субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50
Копаоник бизнис форум

Већински пакет РТБ-а „Бор” за 350 милиона долара

Држава ће понудити стратешком партнеру РТБ „Бор” већински пакет, најавио је јуче Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 06.03.2018. у 22:00
Нова борска топионица испуњава високе еколошке стандарде (Фото Танјуг)

На следећем „Копаоник бизнис форуму” РТБ „Бор” највероватније неће бити тема панела о реформи државних предузећа, који се из године у годину понавља, будући да ће рударско-топионичарски басен ове године бити приватизован.

Држава ће стратешком партнеру РТБ „Бор” понудити већински пакет, најавио је јуче Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде на панелу посвећеном реструктурирању државних предузећа.

Он сматра да ће приватизација бити успешна као и приватизација „Железаре Смедерево” и да ће бити предвиђена докапитализација од око 350 милиона долара, те да ће држава у складу са законом три године пратити ту инвестицију. Према његовим речима, то је најбоље решење за РТБ и подсетио да је држава раније „опростила 1,1 милијарду евра историјских обавеза које су нагомилаване у том предузећу још из времена СФРЈ”.

Наводећи „Железару” као пример успешне приватизације, подсетио је да је држава за смедеревску челичану раније издвајала око 110 милиона евра сваке године за покривање губитака, док сада позитивно послује.

Навео је да је физичка производња у „Железари” повећана за 44 одсто, као и приход од продаје за 77 одсто. „Добар део је и од раста цене челика, а и инвестиције су за скоро пет пута повећане у односу на период када је Србија била власник. Започели су и инвестициони циклус.”

Тривунац је рекао да је за добар део државних предузећа приватизација „нужно зло, јер нема другог излаза”.

Данас се у свету дешава магија
Будућност почиње када се решите свих старих идеја, догми, застарелог и превазиђеног знања, рекао је футуролог и предавач у области пословне интелигенције и трендова Магнус Линдквист.Као гост изненађења на „Копаоник бизнис форуму”, Линдквист се обратио лидерима и поручио им да не треба тежити конкуренцији, такмичити се, већ треба стварати оно што „није измишљено”. „Још је Ненси Синатра отпевала да кад треба да се променимо, ми се држимо оног што је старо и исто. Остајемо дуго у везама за које знамо да треба да их прекинемо. То важи и за компаније, јер раде једно исто сваке године. Не идите тамо где вас толеришу, него где вас славе”, рекао је Линдквист.Објашњава да компаније данас желе само више да продају, а не да промене свој начин рада, те да права прилика лежи у „магији”. „Оно што је нереално данас, то је потенцијал света, да се не такмичимо, него да правимо ствари ни из чега”, рекао је Линдквист и истакао да су многе ствари настале као дело усамљених и тада погрешно схваћених креатора и додао да треба тражити „чудне људе”. „Ми данас награђујемо такмичење, а кажњавамо креацију. Ми не волимо креаторе, ствараоце, не желимо да се уклопе”, напомиње и објашњава да се у такмичењима добијају медаље, да људи воле успех који вас касније чини арогантним.Говорећи о роботизацији у будућности, Линдквист каже да роботи неће моћи да обављају послове који су лаки за људска бића, као што су, нашалио се, „мазање кармина” или, на пример, „ношење ствари”.Футуролог каже да се не треба плашити промена и буке коју прави технологија, те да треба трчати у сусрет буци, јер је то место на коме би требало да будемо. „У 2018. постоји страх и оклевање. Људи се одвајају, гледају једни друге као противнике. Није све везано за просперитет и токове новца, овде се ради о нечему дубљем, о способности и капацитету да, рецимо, Србија постане светионик. Да нам покаже да ће оно што је данас немогуће сутра бити могуће”, рекао је он.

Од 556 државних предузећа њих око сто још чека да промени власника, мада већину очекује стечај. Очигледно је да реструктурирање ових фирми не иде тако брзо као што је очекивано, али је чињеница да су помаци направљени.

Милун Тривунац је изнео податак да је на та предузећа од 2002. до 2013. године потрошено 923 милиона евра, а у последње четири године директна давања износе око 50 милиона евра.

„Многа од тих предузећа већ су у стечају, нека су спровела Унапред припремљени план реорганизације, али ’Железару’ најчешће наводимо као пример добре приватизације”, рекао је Тривунац.

Тендер за стратешког партнера за РТБ „Бор” биће расписан најкасније у мају или јуну, најавио је јуче министар рударства и енергетике Александар Антић и рекао да би у току ове године могао да буде изaбран стратешки партнер, који ће морати да обезбеди око 300 милиона долара инвестиција. За РТБ „Бор” су према његовим речима заинтересоване велике кинеске, руске и канадске компаније, које већ месецима прате пословање рударско-топионичарског басена. РТБ је у добром стању и релативно је консолидован „са две ноге на земљи”, рекао је министар.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, слаже се да су „Железара” и „Галеника” светли примери, али ако се посматра број запослених у преосталим предузећима која још чекају купце, јасно је да се реструктурирање спроводи мање успешно.

„Не мора ништа страшно да се деси ако предузеће оде у стечај. То се види на примерима ИМТ-а, ИМР-а, Фабрике вагона из Краљева. Извесно је да за многе неће бити заинтересованих приватних инвеститора. Основна порука је политика свођења чистих рачуна”, рекао је Вучковић.

Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке у Београду, сматра да се процес реформи мора убрзати. Објашњавајући зашто је добро да буде завршено реструктурирање и какве користи од тога има, навео је да су „Железнице Србије” уштеделе 30 милиона евра, док је ЕПС наплату повећао на 87 одсто, уместо некадашњих 50 одсто.

Он је рекао да је ЕПС на добром путу реорганизације, као и да је предвиђено да до краја 2019. из те компаније оде укупно 5.000 радника.

Али, ово јавно предузеће, према његовим речима, и даље има вишак запослених, иако је из тог предузећа већ отишло 3.500 радника. „Промене иду у правом правцу, али морамо да убрзамо цео тај процес. На пример, тарифе ЕПС-а сада су боље дефинисане, али и даље нису на нивоу тарифа у ЕУ”, казао је он. Наводи да треба још порадити на изласку компанија на берзу, као и да је ЕПС кључни играч у српској привреди. „Ту можемо најбоље да демонстрирамо шта може да се уради и које су потешкоће, али и да се на ЕПС-у може видети позитиван утицај ако се све уради добро. Не можемо још рећи да је, кад је о ЕПС-у реч, чаша потпуно пуна, али крећемо се у добром правцу”, истакао је Ндегва.

„Свиђа ми се то што је председник Србије рекао да можемо да се винемо као ракета у свемир, али морамо бити ефикаснији да бисмо то и остварили. Ето, то су све бенефити реформи, оне су на почетку болне, али дугорочно доносе велику корист”, нагласио је Ндегва.

Татјана Павловић, финансијска директорка ЕПС-а, рекла је да је то предузеће прошлу годину завршило у плусу од шест милијарди динара.

„Електропривреда Србије” покренула је велике инвестиције и на крају процеса реформи 2020. године том предузећу биће потребно још производних радника”, рекла је она. У ЕПС-у тренутно има око 29.000 запослених. Павловићева истиче да је смањивање броја запослених болна тема и да је предвиђено да ЕПС од 2014. до 2020. смањи број запослених за 5.000, што је око 15 одсто. „Број смо до сада смањили за око 3.000, прецизније 2.947, и то највећим делом кроз стимулативне отпремнине. Поставља се питање да ли ће ЕПС 2020. имати довољан број радника, пошто је обим посла јако велики. Ми смо највеће енергетско предузеће у Србији, али и на Балкану”, нагласила је она.

Упитан које је предузеће највише одмакло у спровођењу реформи Владимир Вучковић је одговорио да су то „Железнице Србије”, те да је у том предузећу за две године број запослених смањен за 30 одсто, а маса зарада за 20 одсто.

„’Железнице Србије’ су најпозитивнији пример. Заиста се ту највише виде спроведене реформе у финансијским извештајима. Сигурно да има проблема, али су похвале вредни резултати. Број запослених је смањен за 30 одсто, маса зарада је пала за 20 одсто, затворили су 1.000 километара пруге или око 12 одсто свих пруга. Нису се чули велики отпори, а око 3.000 људи отишло је из тог предузећа”, навео је Вучковић.

„Србијагас”, према његовим речима, има боље резултате који нису загарантовани на дужи рок, јер су били повољни односи цена импута и готових производа. Такође, за ЕПС каже да има добре резултате, али је то делом „пало с неба”, јер је у последње две године цена струје повећана за 11 одсто, а број запослених смањен за 10 одсто, али да се очекивала боља слика него што се може видети у финансијском извештају.


Коментари6
10c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,ЗАГРЕБ.
Да би мој коментар био јасан нек нетко од данашњих владара"државе ми"објави колика је вриједност рударског блока бакра,сребра и злата по данашњим тржишним цијенама,узимајући у обзир бурзовне промијене у задњих пет година.Просијек.
Леон Давидович
Све ће упропастити и продати м и шта ће народ имати? Неће имати ништа моћиће да раде само као најамна радна снага. Народ то и види па се зато и селе јер сигурно размишљају ако смо ионако најамници онда да идемо тамо где ћемо бар скупље продати своју кожу. Транзиција је најегостичније и најкорумпираније друштво у новијој историји. Првобитна акумулација капитала још личи на морално друштво наспрам транзиције.
Петар,ЗАГРЕБ.
По други пут г.уредниче.Молим објавите.Права политика је обрни зло на добро.Ако је Србија каснила у транзицији,то може надокнадити из добрих и још више лоших примјера у другим транзицијским државама. Вриједност РТБ,Бор,треба исказати у двије цијелине: 1-Вриједност друштва као производно технолошке цијелине треба процијенити по правилима струке,динамичком методом будућих приноса.Ако је резултат негативан ,а то значи да је ликвидацијска вриједност,мања од нуле,продај за један динар,а негативну разлику надокнади преузиматељу из рудног блага. 2-Рудно благо у рударским блоку процијенити посебно бакар,сребро и злато.То је државно и народно То има вриједност.То осигурава неограничено пословање друштва(going concern) и профит. Примјер. Паметни и поштени тражили су да се Ина-Нафтаплин са плинским и нафтним пољима издвоји и остане у хрватском власништву,али нису послушали, предали највеће богаство странцима. Данас,хоће да гаси прераду и да се сировина прерађује у Мађарској. Хрватска држава би да врати доброг коња који је данас стари парип,али тешко,што се једном да то се више не враћа.Стара дјечја. Прочитајте рударске уговоре српских владара у Дубровачком архиву. Воздигли државу ми,на рудном богаству.
Душан
Не не не и не!
Zivko
Nada drzava nema kapacitet sigurno a mozda ni volju da adekvatno prati te strane partnere investitore.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља