понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:11

Одлазак истинске мајке

У уторак сахрањена грачаничка игуманија Ефросинија била је монахиња која је готово читав живот провела служећи у овом манастиру
Аутор: Живојин Ракочевићуторак, 06.03.2018. у 22:00
Игуманија Ефросимија са патријархом Павлом (Фото Архива манастира Грачаница)
Владика рашко-призренски Теодосије са свештенством и бројним монаштвом служио опело (Фото Горан Андрејевић)

Владика рашко-призренски Теодосије са свештенством и бројним монаштвом служио опело

На манастирском гробљу у Грачаници сахрањена је игуманија Ефросинија, монахиња која је готово читав свој живот провела служећи у овом манастиру. Неколико стотина мештана, пријатеља и родбине присуствовало је опелу у грачаничкој цркви.

– Одрастао сам овде, играли смо се жмурке и досађивали, а она, мати Ефросинија, била је блага и смејала се нашим несташлуцима. Љутила се кад прескачемо зид. Откако знам за себе, знам и њу, и сви ми који живимо овде – каже Рале Здравковић, чија се кућа налази у непосредној близини манастирске порте.

Игуманија Ефросинија дошла је у Грачаницу 1948. године као млада двадесетогодишња искушеница Маријана Јеремић из околине Чачка и сав свој дуги живот посветила служењу Богу, цркви и своме народу.

– За њу се може с правом рећи да је била велика подвижница Христове љубави, јер је од младости себе обећала Господу и цео свој живот је посветила њему – рекао је владика рашко-призренски Теодосије, који је са свештенством и бројним монаштвом из разних епархија Српске православне цркве служио опело.

– Мати Ефросинија је имала милостиво срце, свакога да дочека и утеши, а њене сестре сведоче о њеној неизмерној благости и љубави – рекао је владика Теодосије.

– Ко хоће много, неће дуго – често је понављала проницљива и бистра старица која је седамдесет година бринула о Грачаници. Раскошни храм, монументалне фреске, светску препознатљивост, историјски значај, пратила је глад, дроњци на калуђерицама, босе ноге, одузето имање, спавање у приземном собичку, забрана одласка у башту, понижење на различитим нивоима и потпуна изолованост. У најлепшој српској цркви унутрашњи живот био је сведен на егзистенцијални минимум. Конаке је запосела војска, полиција, општина, локални сељаци заузели су њиве. Изгледало је да је само питање тренутка када ће манастир остати пуст. Међутим, рад, молитва и грчевита борба за елементарне потребе победили су намеру комунистичких власти да Грачаницу претворе у музеј. Потпуно остављена од народа, одвојена од света групица младих монахиња преживела је захваљујући ропском трпљењу, раду и чврстој вери. Њима је било потребно мало и то мало победило је оне које су желели да преузму све или да манастир прилагоде „новој реалности, идеологији и стању на терену”.

– Бог нам је помогао, све нам је дао, а и тукле смо се за своје предвођене нашом храбром игуманијом Татијаном – говорила је мати Ефросинија. Почетком деведесетих она наслеђује стару игуманију, наставља се период делимичног опоравка, враћа се део земље, долазе младе монахиње и верници. Заједно с њима, на врата мати Ефросиније куцају нови невољници.

– Унутар вртлога који нас је задесио тих година, избеглиштва из Крајине и Босне и Херцеговине, немаштине и сталних инфлација, владавине криминалних кланова и експанзије турбо-фолка, родио се на Универзитету у Приштини један тихи покрет студената без чланских књижица неке политичке странке – подсећа архимандрит Евсевије (Меанџија) и додаје да су ти млади људи, међу којима је и он, поверовали у Бога и истинске вредности, па су многи отишли у манастире. – Најближа нам је била Грачаница и тамо смо сваке године са великом радошћу ишли да помажемо сестре приликом брања грожђа. А сама прослава Видовдана није могла да прође без присуства патријарха Павла, али ни без помоћи студената на манастирским послушањима под мајчинским покровитељством игуманије Ефросиније, која нас је волела као своју децу.

Затим стиже бомбардовање, а игуманија и сестринство 1999. године преживљавају већину невоља свог народа. Бомбе падају близу манастира, долази Кфор и живот постаје обележен пратњом и оклопним транспортерима. У манастир се пресељава седиште епархије из Призрена, стижу дипломате, генерали, избеглице, новинари... За све њих сестринство и игуманија имају топлу реч и кров обезбеђују кров над главом. Исто је било и у погрому 17. марта 2004. године.

– Сви овде могу да стану. Има места – говорила је тада, а у Грачаници није било ниједног кревета, ниједног собичка где нису били протерани Срби из Обилића, Косова Поља, Липљана, Приштине...

Јуче су се окупили многи од њих да испрате део љубави која их је седамдесет година дочекивала иза ових зидова. Окупили су се да поздраве истинску мајку.


Коментари10
b35a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Блаженопочивши патријарх Павле никад није поседовао Мерцедес. Као епископ рашко-призренски ишао пешице, возио се јавним превозом и Варбургом, у ком је и дошао у патријаршију. Касније се ван Београда возио у половном А4. То уопште није ни битно, осим теби брате Srbo. Од Бога ти здравље и братски савет да не лупеташ глупости.
Srba, Velika Britanija
@Зоран – Dragi brate, hvala na lepim zeljama, neka I tebi Gospod da dobro zdravlje, posebno zdrave ochi, pa kad opet procitas moj komentar primetices da nigde nisam napisao da je Patrijarh Pavle posedovao Mercedesa.
Препоручујем 0
Srba, Velika Britanija
Svim kriticarima Pravoslavlja koji nikad nisu bili u crkvi, preporucujem da dobro pogledaju sliku koja prati ovaj clanak - игуманија Ефросинија sa Patrijarhom Pavlom - koji sedi u Mercedesu.
Srba, Velika Britanija
Centralni deo mog komentara je ‘Svim kriticarima Pravoslavlja…’. U mom kratkom komentaru nisam pominjao moje selo, mog Mercedesa I mog komsiju. Ipak hvala Vam, uvek mi je milo kad me takav erudita I polimat analizira.
Препоручујем 0
Mladen Mladenović
Ne znam kakve veze ima "Mercedes" sa ovim člankom ali, očito, svakom zapadne za oko ono što mu je najvrednije u životu. Vama je verovatno san da u svoje selo dodjete "sas beli Mercedes pa da komšije crknu od muku"?! Na osnovu čega dokučiste da se radi o "Mercedesu"? Da li je to samo Vaša "pesnička sloboda", kojom želite da skrenete pažnju na raskoš srpskog sveštenstva? Siguran sam da ste, zbog te raskoši, svoju decu stimulisali da upišu Bogoslovski fakultet. Postavlja se pitanje, da li bi mi Srbi bili srećniji da nam patrijarh jaše na magarcu i nosi pocepane odore?! Onda bi neko, poput Vas, rekao da smo propali narod kad imamo ovako bedne verske poglavare?! U svakom slučaju neka je laka zemlja Igumaniji, koja je celi život posvetila služenju Bogu i svome narodu.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Jelena B.
Pocivajte u miru ,kao sto ste ziveli!Neka vas Bog primi u svoje krilo.
Teodor Šljivovički
Pokoj joj duši i veliko joj hvala. Ona je bila majka jednog čitavog naroda.
Jova
60. godina u monastvu ! Carstvo joj nebesko.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља