среда, 24.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Уместо пацијентима лекари се баве рецептима и упутима

Трећина анкетираних незадовољна здравственим системом и кажу више верују у клиничко-болничке центре него у домове здравља
Аутор: Јелена Попадићпетак, 09.03.2018. у 10:36
Већина испитаника (59 одсто) мисли да би неке ствари у домовима здравља морало да се мења, док би трећина учесника у анкети из корена све мењала

Колико задовољних, толико незадовољних здравственим системом. Звучи помало невероватно, али статистика каже да је број грађана Србије који мисле да је систем здравствене заштите ефикасан (31 одсто) једнак броју оних који сматрају супротно (33 одсто). Барем тако кажу резултати најновијег истраживања о задовољству грађана у примарној здравственој заштити, које су спровели УСАИД, Европски покрет у Србији и Центар европске политике у оквиру пројекта „Партнерством до добре јавне управе”.

Ово истраживање је потврдило да се већина наших сународника лечи у државним домовима здравља, а више од 80 одсто њих се обратило изабраном лекару у току последњих шест месеци. Највећи број њих (85 одсто) задовољно је последњом посетом лекару. Насупрот томе, једна трећина испитаника (33 одсто) сматра да услуга у домовима здравља није добра, али ипак преовлађују они који сматрају супротно (46 одсто).

Већина грађана (59 одсто) оцењује да домови здравља функционишу добро, али да неке ствари морају да се мењају, док је једна трећина испитаника негативно оценила ове установе, сматрајући да су зреле за корените промене.

У односу на остали део Србије, становници престонице најмање су задовољни квалитетом рада домова здравља (43 одсто незадовољних). Пацијентима највише сметају: дужина чекања на преглед, систем заказивања, папирологија, недовољна опремљеност установа, лоша комуникација с медицинским техничарима, немотивисани лекари… Ово истраживање показало је да наши сународници имају више поверења у клиничко-болничке центре (57 одсто) јер домовима здравља верује 40 одсто испитаника.

Београђани су изнели негативан став о лекару опште праксе као „администратору” чија се улога свела на издавање рецепата. Становницима престонице најважнији су компетентност и професионалност лекара, а баш то, како кажу, недостаје нашим изабраним лекарима. Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних доктора опште медицине, каже за наш лист да је лично погођена овим тврдњама.

– Врло сам скептична према резултатима јер, када је статистика у питању, много тога зависи од начина на који је питање постављено и од изабране групе испитаника. Али свеједно сматрам да изабрани лекари нису најслабија карика у нашем здравственом систему. Само у нашим ординацијама увек су отворена врата за све пацијенте – каже наша саговорница уз напомену да им заказивање специјалистичких прегледа уз помоћ ИЗИС-а (Интегрисани здравствени информациони систем) задаје додатну главобољу.

– Како је могуће да месечно имамо само два-три дана током којих можемо пацијентима да закажемо преглед код специјалисте. Током осталих дана термини су попуњени, а ми онда морамо да враћамо људе уз објашњење да дођу следећег месеца. Уколико напишемо специјалистички упут без датума, пацијенте често с клиника враћају медицински техничари које раде на шалтеру, захтевајући да им изабрани лекар закаже термин. То је апсурдно јер ја нисам написала упут за медицинску сестру већ за мог колегу лекара који би требало да погледа шта сам му поручила па тек онда да одлучи да ли ће да прими пацијента – каже др Урошевић.

Наша саговорница додаје да је недостатак опреме највећи проблем изабраних  лекара. Домовима здравља недостају ултразвучни апарати, немогуће је обавити преглед штитне жлезде и хормоне из крви, као и тумор маркер простате.

– Недопустиво је да у 21. веку лекар у дому здравља нема приступ интернету што нас спречава да, рецимо, погледамо листе лекова које објављује РФЗО. С друге стране, изгубљена је контрола над ИЗИС-ом јер термине заузимају контролни прегледи које заказују специјалисти. Дешава се да једна особа има осам-девет контрола код специјалисте, а због тога нема термина за нове пацијенте – речи су наше саговорнице.  

Истраживање УСАИД-а је показало да се у домовима здравља на заказивање специјалистичког прегледа чека 17 дана, а у приватним установама само два дана.
Међутим, интересантан је податак да пацијенти који немају заказан преглед краће чекају у државном дому здравља (54 минута) него у приватном (66 минута). Др Урошевић напомиње да је овај податак не изненађује јер лекари који раде у приватним ординацијама имају много више времена да се посвете пацијентима у односу на лекаре у домовима здравља у којима се прегледи заказују чак и сваких 10 минута.

Више информација, а мање дискриминације

Ово истраживање је указало да Роми, сиромашни грађани и незапослени теже долазе до потребних здравствених услуга у односу на друге грађане. Такође, проблематична је информисаност грађана јер готово половина испитаника не зна коме да се обрати у случају да су им ускраћена права, тачније на зна за постојање заштитника осигураника. Чак 60 одсто испитаника није знало да осигурана лица имају право да преглед обаве у приватној установи уз рефундацију трошкова, када јавна здравствена установа није у могућности да пружи одређену здравствену услугу од року од 30 дана.

Само веза здравље спасава

Када су у питању злоупотребе, грађани сматрају да су у домовима здравља најраширенији: корупција, дискриминација, непоштовање људског достојанства, лоша заштита података о личности и прекомерна употреба вербалне агресије.

Забрињава податак да више од половине грађана (52 одсто) сматра да су неопходне везе и неформална плаћања за брже и ефикасније лечење у државним домовима здравља. Чак 78 одсто испитаника уверено је да људи користе приватна познанства како би обавили неопходне лекарске прегледе (највише међу грађанима источне и јужне Србије).

Занимљиво је да су грађани старији од 60 година задовољнији и мање критични према раду лекара у домовима здравља, у односу на најмлађу популацију (18–29 година). Другим речима, млади чешће препознају корупцију у систему и имају више неповерења према институцијама.

 


Коментари10
039a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Valja otvoriti novcanik!
Svi hoce kod ljekara specijaliste! Ljekar opste prakse je postao puki - saobracajac. Ma, kakav je to ljekar koji mi nije prepisao - saku recepata!? Eto, takvi smo. A o cekanju? Pa ceka si i kod ljekara drzavnih bolnica i vani, pogotovo specijalista jer je dzabe. Brzo se stigne kod ljekara specijaliste i na zapadu - ali privatno. Valja, otvoriti novcanik. I to dobro.
Rastko Vukovic
Као и наставници у школама. Сви се више баве формама, параграфима и законодавцима, а они прописују и даље као да би знали све те послове радити боље од свакога. То је суштина демократије, ова из прокламовања равноправности, а она из величања једнакости која заправо генерише сукобе стварајући потребу за раст правног система.
Ivan lokic
Dom zdravlja Milutin Ivkovic,Palilula, u januaru sam zakazao ultrazvuk za 29 mart. doktorka opste prakse kuca,pise,ne gleda me,klima glavom,nije ni stala da pita zasto hocu uput,sta me boli,samo je kucala i pisala. Za krvnu sliku uput sad nema vreman da dodjem sledeci put da zakaze. Sta reci. Sram ih bilo.
Деда Станоје
Наравно, Налед, УСАД и слични. Можда је решење уређење система налик Америчком где четвртина нема никакво осигурање. Проблем је што "пацијент" воли специјалисте, а 60% болести може да реши лекар опште праксе (гловобоња, шећерна болес, хипертензија, прехладе, бол у леђима, тровања храним, уринарне инфекције...) Он би требало да лечи и школску децу и труднице. Међутим, сви би они код специјалисте, ако може кардиолога, неуролога, хирурга и то по правилу професора. Тога нема у Монте Карлу. Ако неко може да чека офталмолога 44 дана, онда му дотични није брже ни потребан. Изненадио сам се кад сам видео да офталмолог дома здравља зна своје пацијенте по имену. Замислите колико пута је он дошао код њега. Лекари не служе за причу. За њу служе пријатељи и породица. Не гњавите ваше лекаре препотопским причама. Добри су они, а добри сте и ви.
035
На територији мог ЗЗСО стандардна услуга код изабраног лекара је до 7 минута скупа са уписивањем у електронски картон , а од лабораторија КС , седимемтација и урин . Анамнеза , аускултација , тактилни преглед и сфигмоманометар су нестандардне услуге и врше се код приватника . Нису лекари неспособни , већ су малобројни и без некадашњих надлежности , а народ болеснији ( "више од 80 одсто њих се обратило изабраном лекару у току последњих шест месеци ") .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља