недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
46. ФЕСТ

Потрага за достојанством у животу

Са Миладом Аламијем о победничком филму „Шармер” у којем отвара и питања раса, класа и права на равноправну борбу за бољи живот
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 04.03.2018. у 22:00
Ми­лад Ала­ми, по­бед­ник 46. Фе­ста (Фо­то Д. Ла­кић)

Љу­ди се пла­ше оно­га што је стра­но и што не раз­у­ме­ју и овај страх од не­по­зна­тог је не­што са чим смо се игра­ли при­ли­ком пи­са­ња сце­на­ри­ја – из­ја­вио је још је­се­нас за „По­ли­ти­ку” дан­ски ре­ди­тељ иран­ског по­ре­кла Ми­лад Ала­ми, ко­ји је за­јед­но са Ин­ге­борг Топ­се на­пи­сао при­чу по­бед­нич­ког фил­ма „Шар­мер”.

Овим фил­мом Ала­ми је као ре­ди­тељ де­би­то­вао у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма (ина­че је аутор не­ко­ли­ко на­гра­ђи­ва­них крат­ких  и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва), на­мет­нув­ши се ин­тер­на­ци­о­нал­ној филм­ској сце­ни на 65. Сан Се­ба­сти­јан фе­сти­ва­лу ода­кле је, за­хва­љу­ју­ћи на­гра­ди Фе­де­о­ре, и сти­гла пре­по­ру­ка за Глав­ни так­ми­чар­ски про­грам 46. Фе­ста, чи­ји је и по­бед­ник. Ала­ми­јев „Шар­мер” осво­јио је на­гра­ду „Бе­о­град­ски по­бед­ник” за нај­бо­љи филм и на­гра­ду за нај­бо­љи сце­на­рио пре­ма од­лу­ци жи­ри­ја ко­јим је пред­се­да­вао Мил­чо Ман­чев­ски, пре­по­знав­ши је овај филм кроз „увер­љи­ву при­чу и сло­же­ног глав­ног ли­ка хар­мо­ни­зо­вао све аспек­те филм­ске есте­ти­ке” и да ње­гов сце­на­рио од­ли­ку­ју „увер­љи­ве си­ту­а­ци­је, нео­че­ки­ва­ни пре­о­кре­ти и пре­ци­зно из­ра­же­на пси­хо­ло­ги­ја глав­ног ли­ка”.

Ми­лад Ала­ми, ко­ји је са шест го­ди­на као ими­грант сти­гао у Швед­ску да би ка­сни­је за­вр­шио филм­ску ака­де­ми­ју у Дан­ској, гле­да­о­ци­ма је по­ну­дио уз­бу­дљи­ву и ин­тен­зив­ну пси­хо­ло­шку дра­му о мла­дом Иран­цу Есма­и­лу, ко­ји очај­ни­чи по­ку­ша­ва да оства­ри љу­бав­не ве­зе са Дан­ки­ња­ма, за­рад оси­гу­ра­ва­ња бо­ра­ви­шне ви­зе и спре­ча­ва­ња де­пор­та­ци­је. Овај драм­ски оквир Ала­ми ко­ри­сти за отва­ра­ње те­ма ра­са, кла­са и пра­ва на бор­бу за бо­љи жи­вот, али и за су­че­ља­ва­ње два раз­ли­чи­та кул­ту­ро­ло­шка под­не­бља. Упра­во кроз ин­те­ли­гент­но во­ђе­ну сту­ди­ју кул­ту­ро­ло­шких раз­ли­чи­то­сти и по­ро­дич­них вред­но­сти, при­ка­зао је ви­ше оно што љу­де спа­ја не­го раз­два­ја и та­ко дао свеж по­глед на је­дан од нај­ве­ћих иза­зо­ва у да­на­шњој Евро­пи – на ак­ту­ел­ну ми­грант­ску кри­зу.

– На­ша при­ча је­сте ве­о­ма дра­ма­тич­на, али је ис­при­ча­на дру­га­чи­је од кла­сич­не при­че о ими­грант­ском бе­жа­њу од ре­пре­си­је. Мо­же се чак ре­ћи да дра­ма­тич­ност ра­сте са све ве­ћим упо­зна­ва­њем глав­ног ли­ка, ње­го­ве сло­же­но­сти и ње­го­вих ма­на. Ка­ко пред­ра­су­де све ви­ше па­да­ју у во­ду та­ко све ви­ше гле­да­лац мо­же да се ве­же за лик Ар­да­ле­на Есма­и­ли­ја, ко­ји је осо­ба ко­ја тра­га за до­сто­јан­ством у жи­во­ту – ре­као је у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” Ми­лад Ала­ми.

 Од­го­ва­ра­ју­ћи та­да и на пи­та­ње ка­ко ка­ко скан­ди­нав­ске зе­мље у ко­ји­ма жи­ви, ре­а­гу­ју на ти­ши­ну ко­ја нај­че­шће пра­ти фил­мо­ве о ими­гран­ти­ма  Ала­ми је од­го­во­рио:

– Ми­слим да не мо­же­мо го­во­ри­ти о скан­ди­нав­ским зе­мља­ма као це­ли­ни, јер се си­ту­а­ци­ја раз­ли­ку­је од де­ла до де­ла по­је­ди­не зе­мље. Ја сам у Швед­ску до­шао као де­те, од­ра­стао на крај­њем се­ве­ру и осе­ћао сам се при­хва­ће­ним. По­не­кад при­хва­та­ње до­ла­зи са це­ном. Мно­ги љу­ди ко­ји су на­пу­сти­ли сво­ју до­мо­ви­ну те­шко се укла­па­ју у но­ву сре­ди­ну, што  ни­је био мој слу­чај, али што сам ста­ри­ји ви­ше се освр­ћем на сво­ју исто­ри­ју и кул­ту­ру зе­мље ко­ју сам оста­вио. Ви­ше се освр­ћем на тај аспект са­мог се­бе ко­ји је ду­бо­ко за­ко­пан...

 При­ма­ју­ћи глав­ну на­гра­ду на 46. Фе­сту Ми­лад Ала­ми ни­је крио сре­ћу. Ва­жан је, ка­ко ка­же, ово за ње­га под­сти­цај. У раз­го­во­ру са њим до­зна­јем да би ве­о­ма во­лео ка­да би ње­гов „Шар­мер” до­био и срп­ског ди­стри­бу­те­ра ка­ко би филм и у Ср­би­ји имао свој ре­дов­ни би­о­скоп­ски жи­вот. Ако се то не де­си, Ми­лад ка­же да би му би­ло ве­о­ма жао, јер се и лич­но уве­рио да срп­ска пу­бли­ка во­ли и од­лич­но раз­у­ме ње­гов филм...

По­част Не­ди Ар­не­рић и Ка­ре­ну Шах­на­за­ро­ву

У ве­че­ри до­де­ле на­гра­да нај­бо­љим ино­стра­ним фил­мо­ви­ма на Фе­сту, на­шој филм­ској, по­зо­ри­шној и те­ле­ви­зиј­ској глу­ми­ци Не­ди Ар­не­рић уру­чен је спе­ци­јал­ни бе­о­град­ски По­бед­ник за из­у­зе­тан до­при­нос филм­ској умет­но­сти. Умет­ни­ца је уз за­хвал­ност на­гра­ду про­ко­мен­та­ри­са­ла ре­чи­ма: „Не осе­ћам се по­бед­ни­ком јер ми се чи­ни да ја сво­ју жи­вот­ну и про­фе­си­о­нал­ну тр­ку још ни­сам ис­тр­ча­ла. У не­че­му сам ипак по­бед­ник – као глу­ми­ца тра­јем у кон­ти­ну­и­те­ту ви­ше од 50 го­ди­на...”.

  Уз гром­ки апла­уз пу­бли­ке и ру­ском ре­ди­те­љу Ка­ре­ну Шах­на­за­ро­ву уру­чен је по­ча­сни „По­бед­ник”, и то за све­у­куп­ну ка­ри­је­ру. Из­ја­вив­ши да је по­ча­ство­ван на­гра­дом јер га за Фест и Бе­о­град ве­же мно­го то­га, Шах­на­за­ров се пре све­га за­хва­лио пу­бли­ци по­ру­чив­ши: „Ми фил­мо­ве пра­ви­мо за вас и ако не­ко ка­же да сни­ма фил­мо­ве из дру­гих раз­ло­га и за сво­је уске кру­го­ве, знај­те да то ни­је исти­на...”.


Коментари1
f8a6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
FEST možda nema glamur HOLIWOODA ali ima dušu onu lepu humanu dimenziju kojim mali filmovi skromne produkcije i BEZ velikih glumačkih zvezda nalaze svoj put do ljudskog srca. Umetnost je duboko humana a umetnici poput sveštenika propovedaju ideologiju ljubavi i ljudskog u nama i svetu upravo ono što specijalni efekti HOLIWWODSKIH filmova nemaju DUŠU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља