четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Банкари мере коме ће да дају зајам

Процењују се висина плате, укупна задуженост, бонитет фирме, а највиши дозвољени ниво кредитне задужености није прописан
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 03.03.2018. у 22:00
Минус у каси фирме значи препреку за одобравање зајма (Фото Ж. Јовановић)

Запослени у српским компанијама о фирмама у којима раде понекад много више сазнају од банкара него на месту где зарађују хлеб.

Просто, плата им стиже редовно, преко рођака и пријатеља су се у ПИО фонду обавестили да им послодавац уплаћује доприносе, а нису залудни да бистре финансијске извештаје о пословању на сајту Агенције за привредне регистре. 

Међутим, када банци поднесу захтев за кредит или неки други вид зајма, увере се да су банкари много темељнији у погледу финансијског стања фирме у којој раде. И да, рецимо, минус у каси фирме значи препреку за одобравање зајма. 

Да постоје „беле” и „црне” листе предузећа код порезника, на пример, одавно је познато, али оне и те како постоје и код банкара. То је посведочио и један високо позиционирани службеник једне банке на једном примеру: 

– Запосленима у „Железари Смедерево” нисмо одобравали кредите. Међутим, када је фабрику купио кинески инвеститор препреке да се њиховим радницима одобре зајмови су нестале, односно оне који код нас имају рачун пребацили смо с црне на белу листу.

У банкама потврђују да кредите одобравају обазриво и да узимају у обзир многе параметре – висину плате, укупну задуженост, финансијско стање предузећа… Иначе, код нас искључиво банка процењује кредитну способност дужника према својим критеријумима.

У Комерцијалној банци кажу да се руководи једнообразним приступом према свим клијентима. 

Још седам нових пресуда
Удружење потрошача „Ефектива” објавило је јуче седам нових првостепених пресуда у корист клијената који су тужили банке због неосноване наплате трошкова за обраду кредита, преноси Бета. Две пресуде је донео суд у Новом Саду, а пет суд у Сомбору, у којима се наводи да банка није имала право да наплати провизију за обраду кредита. 

– Банка има јасно дефинисане услове и критеријуме, које сваки клијент мора да испуни, како би могла бити донета позитивна одлука о одобрењу пласмана. Банка анализира и процењује бонитет сваког клијента понаособ при одобравању пласмана, испуњеност свих услова неопходних за одобрење, као и могућност да у току целог периода отплате сервисира своје обавезе, кажу у банци. У Рајфајзен банци кажу да се одлука о одобравању банкарских производа базира на финансијским показатељима појединачних компанија. У пословању, банка се придржава најважнијег интерног акта који регулише кредитне послове, а то је кредитна политика.  У Ерсте банци кажу да запослени било које компаније пролазе процес одобрења где се анализира способност и ризик. 

– Ерсте банка одлуке о одобравању кредита клијентима доноси у складу с начелом слободе уговарања, својом пословном политиком и унутрашњим актима – кажу у овој банци.  

У Народној банци (НБС) потврђују да код нас искључиво банка процењује кредитну способност дужника према својим критеријумима.

– Највиши дозвољени ниво кредитне задужености није прописан. Кредитну способност дужника физичких лица банка је дужна да цени на основу степена кредитне задужености дужника који се утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника. При томе се код одређивања редовних месечних прихода узимају у обзир сви месечни приходи, не само по основу плате или пензије. Под укупним месечним кредитним обавезама, подразумева се збир ових обавеза по кредитима и кредитним картицама, активираних јемстава по кредитима и обавеза из уговора о финансијском лизингу, с тим што банка у укупне месечне кредитне обавезе, у складу са својим актима, може укључити и друге обавезе овог лица. Сам поступак процене кредитне способности дужника, који банка уређује својим актима, може узимати у обзир вредност просечне потрошачке корпе, кажу у НБС.


Коментари1
8029f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Da,banka procenjuje kome ce dati kredit naravno iz sopstvenog interesa.Ovaj tekst hoce da nas uveri kako bankari sve rade po zakonu i prepremaju sve da bi klijentima naplatili trosak za obradu kredita,zbog sve većeg broja tuzbi protiv banaka.Gospodo bankari dokažite koji su to troskovi koje Vam ljudi plaćaju i sta je vasa protivčinidva za to sto ste naplatiti klijentima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља