четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

О променама у СПЦ одлучује Сабор

У раду Комисије Светог архијерејског сабора за ревизију Устава СПЦ учествовали су угледни архијереји и црквени правници из реда свештенства, монаштва, као и истакнути стручњаци и појединци
Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 08.03.2018. у 22:00
Саборна архијерејска литургија у Пећкој патријаршији маја прошле године (Фото СПЦ)

Нико данас са сигурношћу не може да тврди да ли ће Свети архијерејски сабор СПЦ усвојити предлог устава, или ће његове одређене одредбе бити измењене или допуњене. Могуће је и једно и друго, изјавио је за „Политику” секретар Комисије Светог архијерејског сабора за ревизију Устава СПЦ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Он је рекао да нема никакве спектакуларности око ревизије Устава, иако су већ неколико дана изношене разне спекулације о мотивима његовог писања, у које су се увелико укључили и таблоиди.

Један од познавалаца прилика у СПЦ за наш лист каже да је предлог устава СПЦ за сада још само предлог, о којем ће се подробно дискутовати на Сабору, а вероватно и у јавности.

– То је исувише крупно питање да би световна лица била искључена из анализе и давања стручног мишљења о овом предлогу устава – каже наш саговорник који није желео да се представи.

Али Велибор Џомић истиче да су у раду Комисије, чији је председник митрополит црногорско-приморски Амфилохије, учествовали не само угледни архијереји и црквени правници из реда свештенства, монаштва, већ и из редова лаика. Један од њих је декан Правног факултета у Београду професор Сима Аврамовић.

– Да није у питању никаква тајанственост која би данас прерасла у спектакуларност сведочи и чињеница да се Комисија 2012. године, након конститутивне седнице, обратила саопштењем за јавност и тај садржај је и данас доступан – указује Џомић, подсећајући да је ова ревизија прошла процедуру на исти начин као и када је Устав СПЦ доношен 1931. године. И тада и сада учињен је свеукупни напор да се, као и током свих претходних векова, чува литургијско, догматско и канонско јединство наше цркве.

Према његовим речима, Свети архијерејски сабор, као врховно законодавно тело, од 1931. године донео је велики број одлука црквено-уставног карактера, којима су, у различитим друштвеним околностима и ситуацијама, мењане, допуњаване или укидане поједине одредбе Устава СПЦ из тридесетих година прошлог века.

– Последње штампано издање Устава СПЦ је из 1957. године, те је стога било неопходно да се приступи ревизији Устава, како би се с једне стране, ускладиле одредбе целокупног Устава, а и с друге стране, разрадиле поједине уставне одредбе. То није процес који је почео јуче, а ова комисија је радила пуних шест година на предлогу устава који је достављен свим архијерејима и који ће се о њему изјаснити на предстојећем заседању Светог архијерејског сабора – нагласио је Џомић.


Коментари10
d1faa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сале Земунац
Баш сам хтео нешто да додам на тему Милутина Миланковића и календара, али су ме предухитрили. Зато хтео бих да додам само пар ствари. Милутин Миланковић је урадио најсавршенији календар на захтев СПЦ за Свеправославни конгрес 1923. године, али када је било да се примени СПЦ је то одложила до даљњег. Зашто, то само они знају. За ''зналце'' питања календара могу само да кажем да мало проуче историјат настанка јулијанског и грегоријанског календара, а што се тиче литургијског календара и он је, као и световни календар, везан за астрономију и астрономске појаве, али је израчунавање празника, као што је Ускрс спој математике, историје и астрономије. Због свега би било сасвим нормално да се СПЦ коначно определи за Миланковићев календар, који је усвојила још пре 98 година и чије је он, практично, чедо.
Petar
Molim samo da se ne forsira izvesni primorski episkop, jer podseća na spregu crkve i politike nakon 2000., i tada rođenih "paralelnih" struktura. I inače su ga skoro tužili ugledni Dubrovčani jer se izgleda, više bavi drugim stvarima nego verom, crkvenim i nacionalnim pitanjima. U budućnosti nam treba nam neko poput pok. patrijarha Pavla.
Zorka Papadopolos
U clanku nema ni naznake o tome o kakvim se promenama radi. Ustav SPC, naravno, donosi SPC, ali i vernici imaju pravo da znaju u kom pravcu bi izmene mogle da se dogadjaju.
милутин
Колико смо само некад шенили и дубили на глави због Хрвата. А ево све више и више због Црногораца. Ништа нисмо научили.
Milan
Ustav su pisale vladike da sebi povecaju moc i titule. Napravili su pravi episkopomonizam. A sto se tice svestenstva i monastva samo su dodali jos vise prestupa i kazni za njih, U 21.veku su stavili clan da njihove odluke i poredak "niko ne sme da kritikuje u javnosti". Pa ovo nisu ni komunisti radili!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља