четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Раскош римске Србије у Аквилеји

Мноштво вредних предмета из наше земље, на чијој је територији рођено чак 17 римских императора, од суботе ће бити изложено у палати Меизлик
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 07.03.2018. у 22:00
Симпулум, остава Текија, први век, Народни музеј у Београду (Фото НМ.)

Експонати изложбе „Благо и цареви – раскош римске Србије”, која се у суботу 10. марта отвара у Аквилеји, у Италији, стигли су на одредиште и њихово постављање је у току. У палати Меизлик до 3. јуна биће изложен 61 вредан предмет, сви заједно чине најзначајнија остварења уметности и занатства из времена када је простор данашње Србије чинио интегрални део Римске империје.

О културном наслеђу наше земље, на чијој је територији рођено чак 17 римских императора, сведочиће тридесет предмета из фонда Народног музеја у Београду, десет из Музеја Срема у Сремској Митровици, осам из Народног музеја у Зајечару, четири из Народног музеја у Нишу, по три из Музеја Војводине и Музеја града Београда и по један из Народног музеја у Пожаревцу, Музеја Крајине у Неготину и једне приватне колекције. Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, и Антонио Занарди Ланди, председник фондације „Аквилеја”, челници две партнерске институције у овом пројекту, сложили су се, говорећи јуче пред медијима, да је простор овог древног места идеалан за један овакав подухват.

– Овај је град представљао врата ка истоку која би омогућила ширење Римског царства, али је за неколико година он постао капија са истока кроз коју су стизали утицаји са Балкана, Средњег истока, севера Африке и створена је нова култура. Аквилеја, као и Србија, представља вековима пограничну територију – истакао је Ланди и додао да је ово добра прилика да се италијанска публика подсети веза које су постојале у давна времена и које постоје и сада.

Шлем-маска, Смедерево, други век, Народни музеј у Београду (Фото НМ)

Дела која ће бити изложена потичу из широког хронолошког оквира између првог и шестог века, односно почев од раног Римског царства, преко периода Тетрархије, све до времена Константина Великог и периода раног хришћанства. То је управо и време када је Аквилеја био један од највећих и најбогатијих градова Царства на тлу данашње Италије и доба када су, како је подсетио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, Аквилеја и Сингидунум били директно повезани путем који је агилни пешак могао да пређе за око 25 дана. Пред Италијанима ће се, према речима Иване Поповић, научног саветника и аутора изложбе, наћи парадни шлемови с почетка четвртог века, из Беркасова и Јарка, и владарски скиптари, царски портрети у бронзи, попут портрета императора Трајана, као дела монументалне скулптуре са моста на обали Дунава на Ђердапу, као и моћни портрет Константина Великог, рођеног у Нишу, императора који је своју визију о толеранцији према прогоњеним хришћанима остварио Едиктом 313. године у Милану, променивши поглед на свет људи тог доба и даље токове историје.

– Поред портрета ова два императора – визионара биће изложени и портрети римских владара трећег века, царева Албина, Макрина и Кара, али и портрети од порфира из времена Тетрархије, као што је портрет Галерија из Ромулијане – Гамзиграда или портрет Констанција Другог из Сирмијума. Приказаћемо и изузетну групу тетрарха из Гамзиграда као и величанствену Београдску камеју, изведену у вишеслојном сардониксу, а у славу победе Константина Великог над варварима – објаснила је Ивана Поповић и додала да ће бити изложена и дела која сведоче о религији и веровањима, као и променама током дугог историјског периода који ова изложба прати: рељефи бога Митре, статуете Асклепија и Хигије из Медијане, главе богиње Венере из Сирмијума и Медијане, Херкула из Гамзиграда.

Изложба се реализује у оквиру културне сарадње Италије и Србије и под покровитељством нашег Министарства културе и информисања. Поставку прати и двојезичан каталог на енглеском и италијанском који је плод сарадње српских и италијанских стручњака. Поред Иване Поповић, координатор изложбе је и Деана Ратковић, музејски саветник. 


Коментари1
29613
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Puno Ime
Ne radi se o portretu cara Trajana vec Trajanovog oca!!! Otkud nespominjanje u oficijelnom tekstu italijanske izlozbe Arheoloskog muzeja Djerapa ili lokaliteta Karataš, Tekija (bez naznake''kladovska'') Kladovo-Pontes, odakle poticu Mitrin reljef, Bronzana glava Trajanovog oca, figuralna predstava Albina pa i glavna ilustracija iz vaseg clanka? Negotin i Zajecar nisu izuuzeti iz nabrajanja, svakako zasluzeno, ali ako se bude govorilo u kulturnom turizmu, ovo je jos jedna propustena prilika za kladovski kraj...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља