстови појединих чланова САНУ на основу којих ће се видети које све ставове заузимају српски академици о овом горућем проблему.
Међу њима су и Миро Вуксановић, Тибор Варади, Коста Чавошки. Током априла појавиће се још једно издање – комплетна библиографија свега што се под окриљем САНУ у протеклим деценијама, а од времена Српског ученог друштва, говорило и писало о Косову и Метохији. Реч је о бројним научним скуповима, текстовима академијског Одбора за КиМ као и онима из Косовско-метохијског зборника. Од програма који ће се у оквиру ове куће одвијати до почетка маја требало би истаћи циклусе предавања „Фасцинантни свет неуронаука и нанотехнологија” и „Геохазард у Србији у 21. веку” и изложбу „Дакле, ви сте тај Урош Предић” посвећену обележавању 160 година од рођења овог нашег великог сликара.
