среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Одлазак партизанске хероине

После смрти Данице Милосављевић (1925–2018) у Србији више нема жена одликованих Орденом народног хероја
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 03.03.2018. у 22:00
Да­ни­ца Да­на Ми­ло­са­вље­вић ступила је у редове Народноослободилачке војске 1941, имала је само 16 година (Фото Википедија и Фото СУБНОР)

Би­ла је бом­баш, бо­рац с пу­шком и пу­шко­ми­тра­ље­зац. Са­ма је ју­ри­ша­ла на не­при­ја­тељ­ски бун­кер. Због хра­бро­сти ис­ка­за­не у мно­гим бит­ка­ма Дру­гог свет­ског ра­та за­вре­де­ла је Ор­ден на­род­ног хе­ро­ја. Не­дав­ном смр­ћу Да­ни­це Да­не Ми­ло­са­вље­вић, ко­ја је пре­ми­ну­ла у 93. го­ди­ни, у Ср­би­ји ви­ше ни­је жи­ва ни­јед­на же­на ко­ја је од­ли­ко­ва­на тим ор­де­ном.

Од по­след­ње хе­ро­и­не На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке бор­бе су се на бе­о­град­ском Но­вом гро­бљу опро­сти­ли чла­но­ви по­ро­ди­це и Да­ни­чи­ни рат­ни са­бор­ци.

Ро­ђе­на 15. ав­гу­ста 1925. у се­лу Би­о­ска, код Ужи­ца, Да­ни­ца је пре­ми­ну­ла пре шест да­на, 26. фе­бру­а­ра – све­га три да­на пред го­ди­шњи­цу осни­ва­ња ње­не ма­тич­не Дру­ге про­ле­тер­ске бри­га­де у ко­ју је пре­ко­ман­до­ва­на 1942. го­ди­не. Прет­ход­но је, већ са 16 го­ди­на, 1941. за­вр­ши­ла иле­гал­ни са­ни­тет­ски курс и при­кљу­чи­ла се Ужич­ком пар­ти­зан­ском од­ре­ду, а по­том је би­ла бо­рац бол­ни­чар у Пр­вој про­ле­тер­ској бри­га­ди. У то­ку ра­та се бо­ри­ла у бит­ка­ма на Ку­пре­су, у Јај­цу, До­њем Ва­ку­фу, Бу­гој­ну, на Су­тје­сци...

Ра­ње­на је 1942. у окр­ша­ју с уста­ша­ма код Лив­на. Ко­ман­до­ва­ла је де­се­ти­ном и во­дом, а у чин пот­по­руч­ни­ка је уна­пре­ђе­на 1943. кад су уве­де­ни пр­ви чи­но­ви.

Нај­ве­ћи рат­ни под­виг је из­ве­ла ле­та 1944. кад је њен ба­та­љон имао за­да­так да пре­ђе Ибар и за­у­зме не­при­ја­тељ­ске по­ло­жа­је. Че­та у ко­јој се на­ла­зи­ла Да­ни­ца је би­ла на за­че­љу и, у окол­но­сти­ма оте­жа­ног пре­ба­ци­ва­ња пре­ко на­бу­ја­ле ре­ке, из­гу­би­ла је ве­зу с ба­та­љо­ном. Ви­дев­ши да не­ма ни­ко­га из шта­ба че­те, Да­ни­ца је по­зва­ла бор­це с ко­ји­ма је оста­ла од­се­че­на на ју­риш и, за при­мер, пр­ва по­шла на не­при­ја­тељ­ски бун­кер ко­ји је с још јед­ним са­бор­цем уни­шти­ла и том при­ли­ком за­ро­би­ла ми­тра­љез.

Би­ла је но­си­лац Пар­ти­зан­ске спо­ме­ни­це 1941. и дру­гих ју­го­сло­вен­ских од­ли­ко­ва­ња, а Ор­де­ном на­род­ног хе­ро­ја је од­ли­ко­ва­на 1953. го­ди­не. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на јој је до­де­ље­на и ме­да­ља ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на „Се­дам­де­сет го­ди­на по­бе­де у Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­ту 1941–1945”. За жи­во­та је до­би­ла и сво­је­вр­сни спо­ме­ник за­хва­љу­ју­ћи 

Јо­ва­ну Ра­до­ва­но­ви­ћу, та­ко­ђе бор­цу, али и но­ви­на­ру и књи­жев­ни­ку, ко­ји је 2014. об­ја­вио ње­ну ро­ман­си­ра­ну би­о­гра­фи­ју „Ода­ње­но не­бо”. У тој књи­зи, овен­ча­ној пр­вом на­гра­дом Фон­да­ци­је „Дра­гој­ло Ду­дић”, Да­ни­ца о се­би го­во­ри ка­ко је на сва­ки на­чин хте­ла да у ра­ту не бу­де бол­ни­чар­ка не­го бо­рац од­но­сно, ка­ко је на­ве­ла, да „цр­ве­ни крст за­ме­ним за пу­шку”. 

„Ка­жу мо­ји дру­го­ви, са­бор­ци, да сам би­ла хра­бра. Је­сам, али сам по­не­кад би­ла и ку­ка­ви­ца. Пла­шим се во­де, пла­шим се обич­ног ми­ша. А кад је гр­ме­ло на Ибру – два пу­та сам пре­га­зи­ла ту бр­зу ре­ку и за ру­ке ву­кла по­је­ди­не љу­де пла­шљи­ве од во­де, као што сам и ја би­ла”, на­ве­ла је Да­ни­ца.

Пре­ма соп­стве­ном при­зна­њу, рас­пад Ју­го­сла­ви­је је до­жи­ве­ла као „слом сво­јих иде­а­ла”, по­то­ње ра­то­ве као „ка­та­кли­зму”, а укла­ња­ње пар­ти­зан­ских спо­ме­ни­ка и из­јед­на­ча­ва­ње чет­ни­ка с пар­ти­за­ни­ма као „те­шку мо­ру”. За­то је ње­на по­след­ња бор­ба, за сад још не­у­спе­шна, би­ло за­ла­га­ње да се Ти­то­ва ста­туа вра­ти на Трг пар­ти­за­на у Ужи­цу. О то­ме је пре три го­ди­не го­во­ри­ла у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”. 

Том при­ли­ком, Да­ни­ца је но­ви­на­ру на­шег ли­ста Ни­ко­ли Бе­ли­ћу ис­при­ча­ла да ни­кад ни­је пре­жа­ли­ла што про­бој Срем­ског фрон­та ни­је про­ве­ла у бор­би јер је прет­ход­но из бри­га­де пре­ко­ман­до­ва­на на слу­жбо­ва­ње у Цен­трал­ном ко­ми­те­ту у Бе­о­гра­ду. Чак је не­у­спе­шно по­ку­ша­ла да на сво­ју ру­ку на­пу­сти но­ву ду­жност ка­ко би се при­дру­жи­ла са­бор­ци­ма у срем­ској рав­ни­ци.

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, Да­ни­ца се зду­шно за­ла­га­ла за рав­но­прав­ност же­на и му­шка­ра­ца, ка­же за наш лист Јо­ван Ра­до­ва­но­вић. Та­ко је, као пред­сед­ни­ца Кон­фе­рен­ци­је за дру­штве­ни по­ло­жај же­на Ср­би­је, ини­ци­ра­ла об­ја­вљи­ва­ње мо­ну­мен­тал­не мо­но­гра­фи­је „Же­не Ср­би­је у НОП” на ви­ше од хи­ља­ду стра­на. Ова ис­так­ну­та хе­ро­и­на, на­во­ди Ра­до­ва­но­вић, ни­је има­ла по­том­ство, а по­сле ње­не смр­ти, у Ср­би­ји је остао жив још са­мо је­дан на­род­ни хе­рој – Пе­тар Ма­тић Ду­ле.


Коментари32
0ffac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesa D
..našim ratnicim i herojima rata neka je večna slava i hvala na zlatnoj slobodi što za veka nam dadoše..
Леон Давидович
Вечна слава жени хероју која се као млада девојка борила против мрачних сила фашизма. највећег зла које је снашло тадашњи свет и највећег зла које се и данас буди и опет нам прети.
Dusko Kljajic
Kad citam ove komentare obuzme me tuga i jad da Srbi jos nisu shvatili ko su bili komunisti.To je bila strana ideologija koja je imala jedini cilj srusiti slovenski duh,njihove monarhije,i crkvu.Ova jadna zena nije tome keiva sto se nasla u taboru proriv svoga naroda.Ona je bila tad mlada i neobrazovana.Svako je mogao nasesti na podvalu boljeg zivota.Komunisticki zapovednici su ubili vise neduzni srba nego nacisti tokom svog boravka u Srbiji.Ovo srbi morate shvatiti inace vas svako moze prevesti zedne preko vode...
Vidoje
E, Kljajicu i svi koji dele tvoje ideale, Ti ces da nam kazes ko su cetnici a ko partizani, Ti, englezi, amerikaanci, francuzi, nemci, tvrdite i tvrdicete da su partizani klali, palili kuce, streljali, surovali sa nemcima??!!!! Normalnom coveku je M U K A od takve konstatacije, licemerja da taj normalan covek ostaje bez, reci, komentara......Nisi ni Ti ni tvoji istomisljenici vredni utrosenog vremena i prostora, kriticna masa jos nije stvorena, nazalost velike vecine.
Препоручујем 13
replika
Koje licemerje ili ne znanje. Pa nije ona bila u taboru protiv svog naroda vec se sa narodom borila protiv tog tabora tj. Nemaca i domacih izdajnika. Ponovi lekciju - cista jedinica.
Препоручујем 39
Прикажи још одговора
Srboljub Petrovic
U crno zavili Srbiju crveni drugovi i drugarice. Ubijali ideoloske, klasne i licne neprijatelje. Komunjarska okupacija Srbije trajala je deset puta duze od nacisticke. Sa neuporedivo tezim posledicama, cije pogubne efekte osecamo i danas. No, dade Bog te se izbavismo od crvenog zla.
Boris
Znas li ti Milane kako je zavrsio vojvoda Bojovic? Moj Milane, ti sto nikad ne zaradise nista, ubise kao psa luticalicu najuglednijeg srpskog vojnika...
Препоручујем 27
milan ćurić
"Srboljube Petroviću"Znaš li možda kako su se srpske vlasti poneli prema Milunki Savić, heroini iz I Sv.rata, dobitnici najviših srpskih i francuskih vojih odlikovanja, a onda nije bilo komunista. Radila je kao čistačica, a penziju joj dali, kao ih ti nazivaš, komunjare. Možda je Milunka bila inspiracija heroju Danici Milosavljević? Obe heroine, obe Srpkinje, a ti taj prvi deo imena izbriši, ne priliči ti.
Препоручујем 44
Zvezdan Dimitrijevic
Slava joj, lično sam poznavao gospodju (drugaricu) i upoznat sa njenom hrabrošću tokom II svetskog rata i borbe protiv nemaca i domaćih izdajnika

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља