уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.03.2018. у 20:00
ДИЗАЈН

Сензација звана мини-сукња

Једна од првих демонстрација укидања табуа на важним местима и битним друштвеним догађањима, уз истовремено промовисање значајне модне идеје, догодила се на Мелбурн-купу 1965. године
(Фотографије приватна архива ауторке)

Правила одевања вековима су представљала диктате којих су се морали придржавати сви они који држе до себе и до свог угледа. Да бисте били племић или аристократкиња, учитељица или монахиња, банкарски службеник или уметник, уличарка или дама... о томе је поред вас говорила и ваша одећа. Тако, на пример, да бисте били присутни на лондонским коњским тркама или такмичењу за тениски трофеј, пре само седамдесетак година, морали сте бити „обележени” екстравагантним шеширом и – рукавицама. Да ли се ико могао појавити на некој спектакуларној приредби на отвореном, без ових реквизита? Свакако да не. Било би то у најмању руку неадекватно, недопустиво, незамисливо. Али, времена се мењају, и навике са њима.

Једна од таквих сензација догодила се на Мелбурн-купу 1965. године, када се позната манекенка Џин Шримптон појавила обучена у једноставну, готово скромну белу хаљиницу са сукњом изнад колена, без рукава, без шешира, без рукавица, чак и без чарапа (!!), са, додуше веома лепим сандалама – на босе ноге? Да ли је то могуће? Да, то је била једна од првих демонстрација укидања табуа на значајним местима и битним друштвеним догађањима, уз истовремено промовисање значајне модне идеје – мини-сукње. Мини-сукња је постала један од симбола немирења са диктатима тих шездесетих година 20. века, било да су диктати долазили из света моде, уметности, било понашања – кућног и уличног. Мода, нарочито женска, била је једно од убојитих оружја, јер је била тако видљива, присутна свуда и на сваком месту. Попришта друштвених окупљања била су, наравно, идеална за демонстрирање ставова о немирењу са оним правилима за које су млади, талентовани људи мислили да су бесмислена. Мини-сукњу су одмах прихватили и жене и нарочито мушкарци и млади и не тако млади. Она је ослободила женска колена и донела велику славу оној која се прва сетила.

Мери Квант

Енглеска модна дизајнерка рођена је 1934. године у Лондону. Раних педесетих завршила је „Голдсмит” – уметнички колеџ, а затим је једно време сарађивала са лондонским дизајнером Е. Ериком. Прву сопствену радњу отворила је 1955. године на Кингсроуду са мужем Александром Планкетом Грином. У почетку се бавила само трговином одеће да би се убрзо посветила дизајну и креирању одеће за младе. Та је одећа била веома допадљива са приступачним ценама, што је скренуло пажњу и обезбедило знатне професионалне и пословне успехе. Одећа коју је креирала Мери Квант била је једноставна, крој је био савршен, идеално је пристајала младима и била је апсолутно нешто свеже, ново и атрактивно. Њене идеје здушно су подржавали модни магазини, што је било пресудно за успех. Једну једноставну идеју дизајнерка је успела да обогати избором необичних материјала, сјајне пластике, скупе чипке, финих пуплина, нежне вуне, као и дезенима „оп” и „поп” арт комбинацијама. Чувени Карнаби стрит на Вест енду у Лондону био је препун бутика који су промовисали мини-сукњу и тренди аксесоаре. Убрзо је мини-сукњу прихватио цео свет – од САД до Јапана, а данас се сматра као нешто сасвим обично и једноставно за ношење у свакој прилици.

Арх. Радмила Милосављевић,

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Коментари1
9a0c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Стојановић
И тако се женска слобода свела на мини-сукњу... Још ћете и "Инстаграм" прогласити за нешто револуционарно, слободоумно, ослобађајуће....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља