недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:28

Килограм и по злата у теглама ајвара

У претходне три године у Србији заплењено више од 40 килограма овог племенитог метала
Аутор: Александар Бојовићнедеља, 04.03.2018. у 08:30
(Фото А. Васиљевић)

Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који са таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. У прилог овоме говоре и подаци које смо сазнали у Управи царина: у претходне три године у Србији је заплењено више од 40 килограма овог племенитог метала.

Злато се на црном тржишту веома добро котира и у земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга, па и Јапана. Према искуствима наших цариника за илегалне токове златног накита више не постоје јасно дефинисани путеви. Прошле године је, на пример, на граничном прелазу Градина откривено више непријављеног злата на излазу него на улазу у земљу. Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита – од уобичајеног до луксузних комада опточених драгим камењем.

Кријумчари су маштовити.

Златни накит је откриван у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу. На Градини је пре неколико година кријумчар сакрио килограм и по златног накита у тегле ајвара.

„Често се дешава да наши службеници у личном пртљагу проналазе злато које путници не пријављују, јер сматрају да је реч о личном накиту. Личним накитом сматра се оно што се носи на себи, међутим aко путник око врата стави килограм златних огрлица или у торбицу која му виси око врата, може одмах да рачуна да то код цариника неће проћи као лични накит”, каже наш саговорник из царине.

Пре месец дана цариници су на Градини испразнили препуни гепек „шевролета”, након чега су у фабричкој шупљини за алат нашли златан накит у вредности од око пола милиона динара. Док су цариници мирно радили свој посао, путници су све време викали, бацали своје ствари и протестовали због прегледа аутомобила и пртљага. У Управи царина наводе да их често питају шта се дешава са накитом који заплене.

„Уколико суд тако одлучи, злато завршава на лицитацијама на којима могу да учествују само фирме регистроване за такву делатност, односно златари и јувелири, а до тог тренутка драгоцености се чувају у царинским сефовима. Новац од продаје злата и златног накита директно се слива у државни буџет”, објашњавају за наш лист у царини.

На граничном прелазу Прешево цариници су пре две године из шупљина једног аутомобила извадили више од 14 килограма златног накита и око 100.000 евра. Македонац, који је путовао сам, рекао је да нема ништа да пријави, али га је цариник упутио на преглед мобилним скенером. Анализом снимка уочене су неправилности око мењача. Када је исечен алуминијумски лим око ауспуха, видело се да је возило преправљано ради кријумчарења и већ су се назирали први пакетићи злата. Даљом демонтажом радници су извадили 47 пакета злата тежине 14,5 килограма, међу којима је било сакривено и 99.000 евра у апоенима од по 500 евра.

У царини кажу да када се открије неки овакав случај на истражним органима је да утврде коме или чему је вредност злата заправо требало да послужи. Неретко ти прекршаји само указују на преливање новца у неке друге криминалне токове.


Коментари6
e5edf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Станић
Није ми јасно откада је приватна имовина нелегална?
Dusan T
Sve se menja, samo hajduci i drumski razbojnici u Srbiji ostaju.
zoran
pa ako je to izjavio zvanicnik NBS,onda je majka rodila budalu.cela evropa pociva na investicvionom zlatu i to bez poreza i bez poreza na dobit.mozete ga kupii koliko hocete odnosno koliko imate novca.eee drugo je pitanje porekla novca.
Ljupca65
Sve otimamo sto dodje u srbiju
Miki Krstić
Nema ovde ničeg vrednog hvale.Ti tzv. "krijmučari" su Turci i Arapi koji rade u EU i koji nose zlatne predmete kako bi izvršili tradicionalno darivanje članova porodice koji su ostali u matičnim zemljama.Onda nalete na Srbiju ne znajući da se ovde reguliše promet zlatom još na bazi komunističkih zakona iz 50-tih godina i nastradaju.Šta reći,Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja nije regulisala pitanje prometa investicionog zlata i njegovo oslobadjanje od PDV-a.Skoro je jedan od čelnika NBS na to pitanje odgovorio da će oni maksimalno odlagati to pitanje i da i kada budu morali da donesu te propise da će zaobilaznim načinom izvrdati zakone EU i uvesti porez.Razlog je bizaran - plaše se da bi u tom slučaju ljudi u značajnom broju zamenili devize za zlato i urnisali državne devizne rezerve.To što se devize gradjana ne mogu račuinati u devizne rezerve države nema veze,oni se drže još starih propisa gde su naše devize prvo njihove,pa tek naše.Dobro znamo gde je to odvelo.
Ivan
Zlato i nakit koje ulazi u EU a poreklom je sa Bliskog Istoka takodje sluzi za finansiranje terorizma. Na vrat se stavi ogrlica placena 20.000 evra kupljena u nekom gradu prepunom juvelirnica na obali Persijskog zaliva i onda se ta ista ogrlica proda u EU po 12-15.000 a pare zavrse u nekoj od teroristickih celija . Novcani tokovi se pomno prate tako da je ovaj stari nacin transfera vrednosti sa Istoka na Zapad omiljen kod terorista.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља