субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Руски уметници обнављају живопис

Храм Успења Пресвете Богородице у Руском Селу пре 82 године осликао је руски емигрант Владимир Зелински
Аутор: Ј. Т. Цр­но­го­рац недеља, 04.03.2018. у 10:35
Унутрашњост храма (Фото Ј. Т. Цр­но­го­рац)

Ки­кин­да – Ве­ште ру­ке Ири­не и Алек­сан­дра Је­син­ског вра­ћа­ју ста­ри сјај уну­тра­шњо­сти Хра­ма Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ру­ском Се­лу. Овај брач­ни пар из Бо­ров­ска у Ру­си­ји ре­ста­у­ри­ра фре­ске ко­је је 1936. го­ди­не, са­мо го­ди­ну да­на на­кон из­град­ње хра­ма, осли­као њи­хов су­на­род­ник Вла­ди­мир Зе­лин­ски. Ири­ни и Алек­сан­дру је, ка­ко на­гла­ша­ва­ју, по­себ­на част да ожи­ве де­ло ко­је је ру­ски еми­грант сма­трао сво­јом жи­вот­ном ми­си­јом.  

– У ра­ду Вла­ди­ми­ра Зе­лин­ског осе­ћа се ту­га и не­сре­ћа због то­га што је на­пу­стио отаџ­би­ну и што се ни­ка­да ви­ше не­ће вра­ти­ти у род­ну зе­мљу – пре­нео нам је сво­је ути­ске ака­дем­ски сли­кар Алек­сан­дар Је­син­ски. Ње­го­ва су­пру­га Ири­на, исто­ри­чар умет­но­сти и те­о­лог, ка­же да су у Ру­ском Се­лу на­и­шли на то­плу до­бро­до­шли­цу ме­шта­на.

– Ово је, та­ко­ђе, на­чин да се под­се­ти­мо до­бро­во­ља­ца из Пр­вог свет­ског ра­та ко­ји су по­ди­гли ову цр­кву – при­ча Ири­на Је­син­ски.

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це из­гра­ђен је 1935. го­ди­не. На­кон што су се уче­сни­ци Ве­ли­ког ра­та на­се­ли­ли ов­де и из­гра­ди­ли сво­је ку­ће, по­че­ло је зи­да­ње пра­во­слав­ног хра­ма. Из­гра­ђен је за са­мо го­ди­ну да­на по про­јект­ном ре­ше­њу по­зна­тог но­во­сад­ског ар­хи­тек­те Ђор­ђа Та­ба­ко­ви­ћа. Осли­ка­ва­ње хра­ма за ру­ске еми­гран­те Вла­ди­ми­ра Зе­лин­ског и ње­го­ву су­пру­гу, учи­те­љи­цу Та­тја­ну, ко­ји су на се­вер Ба­на­та сти­гли по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је у Ру­си­ји, био је сво­је­вр­стан по­клон њи­хо­вом но­вом, срп­ском до­му. У сли­кар­ству Зе­лин­ског при­мет­ни су ути­ца­ји Ан­дре­ја Ру­бљо­ва и Уро­ша Пре­ди­ћа.

– Зе­лин­ски ни­је био шко­ло­ван сли­кар, па је мој за­да­так те­жи јер мо­рам да са­чу­вам ње­го­ву аутен­тич­ност, осе­тим шта је сли­као и шта је хтео да по­ру­чи, а да то сво­јим ра­дом не по­ни­штим – от­кри­ва ру­ски умет­ник. 

Про­то­на­ме­сник Сло­бо­дан Ди­вља­ков ка­же да је овај храм спој срп­ске и ру­ске умет­но­сти и ду­хов­но­сти. Иако је об­но­ва хра­ма по­че­ла пре осам го­ди­на, би­ло је не­из­ве­сно хо­ће ли се из­на­ћи нов­ца за ре­ста­у­ра­ци­ју фре­са­ка. А он­да је, ла­не, по­сред­ством ор­га­ни­за­ци­ја „Срп­ски код” и „На­ша Ср­би­ја”, цр­кву по­се­ти­ла де­ле­га­ци­ја из Ру­си­је са же­љом да по­мог­ну ње­ну об­но­ву. Ове ор­га­ни­за­ци­је успе­шно са­ра­ђу­ју са мо­сков­ским удру­же­њем „Дво­гла­ви орао” ко­је је по­кро­ви­тељ об­но­ве спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ван Ру­си­је. 

– Упра­во то спа­ја љу­де и ду­го по­сле из­град­ње хра­ма. То је по­ка­за­тељ да су нам пре­ци оста­ви­ли не­из­бри­сив траг – на­во­ди Ди­вља­ков. 

Ре­ста­у­ра­ци­ја фре­са­ка на ју­жној и се­вер­ној ап­си­ди је пр­ва фа­за, дру­га ко­ја ће по­че­ти у ју­ну, об­у­хва­ти­ће ико­не у ол­тар­ском де­лу и на ку­по­ли.


Коментари1
e5500
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Обнављањем храмова, обнављамо саме себе - веру, наду, љубав, душу, име, језик, своје постојање... Братска Русија и њени уметници свесрдно учествују у обнови српско-руске културне баштине, као вечног трага и сведочанства о братсву и љубави два једноверна народа, истога корена, сличног менталитета и језика... Живеће занавек Русија и Србија!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља