Правила одевања вековима су представљала диктате којих су се морали придржавати сви они који држе до себе и до свог угледа. Да бисте били племић или аристократкиња, учитељица или монахиња, банкарски службеник или уметник, уличарка или дама... о томе је поред вас говорила и ваша одећа. Тако, на пример, да бисте били присутни на лондонским коњским тркама или такмичењу за тениски трофеј, пре само седамдесетак година, морали сте бити „обележени” екстравагантним шеширом и – рукавицама. Да ли се ико могао појавити на некој спектакуларној приредби на отвореном, без ових реквизита? Свакако да не. Било би то у најмању руку неадекватно, недопустиво, незамисливо. Али, времена се мењају, и навике са њима.
Једна од таквих сензација догодила се на Мелбурн-купу 1965. године, када се позната манекенка Џин Шримптон појавила обучена у једноставну, готово скромну белу хаљиницу са сукњом изнад колена, без рукава, без шешира, без рукавица, чак и без чарапа (!!), са, додуше веома лепим сандалама – на босе ноге? Да ли је то могуће? Да, то је била једна од првих демонстрација укидања табуа на значајним местима и битним друштвеним догађањима, уз истовремено промовисање значајне модне идеје – мини-сукње. Мини-сукња је постала један од симбола немирења са диктатима тих шездесетих година 20. века, било да су диктати долазили из света моде, уметности, било понашања – кућног и уличног. Мода, нарочито женска, била је једно од убојитих оружја, јер је била тако видљива, присутна свуда и на сваком месту. Попришта друштвених окупљања била су, наравно, идеална за демонстрирање ставова о немирењу са оним правилима за које су млади, талентовани људи мислили да су бесмислена. Мини-сукњу су одмах прихватили и жене и нарочито мушкарци и млади и не тако млади. Она је ослободила женска колена и донела велику славу оној која се прва сетила.
Мери Квант
Енглеска модна дизајнерка рођена је 1934. године у Лондону. Раних педесетих завршила је „Голдсмит” – уметнички колеџ, а затим је једно време сарађивала са лондонским дизајнером Е. Ериком. Прву сопствену радњу отворила је 1955. године на Кингсроуду са мужем Александром Планкетом Грином. У почетку се бавила само трговином одеће да би се убрзо посветила дизајну и креирању одеће за младе. Та је одећа била веома допадљива са приступачним ценама, што је скренуло пажњу и обезбедило знатне професионалне и пословне успехе. Одећа коју је креирала Мери Квант била је једноставна, крој је био савршен, идеално је пристајала младима и била је апсолутно нешто свеже, ново и атрактивно. Њене идеје здушно су подржавали модни магазини, што је било пресудно за успех. Једну једноставну идеју дизајнерка је успела да обогати избором необичних материјала, сјајне пластике, скупе чипке, финих пуплина, нежне вуне, као и дезенима „оп” и „поп” арт комбинацијама. Чувени Карнаби стрит на Вест енду у Лондону био је препун бутика који су промовисали мини-сукњу и тренди аксесоаре. Убрзо је мини-сукњу прихватио цео свет – од САД до Јапана, а данас се сматра као нешто сасвим обично и једноставно за ношење у свакој прилици.
Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs
