среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:11

Патријарха ће тајно бирати владике

Према Предлогу новог устава, званичан назив СПЦ ће бити Српска православна црква – Пећка патријаршија
Аутор: Александар Апостоловскисреда, 07.03.2018. у 12:00
Ти­ту­ла иза­бра­ног па­три­јар­ха гла­си­ће: ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки, ми­тро­по­лит бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ки и па­три­јарх срп­ских и по­мор­ских зе­ма­ља (Фото Д. Јевремовић)

Ако традиционални мајски Свети архијерејски сабор усвоји Предлог новог устава СПЦ, две трећине владика бираће тајним гласањем патријарха. Садашња пракса апостолског жреба, када се врховни поглавар наше цркве бира насумице, односно извлачењем једне од три коверте са именима кандидата, отићи ће у историју. Према Предлогу новог устава, званичан назив СПЦ ће бити Српска православна црква – Пећка патријаршија, а титула изабраног патријарха гласиће: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Финалну верзију овог документа, како се сазнаје, Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ, а усвајање новог устава СПЦ највероватније ће се наћи на дневном реду мајског заседања највишег црквеног тела.

Шта се крије и какве могу бити последице стављања на дневни ред и усвајања новог устава, који је израдила Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора још 16. јуна 2011. године.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије био је на њеном челу.

Уобличени текст нацрта могао би постати први целовити Устав СПЦ још од 1931. године. Његова последња већа ревизија учињена је 1947. године и познаваоци прилика унутар СПЦ сагласни су да је неопходно да се нови Устав СПЦ прилагоди садашњем времену.

Наравно, питање је какве су биле намере комисије која је стварала нови устав? Да ли је реч о припреми терена и одмеравању снага међу митрополитима и епископима у избору наредног патријарха, како се не би догодило да он буде изабран Божјом вољом, већ вољом његових представника у Сабору? Апостолско бирање патријарха уведено је 1967. године, као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања. Али ни заседања Сабора претходних година нису била лишена борбе унутар самог епископата за превласт.

Уколико се догоди да овај документ буде усвојен, СПЦ ће претрпети промене и у територијалној организацији, а нацрт новог устава предвиђа уздизање 13 постојећих епископија у митрополије. Нови устав СПЦ такође предвиђа и спровођење у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика столовати на Новом Београду. Да ли се овакав предлог може тумачити и смањивањем реалне моћи патријарха, јер је он, између осталог, носилац титуле митрополит београдско-карловачки?

Историчар др Александар Раковић, из Института за новију историју Србије, каже за „Политику” да избор српског патријарха двотрећинском већином може бити добро решење, али указује да је реч о Нацрту устава Српске православне цркве.

– При том, тек треба да видимо да ли је реч о тексту који ће бити послат Светом архијерејском сабору или ће бити коригован и побољшан. О свим овим решењима мишљење поред нашег епископата треба да дају и свештенство и народ јер сви ми заједно чинимо Српску православну цркву – напомиње Раковић.
Према његовим речима, додавање имена Пећке патријаршије у досадашњи назив Српске православне цркве такође је добро решење, јер се тиме још изричитије потврђује српска црквеност Косова и Метохије.

– Будући да је Пећка патријаршија, као историјска институција, један од камена темељаца савремене српске државности, на тај начин се наглашава и карактер српске државности на Косову и Метохији – напомиње Раковић.

Али његово мишљење је другачије када је реч о унутрашњој подели СПЦ на митрополије, с којима би очито биле груписане неке епископије. Оне би заједно имале своје Синоде са митрополитима на челу и о томе треба добро размислити – појашњава Раковић.

– Наша црква није у позицији као Руска православна црква или Румунска православна црква да доноси таква решења. Српска православна црква делује у наметнутим државним оквирима отцепљених република и чини ми се да није срећно решење стварати Синоде у републичким границама или регионалним оквирима. Нема потребе излазити у сусрет државном врху црногорских сепаратиста, посебно због тога што верни народ у Црној Гори жели да остане чврсто везан за Патријаршију у Београду – каже он указујући да треба размислити да ли патријархова титула треба да носи назив патријарх српских и поморских земаља. Раковић сматра да у данашњем контексту, та древна титула не значи баш ништа.

– Сасвим је исправна и најбоља могућа досадашња титула патријарх српски – напомиње др Александар Раковић.


Коментари15
654f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др Милан Лекић
Предлог новог устава је у својој суштини антисрпски. Сврха његова је субверивна; разорити само језгро српског духовног и културног идентитета у коме лежи најснажнија свесрпска кохезиона сила - Светосавље. У најтежим историјским искушењима Српска црква Светога Саве збијала је редове свога народа; а данас? На врхунцу борбе за спас Косова и Метохије потеже се питање раслојавања и децентрализације СПЦ потезом пера. Заборавља се колико је милиона наших предака дало своје животе за свесрпско уједињење и заједничку цркву, онакву каквом ју је учинио Свети Сава. Српска црква (архиепископија) на челу са Архиепископом српским (1219-1346) а потом Патријархом српским (1346 до данас) - најстарија је национална хришћанска црква у Европи, позната под тим именом од почетка. Зашто би се мењало традиционално име најстарије српске институцијe? Али, питање имена СПЦ је спин и дефокусирање пажње са суштине - подле субверзије изнутра, према упутствима "Равенског" и "Критског" документа о стицању аутономије.
Нишчи добронамерник
Новим начином избора Владике изгледа имају више поверења у свој избор него у Божији! Сви знамо шта се све обећава због изборне победе па није тешко замислити да тако једног дана када зафали који глас за победу,неке Митрополије са својим синодима добију аутокефалију а назив "поморске земље" у Патријарховој титули постане доказ да су оне нешто друго од Српских земаља и тд. Обратите пажњу и које се Епархије уздижу на ниво Митрополија, бар једна Епархија са територија које имају политичку независност ће имати ранг Митрополија али ће и Војводина (чак две) и Косово добити Митрополије што отвара могућност за велике политичке злоупотребе,притом у Војводин само Банатска неће бити Митрополија ваљда Е. Никанор није достојан титуле, исто тако ће случајно чланови комисије за промену устава постати митрополити(Банатска,Браничевска,Далматинска..),Патријарх ће моћи да буде Епископ без једног дана предходног столовања итд...Ако су неке информације нетачне ви праштајте и исправљајте али не будимо млаки!
Миљан
Као и увек одличан текст нашег најбољег колумнисте... Два питања ме "копкају", ако је до сада уз помоћ Светог Духа, за шта је служена посебна литургија и вођен посебан ритуал, биран Патријарх, да ли то значи да га сада заобилазимо и одбацујемо? И под два, због назива СПЦ-Пећка патријаршија Патријарх ће бити у Пећи, јел тако? Ако неће, онда је реч о лицемерју своје врсте...
Милча Петринсћи
Ама се раскрекетале комуњаре, разгакале жуте паткице и пачићи, разгоропадили другосрбијанци, "паметни срби", "културни срби" "слободни срби", НАТО-овце и НАТО-овке, НВО-овце и НВО-вке, афежејке и афежејци, "боркиње и борци", "антифашисткиње и антифашисти", жене у црном и брадати мушкарци у црном. Кад год виде чланак о нашој цркви муњевито се окпе "као муве зумзаре око тазе говно"! Све они знају шта је боље за цркву иако нису крштени (то су неверници) не знају ни да се прекрсте, ни да очитају оче наш, ни где им је црква. Све боље збају од Синода у коме седе најобразованије владике. Ако тајно гласање није демократско, како ли се тек зове избор Доналда Трампа када је Хилари Клинтон на тајним изборима добила 2 милиона гласова више од Трампа, али га 534 чланова ЦК КП Америке тзв. електори изабраше за председника? Тада нисте зујали, крекетали, гакали и арлаукали, јер је то америчка демократија нацифашистичког типа. Од вајкада је наша црква демократичнија од свих светских демократија.
Miodrag X
Brate Milca, po prethodnim a po ovom komentaru zakljucujemo da si jako pametan i obrazovan i podrzavamo tvoj stav i ako nismo bas sve u potpunosti razumeli. Nasa crkva je demokratska i u njenom Ustavu nista ne treba da se menja jer komunisti i sad vladaju u Srbiji i usvajanjem novog Ustava preti velika opasnost da se dogodi politizacija crkve i patrijarh naturi srpskom narodu. Pecka patrijarsija se ne sme pojavljivati dok ne bude egzistirala u Srbiji jer je bez smisla da bude u stranoj zemlji. S postovanjem za sve Srbe sirom sveta koji se svakog dana u sve vecem broju okupljaju u srpskim pravoslavnim hramovima. Mi treba da smo ljudi koji s verom u Boga treba da postujemo, pomazemo i volimo jedni druge, da vlada sloga medju nama, da ne cinimo nikome zla i da s ponosom zivimo kao Srbi. Pozdrav od nas iz Chicaga.
Препоручујем 11
Кунта
Укидањем досадашњег начина бирања патријарха жребом, који је уведен због комуниста да не би они бирали патријарха, потврђује се присуство и победа комуниста у Цркви. Питао сам се, где су преко ноћи нестали силни комунисти, сад сам добио одговор.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља