уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

„Праведни” Матија чека да се отопи снег

Процедура за постављање је завршена, споменик угарском краљу Корвину већ изливен, те се чека само да време дозволи да почну радови на подизању готово три метра високог обележја
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 05.03.2018. у 21:45
(Фото А. Исаков)

Суботица – Угарски краљ Матија Корвин чека да се отопи снег и отопли, како би с висине могао да надгледа улицу која носи његово име. Процедура око постављања споменика је завршена, краљ Матија је већ добио бронзано одличје над којим се управо ради завршна обрада, те је само питање тренутка када ће испред ограде на броју осам бити подигнут споменик.

Матија Корвин стајаће на постаменту од око пола метра, док је сам споменик висине близу 2,5 метара, те је јасно да ће то бити упечатљиво обележје. Споменик је израдио вајар аматер Фрањо Мачковић, и управо је завршено његово изливање у приватној ливници. Са радом Фрање Мачковића медији су се срели прошлог лета када је волонтерски на простору мини Југославије направио споменик Јосипу Брозу Титу, такође у пуној величини.

На постаменту споменика писаће „Matthias Rex (1458–1490), а са бочне стране биће постављена плоча са текстом „Споменик Матији Корвину је поставио 2018. године Лајош Чакањ уз сагласност града Суботице”, и то на ћирилици, на језицима који су у службеној употреби у граду, што значи на мађарском и на хрватском, те на енглеском језику.

Матија Корвин улицу у центру Суботице добио је пре деценију и по када је одатле „отерао” Енгелса, али по инерцији у свакодневном говору ова улица се међу грађанима још зове „енгелсова”. Улица ужива и заштиту као амбијентална целина, али је и добро знају сви који воле ноћне изласке јер се у њој нижу кафићи и ресторани, између осталог неколико њих управо у власништву Лајоша Чакања, који слови за најбогатијег Суботичанина, бар када је реч о некретнинама које поседује у граду. Ово је први пут да се његово име јавно појављује као градског ктитора. У граду се спекулише да је процедура око постављања споменика убрзана због очекиваног доласка мађарског премијера Виктора Орбана, пре парламентарних избора у Мађарској 8. априла.

Повод за постављање споменика образложен је као жеља да се обележи 560. годишњица од крунисања Матије Корвина. У тренутку ступања на престо имао је 14 година, међутим по свему што је потом чинио, мађарска историја ставља га раме уз раме са Сент Иштваном (Светим Стефаном) који је пре више од хиљаду година утемељио мађарску државу и увео је у хришћанство. Један од највећих мађарских краљева Матија Корвин, био је син Јаноша Хуњадија, то је онај Сибињанин Јанко кога и српски народ познаје из јуначких песама, рођен је у Клужу у Румунији 1443. године, а умро је у Бечу, 1490. године. Током владавине исказао се као државник који је водио рачуна и о својој држави, али и поданицима који су му наденули име Матија Праведни.

Заједно са српском властелом ратовао је против Турака, и Србима зато давао одређене повластице. Ради одбране својих граница обновио је српску деспотовину на подручју Срема, а код папе Сикста Четвртог, испословао толерантан однос према православцима. Увео је стајаћу војску коју су са по трећином чинили Срби, Чеси и Мађари. У једном тренутку краљ Матија био је властелин и простора на којем се налази Суботица. Матија Корвин остао је упамћен и као краљ који је волео уметност, у Пешти је формирао библиотеку „Корвину” са шест хиљада свезака, а његов двор био је један од центара европске ренесансе. Ипак, мало је вероватно да су иницијатори подизања споменика, јер иницијативу Лајоша Чакања пригрлио је СВМ, а подржао и СНС, имали на уму његову улогу реформатора и просветитеља.


Коментари9
7666b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran
Koliko neznanja i zlobe u komentarima Srba! Neko napisa da su ga zvali Kurvin!! Znate li da je Korvin = Vranac? Teritorija Vojvodine do 1918. nikada nije ni bila srpska, a ono kratko vreme despotovine se i ne uzima u obzir. Malo obrazovanja i znanja nije na odmet.
Срђан Сд
Лепо је постављати споменике људи који имају неко значење за град. Ја сам из Смедерева и податак који је невероватан је да ми у Смедереву немамо споменик деспоту Ђурђу Бранковићу који је направио овај град, столовао у њему и учинио га престоним. Занемаривање сопствене културе! Велики пех, велики...
Dino Cekic
Smena 8. Nisam znao da u Skoplju postoji spomenik Cara Dusana. Znaci Makedonci su ipak nas prijateljski narod, i nebi trebalo po nasim novinama da se bacaju dva i kamenje po njima ,kako su oni "antisrbi", glupo snase strane.
Smena 8
Meni je ovo u redu, jedino mi nije jasno zasto nije raspisan konkurs za izbor vajarskog resenja vec je stvar prepustena vajaru amateru (ne umanjujuci vrednost njegovog umeca). Ako u Skoplju postoji spomenik Caru Dusanu, ne vidim zasto u Subotici ne bi bio spomenik Matiji Korvinu. Mislim da bi Evropa trebala tako da funkcionise. Inace, ako je to od nekog znacaja, smatram sebe srpskim nacionalistom.
Драган
Ево да ти појасним зашто није исто споменик Цару Душану Силном у Скопљу и Матији Корвину у Суботици. Скопље је било, неко време, Душанова престоница, Суботица никада није била Корвинова престоница, нити било ког другог угарског краља. Матија Корвин је био Србин, а Срби су га звали Маћаш Курвин, јер се помађарио.
Препоручујем 13
Катарина Крстић
Не разумем шта биста страног краља ради на српској земљи? Какав је то нови камен међаш, чудо да га нису померили јужније? Није било довољно дизање споменика нацистима и завојевачима од пре 20. века, па се сад нечијим краљевима дижу споменици? Зна ли ико од тих одговорних шта је то суверенитет и фигуре станих суверена тамо где им место није. Ко то поново потеже за српским суверенитетом? Када ће споменик Краљу Петру Ослободиоцу бити подигнут у Сегедину? Јер, ако га Париз има, зашто не и Чонград, Ђала или Сегедин?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља