понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
20. СОЛУН ДОК.

Уметница немирног ока

Омаж Ањес Варди неуморној „куми француског Новог таласа” и њеном документарном филмском стваралаштву које краси и њен нови филм – „Лица села”
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 08.03.2018. у 22:00
Ањес Варда са муралистом Џ. Р. у филму „Лица села“ (Фото прес служба 20. Солунског документарног фестивала)

20. СОЛУН ДОК.
Солун – Француска редитељка, сценаристкиња, документариста, фотограф, продуцент и монтажер – легендарна Ањес Варда, пред крај прошле године снимила је нови дугометражни документарни филм – „Лица села“ („Visages Villages“). И ништа то не би било толико чудно да Ањес Варда ове године не пуни 90 лета (Брисел, мај 1928) и да овај њен филм није толико полетан и енергичан, попут филмова из њених најмлађих дана.

Неуморна „кума француског Новог таласа” не престаје да одушевљава. О томе да је у дворани Олимпион на солунском Аристотеловом тргу својом видео-поруком дигла публику на ноге да и не говорим. Јер, Ањесин отац је био Грк, рођен у Солуну, и таква се ствар не заборавља. Неће се заборавити ни почаст коју је Ањес Варди у свом 20. издању приредио Солунски фестивал документарног филма, од ове године без оног познатог назива „Слике 21. века” по којем је био слављен. Нови фестивалски лидер – нови назив и правила фестивала...

Са филмом „Лица села” Ањес Варде почела је та нова велика документарна филмска фешта, у чијим се програмима и у оквиру Агоре (документарног филмског маркета) приказује чак 499 нових дела (!). Међу њима су и 10 кратких и дугометражних документарних филмова ове неуморне хероине револуционарног филмског покрета у Француској педесетих и шездесетих година прошлог века. Посебан омаж програм посвећен је управо Ањес Варди, чији опус броји и више од 30 кратких, документарних и дугометражних филмова, многе изложбе фотографија чији је аутор и уметничких инсталација.

Занимљиво и изазовно је поновно урањање у уметнички свет неуморне жене коју је случајна и срећна околност сада спојила са 33-годишњим француским визуелним уметником, познатим као Ж. Р. Филм „Лица села” и јесте њихово заједничко путовање. Започето фотографским пројектом о француским селима, а завршено својеврсном химном о чудесним сусретима, пријатељству, местима унутар људских лица и срца, лепоти тренутка. Са химном о вечности сећања.

Обраћајући се поруком солунској публици, а говорећи о овом филму, Ањес Варда је рекла како је са Ж. Р. била у некој врсти „магичног аутобуса” крећући се од села до села, упознавајући људе и њихове приче у покушају да им се што више приближи и да их што боље разуме. „Желела сам да створим чврсту везу између њих и вас. У свим својим филмовима сам желела да људи могу што дубље да виде. Не желим да показујем ствари, већ желим да вам омогућим да сами видите”, изјавила је уметница, која је за своја дела освојила је бројне награде и берлинског „Сребрног медведа” („Срећа”), венецијанског „Златног лава” („Без игде ичега”, односно „Без крова и закона”), награду ЕФА („Сакупљачи и сакупљачице”) и француског „Цезара” („Ањесине плаже”), сарађивала са глумцима Филипом Ноареом, Марчелом Манстројанијем, Катрин Денев, Мишелом Пиколијем, а са својим колегом Жаком Демијем била у дуговечном браку у којем су се родила деца Розали и Матје...

„Волим оно што нам живот доноси, сва изненађења која приређује људима. Онима који су независни и оригинални, који брину о другим људима. То је оно што сматрам узбудљивим и због чега нећу стати. Ја сам жива док путујем, жива док разговарам са људима”, изјавила је недавно за „Политику“ Ањес Варда, коментаришући тада освајање „европског оскара” за животно дело, а све то заправо потврдила и са овим новим филмом.

За свој дуги животни и стваралачки век Ањес Варда уме да каже: „Дала сам све од себе, имајући у виду да је сваки филм авантура, ако задржи осећај експеримента. Никада нисам из филма у филм копирала себе. Ако и јесам у неком ’систему’ онда је то негде на маргини. То је моје место.” Она се са хумором и сетом увек сећа и својих фотографских почетака, путовања у Кубу, у САД, оснивања породичне продуцентске куће и стваралачких мука. Ањес Варда је духовити, огромним знањем и искуством потковани водич кроз властити живот, каријеру, пријатељство са Ендијем Ворхолом, Џимијем Морисоном, Коктоом, Годаром, са обичним светом, својим комшијама који су статирали у њеним филмовима.

Солунска ретроспектива њених документарних дела само још једном потврђује да Ањес Варда никада није престајала да открива филм и јединствено иновативне филмске слике. Филмови попут „Поздрав Кубанцима” (1963), „Ујка Јанчо” (1967), „Црни Пантери” (1968), „Дагеротипија” (1975) и многи други који спадају у есејистичка документарна дела указују на њено немирно око, природну радозналост. На њене ставове о друштву, политици и феминизму. И ова ретроспектива је потврда да свеукупно стваралачко дело Ањес Варде остаје безвремено...

 


Коментари0
92065
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља