недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:48
ИНТЕРВЈУ: МИОДРАГ КОСТИЋ, председник „МК групе”

Хоћу да купим део „Агрокора”

Радије ћемо се определити за банкарски сектор у Словенији или хотелијерство у Црној Гори и регији, него за инвестицију у ПКБ, каже наш саговорник
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 06.03.2018. у 22:00
Миодраг Костић (Фото Танјуг)

„МК група” је заинтересована за куповину оних „Агрокорових” фирми које се баве областима у којима имамо дугогодишње искуство, а то се пре свега односи на пољопривредну производњу и прераду. Конкретни кораци зависе од понуде и од тока самог процеса продаје. Немамо амбиције да купујемо „Агрокор” у целости, већ само оне делове који ће допринети јачању конкурентности наше компаније на европском и регионалном тржишту. Наравно, битан фактор да до куповине и дође јесте одговарајућа цена, каже за „Политику” Миодраг Костић, председник „МК групе”.

Да ли сте и даље заинтересовани за куповину ПКБ-а?

У овом моменту је опало наше интересовање за куповину додатног пољопривредног земљишта. Тако гледано, ПКБ нам је мање интересантан него раније. Обрађујемо више од 30.000 хектара и настојимо да повећамо ефикасност приноса постојећих парцела које имамо. Када је реч о новим инвестицијама, радије ћемо се определити за банкарски сектор у Словенији или хотелијерство у Црној Гори и регији, него за инвестицију у ПКБ.

Да ли то значи да се тежиште вашег пословања шири на регион и за које сте компаније из бивших југословенских република заинтересовани?

Присутни смо у Словенији, Хрватској и Црној Гори. У Словенији смо инвестирали око 50 милиона евра. Крајем 2015. године преузели смо луксузни хотел „Кемпински палас Порторож”. Поседујемо већински удео власништва у Аеродрому „Порторож”, а АИК банка поседује 20 одсто акција Горењске банке. У Хрватској смо уложили око 60 милиона евра у аквизицију хотелског комплекса „Скипер ризорт”. У Црној Гори поседујемо Никшићки млин и млин у Спужу, а заједно са „Стратекс групом” поседујемо 30,46 одсто ХТП „Будванска ривијера”. Вредност инвестиција у Црној Гори износи око 50 милиона евра. У будућем периоду планирамо да и даље ширимо пословање у овим земљама. Наше области интересовања и даље су пољопривреда, са посебним акцентом на прерадне капацитете у пољопривреди, банкарство и туризам, који је у константном порасту, имајући у виду пораст броја туриста који дају предност одмору на Јадранском приморју у односу на северну Африку и Турску.

На „Копаоник бизнис форуму” се прича о дигитализацији пољопривреде. Колико је то реално у тренутку када ми и даље субвенционишемо куповину трактора?

Дигитализација је неминовност и светске компаније већ увелико иду у овом правцу. Подразумева се да ће то бити случај и са домаћим. Будући да су улагања у дигитализацију велика, битно је одредити однос цене и профита који ће она донети.

„МК група” кренула је са дигитализацијом пословања још пре три године, под радним називом „Уберизација ’МК групе’”.

Државне финансије су стабилне. Како према вашем мишљењу поспешити привредни раст?

Да ли је дуг 60 или 80 одсто БДП-а мање је битно у односу на циљ тог задуживања. Није исто да ли се држава задужује да би повећала плате и пензије или због инвестиција у инфраструктуру. Уколико држава улаже у изградњу инфраструктуре, која ће повећати конкурентност српске привреде, допринети расту запослености и БДП-а, онда је оправдано да задуженост буде и већа од нивоа о којима причамо.

Представници ММФ-а инсистирају на јачању приватног сектора, а Линда ван Гелдер, директорка Светске банке, скреће пажњу да је ниво инвестиција мањи од нивоа субвенција...

Пореска управа редовно објављује спискове пореских дужника, али истовремено не даје податак ко су највеће платише. Неопходно је да држава уради озбиљну анализу и сагледа које компаније плаћају највећи порез и највише издвајају за социјално и пензионо. Тиме би могла да предвиди које мере треба предузети да би те компаније брже расле и напредовале, а да државне и приватне фирме, које годинама не измирују своје обавезе, санкционише.

Када на Западу дајете субвенције сагледавате додату вредност тога што субвенционишете. Тамо, на пример, сваки пољопривредни произвођач може да добије по 450 евра, ако генерише додату вредност од 1.000 евра. Наравно да то важи и за друге секторе. Ниво субвенција треба прилагодити сектору и броју људи који је у тој области запослен. Одличан пример за то је туризам, где су пожељне субвенције државе како би се смањила незапосленост. То је област која запошљава већи број људи, а у којој посао могу да нађу и они који су мање образовани и генерално им је теже да се запосле.


Коментари7
dd4d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

karijera
cudno je da pojedinci po svaku cenu uspesnu karijeru zele da zavrse u BANKROTU
Ivo Mušić
Što je bilo naše sada je njihovo.
Miroslav M.
Ako mislite na tajkune onda ste apsolutno u pravu.
Препоручујем 7
Trifun
Радије ћемо се определити за банкарски сектор у Словенији или хотелијерство у Црној Гори и регији, него за инвестицију у ПКБ...Kostic je kapital stekao za vreme dosmanlijske pljackaske privatizacije,kupujuci secerane za 1 evro i svercujuci u EU secer od trske iz J.Amerike.Srbija je zbog tog Kosticevog sverca,svojevremeno pretrpela ogromne materijalne stete,ali i medjunarodni ugled,jer je EU takvo ponasanje sankcionisala ukidanjem kvote za izvoz secera iz Srbije.Kostic je u tom poslu stekao veliku materijalnu dobit i nikad nije odgovarao za to delo pred sudom u Srbiji niti mu je ta nelegalno stecena dobit oduzeta..I sad taj kapital,nezakonito stecen u Srbiji, nece da ulaze u Srbiju,nego ce u Sloveniju i Crnu Goru!!!
Jeremija
Biće jednog dana kao Todoriću: Partija dala, partija uzela.
Препоручујем 15
slavica
Mozes da kupis na pijaci jaja na komad,a firmu ces morati celu a ne kako tebi odgovara. Dosta si dzabaline dobio od ove drzave,dosta je. Plati pa radi sta hoces.
Мирослав
Је л' то што неће да улаже у домаће и овдашње разлог да клијенти бивше Алфа банке, коју је купила његова АИК банка, 3,5 месеци након укидања још нису добили платне и чековне картице и не могу да плаћају безготовински?! Принуђени су да дижу паре на шалтеру јер не могу да користе ни банкомате​. Да ли би у Словенији могао тако бахато да се понаша, кад већ хоће да купи словеначку банку? Чисто сумњам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља