субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.03.2018. у 22:00 Мирољуб Дугалић

Стари партнери купују „Магнохром” у три дела

Не­ка­да­шњи кра­ље­вач­ки ги­гант по­но­во се про­да­је, а нај­за­ин­те­ре­со­ва­ни­ји куп­ци су ду­го­го­ди­шњи по­слов­ни парт­не­ри и по­ве­ри­о­ци
Фабрика Магнохром у Краљеву (Фото М.Д)

Кра­ље­во – Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је, при­ли­ком не­дав­не по­се­те Кра­ље­ву, по­ред дру­гих на­бро­је­них при­ли­ка за убр­за­ни раз­вој Кра­ље­ва на­ја­ви­ла и шан­су за опо­ра­вак „Маг­но­хро­ма”. Ова фа­бри­ка ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла и елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да се, по­сле не­у­спе­ле при­ва­ти­за­ци­је 2007. го­ди­не, то јест про­да­је ин­диј­ској ком­па­ни­ји „Гло­бал стил”, по­ро­ди­ци Ми­тал, са­да куп­ци­ма ну­ди у три де­ла: као фа­бри­ка ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла са руд­ни­ци­ма, фа­бри­ка елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да и фа­бри­ка те­ром и смо­лом ве­за­них опе­ка. 

По­слов­ни ком­плекс фа­бри­ке ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла у Кра­ље­ву, чи­не руд­ни­ци „Шу­ма­ди­ја” и „Маг­не­зит” са по­го­ни­ма екс­пло­а­та­ци­је и се­па­ра­ци­је ру­де ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла на ви­ше ло­ка­ци­ја. По­чет­на це­на це­ло­куп­не опре­ме те фа­бри­ке ва­тро­стал­них ма­те­ри­ја­ла, екс­пло­а­та­ци­о­на пра­ва на по­љи­ма по­ме­ну­тих руд­ни­ка и зе­мљи­ште у сво­ји­ни на под­руч­ју Кра­ље­ва, Чач­ка, Ча­је­ти­не и Гор­њег Ми­ла­нов­ца из­но­си око 275 ми­ли­о­на ди­на­ра. 

На про­да­ју је и по­крет­на и не­по­крет­на имо­ви­на фа­бри­ке елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да (ФЕТП) у Кра­ље­ву, ко­ја об­у­хва­та про­из­вод­не и по­моћ­не згра­де, згра­ду про­дав­ни­це и не­ко­ли­ко тра­фо-ста­ни­ца, као и це­ло­куп­ну опре­му пре­ма по­чет­ној це­ни од око 89 ми­ли­о­на ди­на­ра. И, тре­ћу це­ли­ну пред­ста­вља фа­бри­ка смо­лом и те­ром ве­за­них опе­ка, чи­ја је по­чет­на це­на око 12,5 ми­ли­о­на ди­на­ра.

Аген­ци­ја за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­них управ­ни­ка за­ка­за­ла је јав­но над­ме­та­ње за 21. март 2018. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Пре­ми­јер­ка Бр­на­бић је у Кра­ље­ву још украт­ко ка­за­ла да, иако тра­је рок за от­куп до­ку­мен­та­ци­је она има са­зна­ња да по­сто­је озбиљ­не, до­ма­ће и стра­не ком­па­ни­је за ку­по­ви­ну по­ме­ну­тих фа­бри­ка и на то­ме је за­сно­ва­ла на­ду у опо­ра­вак кра­ље­вач­ког „Маг­но­хро­ма”. 

Ка­ко не­зва­нич­но са­зна­је­мо, си­гур­но је да ће по­тен­ци­јал­ни ку­пац би­ти фин­ска ком­па­ни­ја „Афа­рак”, ко­ја је са­да у за­ку­пу по­го­на за про­из­вод­њу син­тер маг­не­зи­та и у про­те­клих го­ди­ну да­на је оба­ви­ла не­ко­ли­ко про­из­вод­них кам­па­ња. О овој ком­па­ни­ји се ов­де за­и­ста го­во­ри као ве­о­ма успе­шној и свет­ски по­зна­тој. За­тим, нај­ма­ње три до­ма­ћа пред­у­зе­ћа, у ра­ни­јем пе­ри­о­ду та­ко­ђе по­слов­ни парт­не­ри „Маг­но­хро­ма”, би­ће у кон­ку­рен­ци­ји за ку­по­ви­ну фа­бри­ке елек­тро­тер­мич­ких про­из­во­да, а ме­ђу њи­ма ће, ве­ро­ват­но, би­ти и по­след­њи за­ку­пац тих по­го­на фир­ма „Фе­ро­ин­вест”.

Што се фа­бри­ке смо­лом и те­ром ве­за­них опе­ка ти­че ту се, као о бу­ду­ћем вла­сни­ку по­нај­ви­ше го­во­ри о бе­о­град­ском пред­у­зе­ћу „Бо­мекс”, ко­је је као ра­ни­ји хи­по­те­кар­ни по­ве­ри­лац већ вла­сник опре­ме у овом по­го­ну па би би­ло ло­гич­но да по­ста­не и ку­пац згра­де и ин­фра­струк­ту­ре. 

Мно­ге Кра­љев­ча­не је ова вест об­ра­до­ва­ла, по­го­то­во што се ра­чу­на на озбиљ­ни­ју при­ва­ти­за­ци­ју од оне ка­да су бив­ши вла­сни­ци из мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је „Гло­бал стил” по­го­не опу­сто­ши­ли, фа­бри­ку за­ду­жи­ли па је „Маг­но­хром” сеп­тем­бра 2016. го­ди­не оти­шао у сте­чај. Упр­кос то­ме, још по­сто­ји на­да да ће „Маг­но­хром” као и Фа­бри­ка ва­го­на, ови не­ка­да­шњи ги­ган­ти „жив­ну­ти”. То по­го­то­во код ста­ри­јих, ко­ји пам­те да је ов­де ра­ди­ло ско­ро де­сет хи­ља­да рад­ни­ка а са­да ни сто­ти­нак. Да је, ре­ци­мо, са­мо у „Маг­но­хро­му” и ње­го­ви­ма руд­ни­ци­ма би­ло за­по­сле­но око 5.500 и да се из тих по­го­на, на ви­ше кон­ти­не­на­та из­во­зио ва­тро­стал­ни ма­те­ри­јал и опе­ка. Го­ди­шње се про­из­во­ди­ло око 120.000 то­на тих опе­ка, на на хи­ља­де тер­мо­а­ку­му­ла­ци­о­них пе­ћи, бој­ле­ра, гре­ја­ли­ца, греј­них те­ла...

Коментари1
60428
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Није могло бити веће штете по интерес народа од пљачке и уништења стечене имовине. Коме све није продавата та имовина, ко је све није пљачкао и уништавао. Одакле све из света низу дошли разни пробисвети да пљачкају и уништавају заједно са домаћим. Купе фабрику, мало више од џаба, а онда опљачкају шта се опљачкати може и затворе фабрику, радници на улицу, а трошкови и дугови на трошак државе то јест свег народа. Када неко тако остане без имовине он је развлашћен и беспомоћан и далеко је од тога да такво друштво може допринети просперитету народа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља