петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Услу­ге пегла­ле минус држав­ног рачуна

По­зитив­ном сал­ду раз­мене услуга у 2017. највише су допри­неле оне из области телекомуникација, ком­пју­тер­ских и инфор­мацијских. – Из­воз дости­гао 899 милио­на, а суфицит 473 милио­на евра
Аутор: Александар Микавицапетак, 02.03.2018. у 22:00
Сектор ИТ услуга је све конкурентнији (Фото Д. Јевремовић)

Пре­ма из­ве­шта­ју На­род­не бан­ке Ср­би­је о плат­ном би­лан­су зе­мље за пе­ри­од ја­ну­ар–де­цем­бар 2017, те­ку­ћи ра­чун Ср­би­је на кра­ју про­шле го­ди­не био је у ми­ну­су 2,09 ми­ли­јар­ди евра. То је го­то­во дво­стру­ко, или тач­ни­је – ми­ли­јар­ду евра ви­ше не­го на кра­ју 2016, ка­да је уку­пан би­ланс пла­ћа­ња зе­мље био у ми­ну­су 1,07 ми­ли­јар­ди евра. Про­шло­го­ди­шњи раст де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на од чак 94,4 од­сто до­сти­гао је 5,4 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, у по­ре­ђе­њу са 3,1 од­сто БДП у де­цем­бру прет­ход­не го­ди­не, за упу­ће­не не пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње. Нај­ви­ше му је до­при­не­ло, ка­жу, про­шло­го­ди­шње по­ве­ћа­ње не­га­тив­ног сал­да роб­не раз­ме­не 27,8 од­сто, али и не­ки еле­мен­ти еко­ном­ске по­ли­ти­ке. 

– Узрок по­гор­ша­ња про­шло­го­ди­шњег ре­зул­та­та раз­ме­не јед­ним де­лом по­сле­ди­ца је по­ску­пље­ња енер­ге­на­та, сма­ње­ног из­во­за по­љо­при­вре­де, али и ве­ли­ког ја­ча­ња ди­на­ра у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не, што је до­ве­ло и до ра­ста уво­за по­тро­шних до­ба­ра – ука­зу­је про­фе­сор бе­о­град­ског Еко­ном­ског фа­кул­те­та Ми­лој­ко Ар­сић. 

– И због то­га је про­шло­го­ди­шње ја­ча­ње ди­на­ра би­ла не­а­де­кват­на ме­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке. Оче­ки­ва­не по­сле­ди­це су по­гор­ша­ва­ње на­ше по­зи­ци­је пре­ма ино­стран­ству, од­но­сно по­ве­ћа­ње оба­ве­зе вра­ћа­ња др­жав­них и при­ват­них кре­ди­та. 

Ми­нус у тр­го­ви­ни ро­бом са све­том на кра­ју 2017. до­сти­гао је 3,98 ми­ли­јар­ди евра, што је де­фи­цит те­ку­ћег ра­чу­на плат­ног би­лан­са „са­мо” две ми­ли­јар­де евра, мно­го се ду­гу­је про­шло­го­ди­шњем су­фи­ци­ту у раз­ме­ни услу­га.  Про­шло­го­ди­шњи из­воз услу­га до­сти­гао је 5,24 ми­ли­јар­де, а увоз је пла­ћен 4,29 ми­ли­јар­ди евра, та­ко да је су­фи­цит од 951 ми­ли­он евра, што је око пет од­сто ви­ше не­го у прет­ход­ној го­ди­ни, знат­но „ис­пе­глао” де­фи­цит плат­ног би­лан­са. Ина­че, сек­тор услу­га у Ср­би­ји све је кон­ку­рент­ни­ји. У пе­ри­о­ду 2014–2017. го­ди­на про­сеч­на го­ди­шња сто­па ра­ста из­во­за услу­га из­но­си­ла је 11,7 про­це­на­та, за раз­ли­ку од про­сеч­ног ра­ста роб­ног из­во­за ко­ји је из­но­сио 10,1 од­сто.

Пре­ма ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња еко­но­ми­сте Ива­на Ни­ко­ли­ћа, уред­ни­ка „Ма­кро­е­ко­ном­ских ана­ли­за и трен­до­ва” (МАТ), услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ске и ин­фор­ма­ци­о­не услу­ге (ИКТ сек­тор) и по­слов­не услу­ге да­ју нај­ве­ћи до­при­нос сма­ње­њу де­фи­ци­та тр­го­вин­ског и плат­ног би­лан­са зе­мље. 

Ни­ко­лић на­по­ми­ње да су сма­ње­њу де­фи­ци­та у раз­ме­ни ро­бе у пе­ри­о­ду 2014–2017. услу­ге сво­јим су­фи­ци­том ку­му­ла­тив­но до­при­не­ле 72,1 од­сто, а бр­жи раст из­во­за од уво­за ро­бе 27,9 про­це­на­та. При­том је укуп­на вред­ност раз­ме­не Сек­то­ра услу­га око 3,4 пу­та ни­жа од раз­ме­не ро­бе. 

По­зи­тив­ном сал­ду раз­ме­не услу­га у про­шлој го­ди­ни нај­ви­ше су до­при­не­ле услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га. Из­воз ових услу­га ла­ни је до­сти­гао 899 ми­ли­о­на евра, што је 21,6 од­сто ви­ше не­го у 2016, а увоз је пла­ћен 426 ми­ли­о­на евра, та­ко да је би­ланс про­шло­го­ди­шње тр­го­ви­не овог сек­то­ра био у плу­су 473 ми­ли­о­на евра. 

Пре­ма по­да­ци­ма зва­нич­не ста­ти­сти­ке, из­воз пре­храм­бе­них про­из­во­да је­дан је од нај­ја­чих аду­та Ср­би­је у тр­го­ви­ни са све­том. Про­шле го­ди­не је пре­ма­шио 1,55 ми­ли­јар­ди евра, а по­зи­ти­ван сал­до је до­сти­гао 708,7 ми­ли­о­на евра, што је не­што ма­ње не­го у 2016. Раст услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га већ не­ко­ли­ко го­ди­на бе­ле­жи „из­у­зе­тан уз­лет”, а у бу­дућ­но­сти мо­же још ви­ше да ра­сте. Та­ко се са ве­ли­ком си­гур­но­шћу мо­же ре­ћи да ће, уз обе­ћа­ну по­моћ др­жа­ве, су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га на­ших про­гра­ме­ра за не­ко­ли­ко го­ди­на над­ма­ши­ти по­зи­ти­ван сал­до у спољ­ној тр­го­ви­ни на­ше пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је. 

У при­лог овој тврд­њи иде и по­да­так да је су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га у 2017. са­мо око шест ми­ли­о­на евра ма­њи од по­зи­тив­ног сал­да из­во­за во­ћа и по­вр­ћа, ко­ји је из­но­сио 479,8 ми­ли­о­на евра.

Све зна­чај­ни­ји до­при­нос плат­ном би­лан­су зе­мље и при­вред­ном ра­сту у по­след­ње три го­ди­не до­ла­зи и од услу­га ис­тра­жи­ва­ња и раз­во­ја, про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња и тех­нич­ких услу­га по­ве­за­них са тр­го­ви­ном. Ни­ко­лић ука­зу­је да из­воз услу­га про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња у по­след­ње три го­ди­не бе­ле­жи про­сеч­ни го­ди­шњи раст су­фи­ци­та од чак 41,6 од­сто, а у 2017. ова гру­па за­бе­ле­жи­ла је су­фи­цит од 201 ми­ли­он евра, што чи­ни по­ве­ћа­ње од 68 од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од 2016. го­ди­не.

 

И ту­ри­зам у плу­су

За­ни­мљи­во је да је и про­шло­го­ди­шњи тр­го­вин­ски би­ланс ту­ри­стич­ких услу­га био у плу­су 58 ми­ли­о­на евра.  Увоз ових услу­га, од­но­сно за пу­то­ва­ња, ле­то­ва­ња и зи­мо­ва­ња по све­ту пла­ти­ли смо не­знат­но ви­ше од 1,12 ми­ли­јар­ди евра, а стра­ни ту­ри­сти су код нас оста­ви­ли 1,18 ми­ли­јар­ди евра.  


Коментари5
505c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Država koja štampa novac ima i svoju valutu kao sredstvo plačanja prilikom razmene robe i usluga u zemlji i u inostranstvu. Medjutim mi imamo valutu dinar ali kao sredstvo za razmenu isključivo u granicama naše države. Znači da je dinar konvertibilan do granice ali ne i preko granice. Jednom rečju kao da imate bonove i tako treba i posmatrati ulogu dinara. Sva devizna sredstva se isključivo pribavljaju, inostranim doznakama, izvozom robe i usluga od strane državnih i domaćih preduzeća, receptivnim turizmom, zaduživanjem od domaćih banaka i stranih kreditora i stranih investicija radi pokrića republičkog budzeta od strane države. Iz tog razloga se vrši subvencionisanje stranih investitora od strane države jer je to način da se dodje do deviznih sredstava koja su neophodna za servisiranje Javnog duga i pokriće budzeta sa godišnjom obavezom na ime kamata od 1 milijarde evra, a sve to iz razloga da se što duže odloži neminovna prodaja Telekoma i EPS-a. A sve drugo su statist. Podaci.
Milanka Milosevic
Nama obicnim ljudima mozete pricati svasta ali ipak se ta matematika nikako ne slaze!!Jak Dinar. Kome to ide u koris? Srpskoj privredi sigurno ne!! Evropa kada poraste € oni se zabrinu, kazu nije dobro za izvoz a kod nas sve drugojacije!! Po kojoj logici? Nas narod nista ne zivi bolje!! Nije resenje u prodavanju rezervnih deviza?
Sloba
Spoljnotrgovinski deficit porastao je za 27,8% i iznosi 4,8 milijardi eur, znači za toliko smo više uvezli nego što smo izvezli, plus parametri navedeni u članku i rast BDPa manje od 2% u 2017, pri čemu su vam kamate na dugove oko 3,5% a na devizne rezerve ne dobijate kamatu, vrlo loša perspektiva, jedino je dobar rast stranih investicija.
Paja Patak
Ovde se nesto debelo ne slaze? Od kuda toliko jacanje dinara i od kuda dolaze tolika devizna sredstva? Od dijaspore sigurno nisu, jer imamo trend smanjenja priliva novca po tom osnovu. Generacije koje su slale novac su bile prva i sada vecim delom druga generacija gasterbajtera. Sada je vec na sceni treca generacija koja se asimovala u zemlje gde su odrasli i vise ih za Srbiju skoro nista ne vezuje. Babe i dede su pomrli i nemaju kome slati novac. Znaci taj novac potice ili iz sive ekonomije ili iz nekog debelog pranja para. Taj priliv deviza sigurno nisu ni iz ekonomije niti iz usluga. Mislim da treba uraditi debelu analitiku kretanja novca i utvrditi od kuda se ta sredstva pojavljuju. Drzava je prosle godine otkupila 1,3 milijardi eura. Ove godine vec 200 i nesto miliona i stalno jaca kurs dinara. Ima nesto trulo u drzavi Danskoj, citaj Srpskoj.
Marko
Stvar je u principu jednostavna. Ocigledno da placamo kamate na drzavne obveznice u dinarima iznad rizika koji procenjuju inostrana trzista, pa odatle priliv deviza (na trzistu se prodaju devize da bi se kupile obveznice u dinarima). Bilo bi sjajno kada bi NBS mogla da sterilise ove prilive da ne bi uticali na kurs, a da kurs ostane pod uticajem priliva i odliva deviza po osnovu trgovine robama i uslugama. Jer novac koji udje sa ovim motivom, jednom ce isto tako da izadje iz zemlje pa ce situacije biti obrnuta, tj. kao 2008. godine, kad je kurs dinara krenuo nizbrdo.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља