среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:16
46. ФЕСТ

Слобода је тамо где је мама

Желели смо да направимо филмску бајку – каже Коста Ристић, редитељ филма „Бандити у потрази за мамом”, добитник „Политикине” награде „Милутин Чолић”
Аутор: Мирјана Сретеновићсубота, 03.03.2018. у 22:00
Ко­ста Ри­стић (Фо­то Д. Ла­кић)

По­ли­ти­ки­на на­гра­да „Ми­лу­тин Чо­лић”, ко­ја но­си име по ду­го­го­ди­шњем кри­ти­ча­ру на­шег ли­ста и осни­ва­чу Фе­ста, при­па­ла је Ко­сти Ри­сти­ћу за филм „Бан­ди­ти у по­тра­зи за ма­мом”. Јед­но­гла­сну од­лу­ку до­нео је жи­ри у са­ста­ву: Го­ран Па­ска­ље­вић, ре­ди­тељ, Ду­брав­ка Ла­кић, филм­ски кри­ти­чар „По­ли­ти­ке” и Бо­јан Ву­ле­тић, ре­ди­тељ. 

– Мно­го ми је дра­га „По­ли­ти­ки­на” на­гра­да. „По­ли­ти­ка” се чи­та у мо­јој ку­ћи и ње­на уло­га је ва­жна у из­град­њи на­шег мо­дер­ног дру­штва. Та­ко­ђе, Фест је за ме­не увек био пра­зник у чи­је вре­ме сам тра­жио оправ­да­не из­о­стан­ке из шко­ле – ка­же за наш лист Ко­ста Ри­стић (1990, Кра­гу­је­вац).

Ње­го­ва со­ци­јал­на дра­ма о од­ра­ста­њу пра­ти тро­ји­цу бра­ће и се­стру из ром­ске по­ро­ди­це Га­рип (Кри­сти­јан, Емран, Еди и Су­ни­та), ко­ји због ком­пли­ко­ва­них по­ро­дич­них од­но­са жи­ве том­со­је­ров­ским де­тињ­ством; бе­же из шко­ле и жи­ве на ули­ца­ма и за­би­ти­ма Бе­о­гра­да. Ка­да упад­ну у ло­ше дру­штво, де­ве­то­го­ди­шњи Кри­сти­јан би­ва при­мо­ран да тра­жи мај­ку ко­ја их је оста­ви­ла, не би ли бра­ћу и се­стру из­вео из До­ма...

– То уса­мље­но де­те је у по­тра­зи за љу­ба­вљу, за сво­јим ме­стом под сун­цем, а све то сим­бо­ли­зу­је ма­ма. Љу­бав је где је ма­ма, сло­бо­да је на кра­ју та­мо где је ма­ма. Упо­знао сам Кри­сти­ја­на у књи­жа­ри „Ба­ра­ба” на Дор­ћо­лу, где се он мо­тао и по­че­ли смо да се дру­жи­мо, а да­нас се сви мо­ји дру­га­ри дру­же са њим. Он и ње­го­ва бра­ћа иду у шко­лу и има­ју сво­ју ку­ћу. Ипак, због не­ких си­ту­а­ци­ја скли­зну на мар­ги­ну дру­штва. При­ка­за­ли смо узрок ко­ји мо­же да пре­ра­сте у про­блем, али не мо­ра, у за­ви­сно­сти од то­га ка­ко ће дру­штво да ре­а­гу­је, по­себ­но кад се ви­ди ко­ли­ко су то див­на и та­лен­то­ва­на де­ца – ка­же Ко­ста Ри­стић, до­да­ју­ћи да су „ин­ве­сти­то­ри” сру­ши­ли њи­хо­ву ку­ћи­цу на Дор­ћо­лу и да ју­на­ци фил­ма да­нас жи­ве у кон­теј­не­ру без стру­је и во­де.

– Филм ни­је до­ку­мен­тар­ни да би­смо мо­гли да до­ба­ци­мо ма­ло да­ље, да би­смо оти­шли у бај­ку а не са­мо да кон­ста­ту­је­мо ста­ње. Дру­жи­ли смо се са овом по­ро­ди­цом це­ло ле­то, игра­ли са њи­ма фуд­бал, ку­па­ли на Са­ви. Од­јед­ном се њи­хо­ва ма­ма по­ја­ви­ла и од­ве­ла их на Ко­со­ву код бра­та на свад­бу. По­сле два да­на Кри­сти­јан ме је по­звао и ре­као да су оста­ли без па­ра и пи­тао да до­ђем по њих. То сам и учи­нио. Ми зна­мо и озбиљ­но да при­ча­мо и да иза­ђе­мо уве­че. Пра­тим њи­хо­ву си­ту­а­ци­ју. Тре­ба да се шко­лу­ју и раз­ви­ја­ју. Мо­ра­ју да бу­ду не­за­ви­сни. Не­што смо и жр­тво­ва­ли у фил­му, мо­жда не­ку атрак­тив­ност да би искра ко­ју има­ју оста­ла ка­ква је­сте – ка­же Ко­ста Ри­стић.  

У фил­му, до­да­је, има са­мо јед­на сце­на ко­ја се ба­ви ром­ским на­чи­ном жи­во­та. „Тре­ти­ра­ли смо их као обич­ну, си­ро­ма­шну де­цу. Нај­дра­же ми је кад ми љу­ди ка­жу да их је филм под­се­тио на де­тињ­ство. Ме­ни баш то не­до­ста­је: игра­ње фуд­ба­ла иза згра­де, аван­ту­ре, упа­да­ње у про­бле­ме. Ре­као ми је друг: Па они су као ја! Хтео сам да ис­при­чам и не­ку сво­ју при­чу”, ка­же ре­ди­тељ.

Наш са­го­вор­ник је сво­је­вре­ме­но пи­сао о при­ва­ти­за­ци­ји Ава­ла фил­ма и уче­ство­вао у од­бра­ни би­о­ско­па „Зве­зда”. Ка­же да смо кроз исто­ри­ју по­ка­за­ли да мо­же­мо мно­го да ура­ди­мо и не­ве­ро­ват­но му је да сад не мо­же­мо ви­ше кад има­мо бо­ље тех­нич­ке мо­гућ­но­сти. „Не­мо­гу­ће је да су на­ши пре­ци с крам­пом и при­ми­тив­ним ком­бај­ном мо­гли ви­ше од нас, ка­да ми све то мо­же­мо 20 пу­та бр­же. Са­мо је ствар у раз­је­ди­ње­но­сти”, сма­тра Ри­стић. 

Го­во­ре­ћи о са­да­шњој си­ту­а­ци­ји у ки­не­ма­то­гра­фи­ји, ка­же: „Не бих да се жа­лим, Филм­ски цен­тар ра­ди пу­ном па­ром. Све је бо­љи сва­ке го­ди­не и све је ви­ше нов­ца за фил­мо­ве. Ва­жни­је је да ја­ча­мо удру­же­ња, филм­ску за­јед­ни­цу, да пра­ви­мо но­ва те­ла за ди­стри­бу­ци­ју фил­мо­ва. Умет­ни­ци ко­ји су ство­ри­ли ки­не­ма­то­гра­фи­ју учи­ни­ли су то уз ен­ту­зи­ја­зам. Мо­же­мо да ку­ка­мо, али то је ви­ше до­сад­но. Хај­де да се удру­же­ња не ба­ве са­мо со­ци­јал­ним пи­та­њи­ма, не­го да има­ју ре­пре­зен­та­тив­ност и у сво­јим ста­во­ви­ма”. 

У свет умет­но­сти Ко­ста је ушао за­хва­љу­ју­ћи де­ди Ми­ро­сла­ву Ми­ки Ри­сти­ћу, књи­жев­ни­ку, управ­ни­ку и ре­ди­те­љу по­зо­ри­шта у Ја­го­ди­ни. 

– Де­да је као 19- го­ди­шњак био на Го­лом ото­ку. Та­мо је са дру­гим за­ро­бље­ни­ци­ма играо у по­зо­ри­шним пред­ста­ва­ма. Ка­да је иза­шао, ди­пло­ми­рао је књи­жев­ност. На­пи­сао је књи­гу „Го­ли” (На­род­на књи­га), о ото­ку ко­ји је био тра­ге­ди­ја и за оне ко­ји су ухап­ше­ни и за оне ко­ји су хап­си­ли... Де­да је хтео да идем на ауди­ци­ју у драм­ску сек­ци­ју, а ка­ко сам се ба­вио ко­шар­ком и ма­те­ма­ти­ком (ка­сни­је и у Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји), ни­сам хтео да идем на ауди­ци­ју, јер сам имао тре­нинг. Де­да и ма­ма су по­сла­ли дру­га­ри­цу да ме из­ву­че са тре­нин­га и та­ко сам за­вр­шио у драм­ском сту­ди­ју. Та­ко је све по­че­ло и да­нас је филм мој из­бор – ка­же Ри­стић, чи­ји де­би­тант­ски филм уско­ро иде на деч­је фе­сти­ва­ле у Че­шкој и Ита­ли­ји. „Оче­ку­ју нас и дру­ги фе­сти­ва­ли, ра­ди­мо у том сми­слу стра­те­ги­ју са Филм­ским цен­тром Ср­би­је.”


Коментари0
b5432
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља