уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Место где играју виле

Воденице, суваче и ветрењаче су обележиле једну дугу епоху, нарочито у Банату, који је од памтивека био житница
Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 10.03.2018. у 21:50
Претпоставља се да су прве ветрењаче у Војводину допремљене из Холандије (Фото Из каталога изложбе)

Најстарији тип млинова у Банату су воденице на Тиси, Бегеју и Тамишу и другим мањим рекама. Кад се развила привреда, по рекама су се намножиле лађе, а млинови на води су постали сметња јер су водотоци постали тесни. Тада су се намножиле ветрењаче и оне су претежно почеле да служе за млевење жита. После њих развијала се млинска индустрија, а у таквим модерним постројењима не види се где улази пшеница и не мирише брашно. Ваљда се зато људи више и не окупљају у млиновима у којима су кроз векове млело жито и где се годинама таложила бела копрена, остатак од брашна.

Уочи викенда, у зрењанинском Народном музеју је отворена изложба о млиновима средњег Баната, чији аутор је Душан Маринковић, виши кустос који се годинама вредно бавио овом интересантном темом. На маргинама овог културног догађаја могу се сазнати бројни и интересантни детаљи из области специфичне баш за ово поднебље. Банат је равница у којој је човек врло рано у својој историји почео да се бави земљорадњом, а то, пре свега, значи житом. Тврди се да су археолози доказали да на овим просторима постојање пшенице сеже у 6. миленијум старе ере. На локалитету Батак између Перлеза и Зрењанина откривени су ручни жрвњеви за млевење жита који припадају винчанској култури, односно периоду од 5500. до 4700. године старе ере.

Писани трагови о воденицама говоре да су се оне појавиле још у 16. веку, а један извор из 1573. потврђује да је у то време једну воденицу с четири камена подигао велики везир Мехмед Паша Соколовић, и то у вароши Бечкереку на реци Бегеј. Воденице су могле бити фиксиране уз обалу, док им је точак био уроњен у реку чији ток га је покретао, а вода се могла и посебним каналима наводити на механизам за покретање камена. Постојале су и покретне воденице на лађама, где сама пловидба покреће млинове који тако мељу док се лађа креће. Млинови на води су касније могли бити власништво манастира, заједничка имовина редовника, ортака или појединаца. Бригу о тим првим фабрикама водили су воденичари, који су своје знање најпре стицали кроз шегртовање, а онда су га и они преносили другима. Најчешће својим синовима. Слични власнички односи протежу се до данашњег дана.

Пошто су реке биле тесне, у равници се јављају млинови суваче. Реч је једноставним постројењима које покреће стока: говеда и коњи. Први писани, а сачувани документ о банатским сувачама настао је у Панчеву 1727. Зрењанин је 1793. године имао 17 сувача, а ове млинове имала су и сва околна села. Нека и више њих. Крајем 19. века село Ботош је имало 14 сувача. Извесна удовица Колбаски у Бечкереку је 1890. своју сувачу опремила парним казаном и то су били зачеци прве индустрије. Сувачари су, иначе, морали да полажу испит пред еснафском комисијом.

И градња млинова на ветар, односно ветрењача, сеже у далеку прошлост. Оне су подизане да би млеле жито, а у свету и да би се преливала вода у почетним системима за наводњавање. Претпоставља се да су прве ветрењаче у Војводину допремљене из Холандије. Најстарија ветрењача у Банату подигнута је 1794. у Елемиру. Агоштон Киш је овде имао посед, а кад је чуо за ветрењаче путовао је у Холандију и кад их је видео одмах је пожелео да их има на свом поседу. Највећи недостатак механизама на ветар је што овај енергент није увек на располагању. Свеједно, оне су у неко време дале значајан допринос прехрани становништва, а данас јој се човек опет враћа јер је ветар природна појава, не може да се потроши, има га у неограниченим  количинама и кад се користи нема загађивања околине.

Начини на које се меље жито у индустријским погонима усавршавали су се последњих деценија из дана у дан. У оваквим млиновима се више не ноћива, овде не долазе помељари и не ишчекују брашно у дугим редовима. У воденицама, сувачама и ветрењачама докони су измишљали свакакве приче. Вероватно због тактичке борбе да се што пре стигне на ред, развиле су се праве бајке о демонима, вампирима и разним другим надљудима који су претили свима који заноће у млину. По словенској митологији, око воденице играју и виле, овде дуга пије воду па се у води око воденице нико не купа. Воденица мора да се гради најмање седам година. Ако је неки предмет омађијан црном магијом, упереном против неке особе, мора се бацити на воденички точак. Због дугачке и понекад заморне шкрипе млина, код нас се за досадног човека или жену уврежила изрека „меље као млин”. Воденице, ветрењаче и суваче, обележја кроз дуго време, нестали су, изрека је остала.

Саша Срећковић, из београдског Етнолошког музеја, на отварању изложбе у Зрењанину рекао је да је све оно што је о млиновима као важном обележју вишевековне епохе сакупио Душан Маринковић значајно за нашу културу. Изложби су свој допринос дали и ученици две овдашње школе. Они су израдили макете неких млинова и тако се на најбољи начин упознали с нашим градитељским наслеђем.


Коментари3
b29b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Meni je neverovatno kako se prepisuju tudje knjige. Objavljena je knjiga 2014. godine Vetrenjače Vojvodine nekad i sad, odakle su skinute ne samo fotografije, već i prepisani pasusi koji se i ovde prepoznaju. Možda nije loše da se povede računa o autorskim pravima, navodima izvora i sl. Baš je ružno uzimati tuđe bez pitanja.
nn
samo neka se promovise nije vazno tvoje moje
Препоручујем 0
Sasa Trajkovic
Odličan tekst sa malom dozom sete i nostalgije za nekim lepšim vremenima kada je čovek živeo u tom rajskom ambijentu negovao zemlju a ona ga obilato nagrađivala svojim plodovima. Nažalost ljudska glupost, bahatost i gramzivost su sve te divne stvari kao što su vodenice, vetrenjače i Banatske salaše pretvorile u ruglo ili ogromne plantaže u kojima se proizvodi NE gaji pšenica ili ječam, neka barem ostane sećanje na neko lepše vreme kada je čovek bio čovek.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља